Пише: Димитрије Марковић

Ноћвештица (енгл. Halloween) је празник који се у земљама Запада обележава 31. октобра, а своје порекло има у келтској митологији и паганским обичајима. Сам назив ”Halloween” је скраћеница од ”Свето вече уочи Свих Светих” или на енглеском ”All Hallow’s Eve” или ”Hallow Eve”.
Прославља се у САД, Великој Британији,Белгији,Шведској,Канади и другим земљама Запада.
Продавнице су већ данима, па чак и седмицама унапред снабдевене одговарајућом робом за Ноћ вештица,а то су пре свега разни костими и ”играчке” за децу, који сви без изузетка симболизују смрт или зло – лобање, костури, вампири, слепи мишеви или сама смрт са (пластичном) косом (смрт се најчешће симболично представља као костур који у десној руци носи косу).

За девојчице су то најчешће костими вештица.Вештице се код нас сматрају бићима које поседују натприродне и магијске моћи и обично се замишљају како лете на метли, а често их прати и црна мачка.То су, како се сматра, жене које које у себи имају ђаволски дух, и ноћу устају из гробља у којем живе преко дана, и нападају људе и децу и ваде им срца или џигерицу, којом се хране.

Као што смо видели из објашњења самог назива Ноћ вештица (енглески Halloween) је Свето вече.
Код нас, али и у Русији и другим православним земљама, Свето вече, или тачније Свети дан,празник, подразумева прослављање светаца.Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христу.У Православној цркви, светитељи су хришћани који су током свог живота постигли обожење, које је најбоље објашњено речима апостола Павла: „Живим не више ја, него Христос живи у мени“.У Српској православној цркви, свака породица има своју крсну славу, односно свеца заштитника.
Дана 31. октобра, по православном календару,у Србији се прослављају Свети Лука Еванђелиста и Свети Петар Цетињски.

Нажалост, постоје и они који раде на томе да се и код нас успостави обичај прослављања Ноћи вештица.
Овај кратки текст ћемо завршити питањем Светог Владике Николаја:
“ А ти Србијо, куда си пошла за Европом? ”

Аутор: Димитрије Марковић