У генералном штрајку због лење деце
Кет и Харлан Бернард алармирали су Америку подигавши шатор испред своје куће на Флориди и окитивши прилаз кући транспарентима с натписом ,,Родитељи у штрајку”, а све то у знак протеста због лењости своје сопствене деце.Они од прошлог понедељка ноћи проводе у врећама за спавање, једу месо с роштиља које пеку на травњаку, а у кућу улазе само да се истуширају.Брачни пар планира тако да кампује све док њихова деца, 17-годишњи Бенџамин и 12-годишња Кит, не прихвате део обавеза око одржавања куће.На лице места одмах су се сјатили новинари, социјални радници и полиција, а госпођа Бернард је отворила душу новинарима Асошиејтед преса откривши да су се она и њен 56-годишњи супруг, по занимању социјални радник у влади САД, уморили од силних и безуспешних покушаја да тинејџере претворе у одговорне људе. – Све смо покушали.Код свих могућих психолога смо их водили, али ни један их није мотивисао да се покрену с мртве тачке.Кап која је препунила чашу десила се кад је мој син хладнокрвно одбио да ми помогне око прања посуђа, иако ми је лекар препоручио да се после операције што више одмарам.Тад сам одлучила: штрајковаћу, а сада кад сам одлуку спровела у дело могу да кажем да ме савест уопште не гризе – каже мајка.И док полиција три пута дневно телефоном проверава развој ситуације, Бернардовима стижу писма подршке.Али и осуде. – Једна жена ме је напала речима да би требало да се стидим што стресирам сопствену децу.Одговорила сам да су Бен и Кит ти који су мене траумирали годинама уназад – сматра госпођа Бернард.Међутим, њихов потез децу није одобровољио.Успели су да разбесне сина који је протест назвао ,,екстремно неприкладним”. (Извор: Глас јавности, 12. децембар 2004)
Да подсетимо, преднацрт Грађанског законика предвиђа забрану физичког кажњавања деце.
,,Том одредбом Комисија за израду ГЗ тежи успостављању стандарда васпитавања деце љубављу и посвећеношћу, што не подразумева да дете треба размазити или удовољавати сваком његовом хиру.” (Танјуг, 11.11.2014)
Из овога би могло да се изведе више закључака, између осталог да деца до сада нису васпитавана са љубављу и посвећеношћу.
Додајмо овоме и то да се деца на часовима грађанског васпитања уче да осим физичког постоји и говорно насиље (,,Ја и други: грађанско васпитање- сазнање о себи и другима”, уџбеник за први и други разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006).И не само то:
,, Од ученика се, тако, у уџбенику захтева да попуне табелу обавеза, које имају у породици, као и да упишу своје жеље у погледу слободног времена (20). Исту табелу треба да попуне и родитељи. Међутим, у Приручнику за наставнике се каже да «ученици треба да коментаришу одговоре родитеља или укућана са којима се не слажу и да изнесу свој став о томе шта им смета у тим захтевима» (20). Затим се вели: «у зависности од одговора које деца дају могуће је анализирати и дечија права која крши неко од одраслих (родитељ или неко други)».” (Извор: НСПМ,Грађанско васпитање и деца шпијуни, Слободан Антонић).
Пошто би новим Грађанским закоником физичко кажњавање било забрањено,захтев детету да испуњава своје обавезе могао да буде протумачен као угрожавање његових права а критика у случају неипуњавања захтева као говорно насиље, јасно је да је једино што родитељима преостаје у овом случају – штрајк.

Приредио: Димитрије Марковић, РЕЦИ НЕ ЕУ