Поштовани суграђани,
обавештавамо вас да Покрет Двери, повереништво Бајина Башта и Покрет Реци не ЕУ, организују прикупљање потписа (петицију) за измену назива основне школе ,,Рајак Павићевић”, трга Душана Јерковића и улица (Шпанских бораца, Рачанских бораца,Партизански пут, Слободана Пенезића,Иве Лоле Рибара, Драгољуба Бешлића, Душана Вишића, Миленка Топаловића, Миленка Тришића, Светолика Димитријевића, Спасана Јовановића, Браће Чучковић, Браће Нинчић итд.) донетих од стране комунистичких власти.
Прикупљање потписа ће се вршити 17.04,18.04 и 20.04.2015 године (петак, субота и понедељак) у времену од 11 до 16 сати на главној улици.
Предлажемо да се основној школи ,,Рајак Павићевић” врати првобитни назив – ,,краљ Петар I ”, да се трг Душана Јерковића преименује у трг Хаџи Мелентија Стефановића, игумана манастира Рача и вође Првог српског устанка у овом крају; да се уклоне споменици, а уместо њих поставе споменици Хаџи Мелентију Стефановићу и Патријарху Павлу.

Уместо горе наведених и осталих назива улица донетих од стране комунистичких власти предлажемо следеће називе: генерала Михаиловића, пуковника Рачића, академика Драгише Васића, Слободана Јовановића, Милеве Марић – Ајншајн, Милице Ракић, Споменка Гостића, мајора Милана Тепића, пуковника Миленка Павловића, Светог Николаја Српског, Светог Јустина Ћелијског, Републике Српске Крајине, Републике Српске, Косовско-Метохијска, Руска  итд.
Образложење:
Комисија Републике Србије за откривање тајних гробница је пописала преко 55.000 особа убијених од стране комуниста после 12. септембра 1944. године, при чему је реч само о жртвама са територије Србије.Откривено је и 211 масовних гробница, од којих су до сада ексхумиране само три.Према проценама Срђана Цветковића, сарадника Института за савремену историју, на територији бивше Југославије од септембра 1944 године па до половине 1945 године , убијено је од 180.000 до 200.000 људи. Овде је реч само о убијенима од 12. септембра 1944 године,иако су комунисти су са убиствима почели раније, убиством министра Милорада Драшковића 1921 године, који је као министар унутрашњих дела 30. децембра 1920. донео Обзнану којом је рад КПЈ забрањен, а наставили са убиством српских жандарма 7. јула 1941. у Белој Цркви, убиствима бројних српских домаћина током рата, свештеника и монаха, и других који су сматрани идеолошким противницима Комунистичке партије и препреком за успостављање комунистичке власти, тзв. ,,класни непријатељи” .
Ужичка република је назив за ослобођену територију која се од 24. септембра до 29. новембра 1941. године налазила под контролом тзв. Народноослободилачког покрета. Према речима Милослава Самарџића комунисти су у том периоду извршили преко 1000 злочина. Већ 1. октобра командант Ужичког партизанског одреда, Душан Јерковић, издаје проглас: „Главни циљ наше борбе јесте уништење наших класних непријатеља„.
Према писаним сведочанствима јединице под командом Душана Јерковића и Рајака Павићевића палиле су архиве у општини Бајина Башта.Између осталог Јерковићева у Рогачици а Павићевићева у Костојевићима, Овчињи, Оклетцу, Бачевцима и Зарожју.
Након рата уследио је масовно насиље, малтретирања и хапшења домаћина само зато што нису имали да предају држави онолико пољопривредних производа колико је она тражила од њих. Сељаци су осуђивани на вишегодишње робије, присилан рад и одузимање целокупне имовине.
Према изјави Душана Биланџића, на седници Политбироа Комунистичке партије десет дана по заузимању Београда Ј. Б. Тито је рекао: „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали„.
По злу познати комунистички затвор „Голи оток” постојао је од 1949. до 1988. године а по званичним подацима, национална припадност највећег броја затвореника је била српска.

Прва позната документа о сарадњи усташа и комуниста потичу из 1929. године. Сарадња се наставља и у току рата (о садејству партизана и усташа у источној Босни пишу генерал Паул Бадер,пуковник Ерих Кевиш итд. ) а завршава се преласком усташа у партизанске редове пред крај рата када је већ било очигледно да је Немачка пред поразом.
На другом заседању АВНОЈ-a је одржаном 29. новембра 1943, у граду Јајце донета је одлука да се створи федеративна Југославија, заснована на праву о самоопредељењу, са шест федералних јединица. Нове административне (републичке) границе које су утврђене нису постојале у Краљевини Југославији, односно Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.Република Србија је додатно подељена на централну Србију и две покрајине – Косово и Војводину.На овај начин су створени предуслови за касније отцепљење и признање Словеније, Хрватске, БиХ, Македоније, Црне Горе и Косова и Метохије, претварањем административних граница у међународне.
Одлуком НКОЈ-а (Националног комитета ослобођења Југославије), донетом 6. марта 1945 године, познатој и као Одлука бр. 153, Србима) је забрањен повратак на Косово и Метохију.У току 1946-1947 путем 26 закључених уговора успостављена је царинска и монетарна унија са Албанијом, а границе двеју земаља биле су отворене за несметано насељавање грађана Албаније на Косово и Метохију.
Од Срба у Црној Гори и Македонији, и Срба муслиманске вероисповести створене су нове нације.
За ралику од Србије, у којој је откривање тајних гробница још у току, у бившим југословенским републикама Хрватској и Словенији, као и у другим бившим комунистичким републикама (Словачка, Чешка итд.) покретани су кривични поступци за њихове злочине и донете пресуде.