Сецесионистичке републике признате су на основу директива које је усвојила ЕЗ , у смислу вођења јединствене спољне политике.Међутим, не ради се овде о колективном признању; путем индивидуалних аката појединих држава уследило је признање, што другим речима значи да је и овога пута признање било једнострани политички чин.
У свим нотама о признању , чланице ЕЗ прибегле су једној, за правнике, непојмљивој формули преузетој од Арбитражне комисије; нове државе признате су ”у међунарадно признатим границама”. Никада ни у једном међунарадном акту нису административне границе унутар Југославије обележене, а понајмање признате као међународне.Не постоји чак ни унутрашњи правни акт који прецизира те границе.Социјалистичка Југославија од 1945 до 1991 била је партијска, а не правна држава, и територије федералних јединица поклапале су се са организационом структуром Комунистичке партије Југославије.Све док се не отворе тајне архиве неће се сазнати како је ЕЗ упала у апсурдну ситуацију да прихвати један дубиозни револуционарни легитимитет, и подигла га на ниво своје званичне политике, тешко кршећи уговоре у којима е њене чланице појављују као гаранти.Жерар Бодсон је умесно приметио да се ”Европска заједница понашала приликом разбијања Југославије као Титов тестаментарни извршилац”.
Председништво СФРЈ у ноти упућеној Арбитражној комисији Конференције о Југославији 27 децембра 1991, оспорило је тезу о међурепубличким границама као државним.Дајући историјат територија које су ушле у састав Краљевине Југославије 1918, Председништво је указало да су државне границе, у правном смислу, имале само Србија и Црна Гора, а затим се у ноти додаје да су данашње административне границе утврђене ”у специфичним ратним и другим неповољним условима, тако да нису могле бити резултат демократског поступка и историјског споразума између југословенских народа… Проблем међурепубличких граница сматран је неважним и оне су увек третиране као административне.Никад није утврђено ко је, уствари, одредио те границе.О томе не постоји ни један правни, ни било који други акт… Одлука о њима донета је у најужем кругу најодговорнијих људи Комунистичке партије.На то упућује територијална околност да је територијална подела Југославије извршена практично копирањем територијалне организације Комунистичке партије Југославије.Сва правна документа која су касније донета само су санкционисала овако успостављено правно нелегализовано стање … С обзиром на то да ”границе” између федералних јединица представљају искључиво линије административне поделе , које одређује сама савезна држава, ниједна федерална јединица не може једнострано те линије преквалификовати у међународне границе.”Председништво је заузело став да проблем граница представља ”отворено питање”’ и један од елемената ‘у преговарању о отцепљењу неких народа”.Не оспоравајући право на самоопредељење и сецесију.Председништво је сматрало да се ово право ”не може одвојено посматрати од проблема територија и са тим у вези граница”’.
Извор: Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије (стр. 225 и 226)