Када сам писао ”Завјештање језика”, хтео сам да истакнем да језик представља једно од највећих културних и народних добара једног народа.Језик је као земља, односно територија коју поседује, као рудна богатства, воде и реке.Језик је тајна душа једног народа.Ако он почне да се квари и губи, да нестаје, онда је то поуздан знак да се нешто лоше дешава и са народом.Језик је много више него обичан говор, много више од средства међусобног споразумевања.
Језик смо примили од наших предака.Научили смо га од наших родитеља и зовемо га мајчин, мајчински или матерњи језик.Он је мајчински, јер нам га је дала мајка заједно с млеком којим нас је дојила.И свака реч коју изговарамо на матерњем језику је наша.Она је давно пре нас изговарана устима многих наших предака.И ми је такву чисту, лепу, јасну, морамо предати наредним генерацијама.Морамо чувати сваку реч, јер смо само онолико Срби колико говоримо српски.
…
Страних речи има толико да нико не би веровао колико их је.Обично се мисли да је тек покоја ушла у наш језик.Међутим, сада је у свакодневној употреби више туђих речи него наших, српских.А то је веома опасно.Упечатљив је податак да је Вуков речник, онакав каквог нам га је Вук Караџић предао у првом издању, имао око 27 000 речи. /…/ Али насупрот томе, у савременом српском језику у оптицају је и више од 600.000 страних речи, за које углавном постоје домаће, што значи да већ више од половине њих нису српске. /…/ Негде до Првог светског рата у српском језику је било мало страних речи.До тада је још била жива вуковска традиција и потреба да се све каже на свом језику.Потом је наступило време масовног продора страних речи.То је један од најкрупнијих догађаја у историји српског језика./…/ Тих страних речи временом ће бити све више.А хоће ли то онда и даље бити српски језик, када у њега уђу нове хиљаде туђица ?
Морамо признати да има много речи које ми заиста немамо и нисмо их никада имали.У време када се стварао наш језик нису постојали телевизор, телефон, аутомобил … Стваралачке способности једног језика не исказују се тиме да он преузме туђу реч из страног језика, него развитак језика иде у том правцу да се за нов појам нађе нова реч, која ће моћи да покрије значење тог појма.Смисао развитка језика је управо у томе, а не у пасивном преузимању туђих речи./…/ Узмимо реч ”авион”.Када се та направа појавила, сваки народ је назвао у складу са законима свога језика.Садашње име ”авион” потиче од латинске речи ”авис”, која означава птицу.У нашем језику су се први авиони звали летелице.
Највише страних речи има у науци.На примеру медицине се то најбоље види.Сви стари српски називи болница и здравствених установа у Србији замењени су страним, латинским називима./…/ Називи свих болница и здравствених установа у Србији морају бити писани српским језиком, треба им вратити старе називе.Такође, и сви уџбеници и све књиге из тих области морају бити написани српским језиком./…/
Није умесно правдати употребу туђих речи науком.Српски језик није супротстављен науци.Напротив, он јој је својствен.Зато српску науку никада не треба супротстављати српском језику./…/
Постоји уверење да су стране речи знак науке, културе и образовања.Што више страних речи, то је наводно већи стручни, научни и културни углед.Сви се хвале и поносе познавањем и употребом страних речи.Ко данас не изговори у једној реченици бар три-четири стране речи, тај се сматра неуким и необразованим./…/ Уистину, није никакво зло знати и употребљавати стране речи, али је зло и срамота не знати, заборављати и одбацити сопствени матерњи језик./…/
Не сме писати, на пример: Педијатрија, већ Дечје болести, не Офталмологија, већ Очне болести, не Оториноларингологија, већ Болести уха,грла и носа, и тако редом./…/
Зато српском језику треба неодложно вратити све што је његово, што му је припадало и што му припада, а што му је безумно и бездушно одузето и отето.
Извор: ”Портал”, Медић, говори српски и пиши ао што говориш
за РЕЦИ НЕ ЕУ приредио Димитрије Марковић