”Иако у изузетно тешкој ситуацији после ратних разарања,осиромашена,са строго рационализованом исхраном,Југославија је током 1944-1945, односно све до 1948, испоручивала Албанији у виду поклона огромне количине житарица и друге хране,материјала потребног за привредну обнову земље итд. ; демонтирала је фабрику шећера у Сивцу и друге објекте у Војводини и Срему, радио-станицу,аутоматску телефонску централу у Београду,штампарију итд. , у вредности која достиже милијарде долара, и све то поклонила Тирани.Уговором из 1946 установљена је заједничка одбрана и најтешња војна сарадња; у току 1946-1947 путем 26 закључених уговора успостављена је царинска и монетарна унија, а границе двеју земаља биле су отворене за несметано насељавање албанског живља на Косово и Метохију и у Македонију.Затварајући очи пред катастрофалним последицама ове политике, крајњим сиромаштвом у земљи, влада ФНРЈ је ту полизику оценила као ”велики успех”.

Др. Смиља Аврамов,Постхеројски рат Запада против Југославије