”ТТИП није невин комерцијални уговор, ради се о животу.”

Коментар Лубоша Блаха, посланика Народне Скупштине Републике Словачке из странке Смер-СД
Љубоша Блаха – крај Европе: јуримо ка паклу !
Аутор: Лубош Блаха
Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство (ТТИП) је огроман трговински споразум између Европске уније и Сједињених Америчких Држава, који ће буквално донети неолибералну револуцију.
Његово потписивање је као пуцањ из неке врсте капиталистичке Ауроре, а Европа, какву је знамо, у суштини ће престати да постоји. Упркос свим притисцима који се одвијају у Европи у последње три деценије, Европа и даље штити свој друштвени и еколошки модел. ТТИП је гробар овог модела.

Амерички канцер
Основни проблем ТТИП-а је да Европа има много више друштвене, здравствене и еколошке стандарде него Сједињене Америчке Државе . Амерички производи дакле, на европско тржиште за сада не могу да уђу. На пример, 70% америчких намирница садржи генетски модификоване организме ( ГМО ).
Поред тога, 40% америчких намирнице садржи хемикалије које нарушавају хормонски систем људског организма. Више од 90% говедине у САД се производи уз помоћ хормона раста, што може да изазове рак. Европа одбацује све ове ствари. САД се осећају дискриминисане. ТТИП може отворити врата ка Европи да је савладају, извињавам се, свињаријом.
Данас у ЕУ наиме важи превентивниприступ у регулисању здравствених ризика у храни. Ако компанија жели да изнесе на тржиште производ, мора доказати да је здравствено безопасан. У САД то је супротно. Ако компанија иде на тржиште са новим производом, држава сноси терет доказивања.
Последица: америчко тржиште је преплављено ГМО и осталим ризичним намирницама , док европско тржиште није. Сваки компромис у ТТИП-у увек ће значити да ће Европа снизити своје стандарде заштите а на европско тржиште ће доћи ризична роба. Чак и у најоптимистичнијем сценарију, европски потрошачи ће бити изложени америчком канцеру.

ТТИП није невин споразум: у питању су наши животи и здравље.
Исто важи не само за храну, већ и за козметику и друге индустријске области у хемијској производњи. Док Европа данас онемогућава због здравствених ризика у просеку 1200 састојака за коришћење у козметици , САД забрањују око 12. Ово је невероватан однос.
Поново, због чињенице да у Европи функционише принцип предострожности (уколико не постоји извесност да ли је нешто штетно здрављу, рађе то нећемо дозволити), док у САД функционише више либералан приступ (ако постоји само сумња, ризикујмо). Европа се излаже страшном ризику а нашим грађанима прети озбиљно угрожавање здравља. ТТИП није невин комерцијални уговор, ради се о животу.
Дерегулација, коју ће донети ТТИП је претња не само за намирнице и козметику, односно за здравље наших грађана, већ и за најважније економске и социјалне показатеље: запосленост, зараде, социјалну сигурност, економски раст.

Европски социјални модел за одстрел
Што се тиче радних места, чак и Европска комисија, која преговара са Американцима о ТТИП, признаје да ће ТТИП вероватно донети значајну дугорочну ”дислокацију” за европске раднике, јер ће компаније бити стимулисане ка томе да црпу робу и услуге из америчких држава у којима су стандарди рада нижи а синдикати практично не постоје.
Без посла ће остати веома много људи и што је још и горе, угрожени ће бити и наши социјални стандарди у области радног права. То је слична прича као у прехрамбеној индустрији. Ако релативно високи европски социјални стандарди запослених (минимална плата, олакшице, социјална сигурност, боловања, празници, учешће у доношењу одлука, итд ..) дођу у директну конкуренцију са либералним америчким стандардима, америчке компаније ће свакако имати користи – њихови производи су због непостојања социјалног законодавства јефтинији .
Какав ће бити одговор политичара? Европа мора смањивати социјалне стандарде да би могла да буде конкурентна. И коначно за неколико година ће сви радити као у Америци, без социјалне заштите, без икаквих права, без стабилности. А за неколико деценија баш сви ћемо да радимо као у Кини или Хондурасу: као неки робови.
То исто важи и за стандарде заштите животне средине у Европи који су далеко већи него у САД. ТТИП ће значити крај зелене Европе. Овај мегаломански споразум ће покренути најчудовишнију “трку ка дну” и више их ниједна држава неће бити у стању да преокрене: споразум ТТИП ће имати примат над домаћим правом. Јуримо у Европи у пакао из којег нема повратка!

Претња суверенитету
ТТИП отвара врата за даљу приватизацију у јавном сектору, као на пример у здравству. Проблем је наиме у томе да је процес приватизације практично неповратан. Ако на пример нека десничарска влада приватизује здравство, будуће (левичарске) владе имају врло ограничене могућности да промене ову политику.
Одличан пример је управо Словачка, која је настојала да преокрене приватизације здравственог осигурања и забранила приватне корпорације да од обавезних доприноса пацијената праве профит. Последица је била утужење Словачке. ТТИП ствара услове за управо ову врсту притиска корпорација .
Понављам: Европа се излаже ризику колонизације од стране Америке, односно транснационалних корпорација. Државе ће доћи у улогу статиста. Или неко жели да се упушта у хиљаде судских спорова са америчким транснационалним корпорацијама које плаћају најбоље адвокате света?
Помоћу правних радњи су у стању да прогласе банкротство земље (види тренутни случај Аргентине), корумпирани арбитражни судови нису гаранција државног суверенитета. Државе ће постати потпуно беспомоћне и изгубити сваки суверенитет.

Преговори о Споразуму су нетранспарентан и недемократски
И за крај оно најбоље: о ТТИП-у се на основу одлуке ЕУ преговара у тајности. Са искључењем јавности. Корпорације, фирме, бизнис, банке имају приступ. Грађани и њихови представници немају. Као представник словачког парламента немам право да знам шта је садржај преговора и какви су споразуми као резултат. Морам да слепо верујем званичницима у Европској комисији, које могу делимично да коригују званичници из министарстава држава чланица.
О најважнијем споразуму Европе, који може променити нашу будућност више него било шта друго осим рата, одлучује се недемократски, без грађана. О нама без нас. Ко зна да ли неки тајни преговори нису у току и у Минхену. Било би то симптоматично: још један Минхенски споразум. (Минхенски споразум је потписан 30 септембра 1938 године,и на основу њега је Чехословачка изгубила део територије.Примедба Д.Марковић)

Русофобија као изговор
Постоји општа сагласност да САД добијају од споразума више од ЕУ. Питање је, зашто би ЕУ желела да потпише такав споразум. Критика у Европи расте и одговорни званичници се све више приметно боје да ће се са ТТИП-ом на крају завршити као са споразумом ACTA, који је на крају, због притиска јавности, Европски парламент блокирао. То може Европски парламент да уради и у случају ТТИП-а.
Али како натерати Европљане да подрже ТТИП без гунђања. Већ сам писао о овоме: морамо изазвати страх, у овом случају, страх од Русије.Овај укус је присутан и у спору око Украјине. На тај начин наиме, капитализам функционише: канадски аналитичар Наоми Клајн говори у том контексту о катастрофичком капитализму (disaster capitalism). Треба изазвати катастрофе у форми рата или социјалних потреса, како се људи не би бранили од несоцијалних реформи, које никада не би подржали без осећања угрожености.
Бомбардовање Ирака у име корпоративних профита, катастрофалне дужничке кризе у Европи у име приватизације, русофобија и енергетске шпекулације због гаса од шкриљаца из САД и потписа ТТИП. Све ово није случајност, већ стратегија. Много је у питању: Последња борба је планула.

Остаје последње питање: хоћемо ли насести?
Wake up, Europe!

Комплетна анализа Љубоша Блаха о ТТИП је објављена на www.noveslovo.sk.

Извор: Ľuboš Blaha, Aktuality.sk

Превод са Словачког: Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ