Дочекасмо, јадни и кукавни, да у црно завијеном Београду видимо споменик шимпанзи Самију, али не и споменик србском новомученику и див-јунаку Мајору Милану Тепићу који је својим подвигом раван Светом Великомученику Чегарском Стевану Синђелићу.
Фронт одбране Србства

Не постоје речи којима се може исказати дубина нашег национално-државног суноврата, нити се може описати црнина свеопштег помрачења које нас је обузело.Колико непоновивог и неповратног србског времена треба да протекне док се не образује истински фронт одбране Србства којим би се успешно сузбили небројени напади свих наших непријатеља који имају пред собом један једини циљ: уништити Србе или их потпуно расрбити разним облицима духовно-политичке окупације? Која и каква невоља је још потребна да нас снађе да би се Србство вратзило Богу и себи? Колико још лукавих распаметитеља и непоменикових слугу треба да нагрде образ Србије,запоседну јој душу и растргну срце? И у име ког то ”помирења” морају окорели безбожници и побожни благоверници да буду браћа – да ли браћа по телу греховном или пак по Телу Христовом Које јесте Црква ? И докле ћемо више бирати Варавину Југославију уместо Христове Србије? Све дотле,авај, све дотле док не задобијемо поново благослов Божији на себи.Исти онај благослов који су имали наши благоверни и христољубиви Преци који даваше све за Образ, а Образ ни за шта, и који своју Србску крвцу проливаше за Крст Часни и Слободу Златну.Немамо благослова Божијег јер су нам школа без вере, политика без поштења, а војска без родољубља; школе су нам расадници безверја, политика није ”страшна и света служба народу и држави већ брлог у којем се прасци ваљају”, војска је онемогућена да снажно размахне крила хришћанског србског родољубља.
Само она патриотска заједница која се јасно и гласно, доследно и упорно, бескомпромисно и непоколебиво буде залагала за васпостављање заветних србских вредности, може уз помоћ Божију да поврати ишчилелу самосвест пониженом Србству.То је први корак на тегобном путу државотворне обнове Србства – обнове која је могућа само у знаку Крста и Слободе.

Небојша Крстић, Образ 3-4/1996