Тако долазимо до заповести предбрачне целомудрености.Ова реч је, нажалост, готово заборављена и обезвређена.
Човек лишен целомудрености губи своју целовитост.А да би сачувао целовитост неопходна му је мудрост.У речи целомудреност изражено је јединство целовитости и мудрости.
На стражи целомудрености стоји осећање стида.
Ево шта пише о томе Василије Белов у књизи Склад.Погледи о народној естетици.
”За младе људе обуздавајуће начело је стид.У сваком животном добу, почев од најранијег, стидљивост је украшавала људску личност, помагала јој да издржи притисак саблазни.
( У сељачкој свакодневици није било, разуме се, таквих термина као што су ”сексуална револуција”, ”сексуална слобода”, као њихов синоном служи кратка и тачна реч: ”бестидност”. – прим.аут.)
Она је била нарочито потребна у време физичког сазревања.Похота се мирно обузддавала обичним стидом, остављајући у моралној чистоти чак и духовно незрелог младића… До свадбе слобода и лакоћа нових познанстава нипошто није значила сексуалну слободу и лакомислено понашање. Млади су могли да се друже, забављају, упознају, али … Девојачка част изнад свега… Лош глас о девојци је допирао врло далеко, нису га могле задржати ни шуме ни мочваре.Грех који је учињен пре свадбе ничим се није могао опрати… Погрешно је мишљење да се неопходност целомудрености односила само на женску половину.Момак који је пре свадбе имао физичку блискост са женом сматрао се исквареним, њега је био лош глас и више га нису називали момком већ ‘мужем’.”
Тако су у руском народу схватали љубав, част и целомудреност.И данас се још може чути: ”честита девојка”, то јест, чиста, целомудрена, она која је сачувала девојачку част.
Целомудрени човек не троши лакомислено своја осећања, већ их мудро чува за једну особу и као да јој унапред чува верност, верује у њу.

Извор:
Тамара Александровна Флоренска, Мир у срцу, мир у дому (Да двоје једно буду)