Занимали су ме званични подаци за стопу наталитета земаља из којих мигранти долазе, а то су Сирија, Авганистан и Пакистан, па сам их потражио како бих могао да их упоредим са стопама наталитета у Србији и Албанији. Косово и Метохију смо привремено изгубили због високог наталитета Шиптара па ме је занимало шта можемо да очекујемо у будућности ако мигранте населимо у централној Србији.
Такође сам потражио и податке за проценат незапослености. Следећи логику очекивао сам да је далеко виши него код нас.
Код стопе наталитета није било никаквих изненађења, далеко је виша не само у односу на Србију него и у односу на Албанију, али јесте када су у питању проценти незапослености – у све три земље су далеко НИЖИ него у Србији.
Податке за проценат незапослености сам узео са званичне странице Светске банке а податке за стопу наталитета са странице америчке Централне обавештајне агенције (CIA).
Када је реч о незапослености, ово су подаци за 2019 годину:
Србија: 13.51 %
Авганистан: 1.52 %
Пакистан: 3.02 %
Сирија: 8.18 %
Дакле, све три земље имају далеко нижи проценат незапослености од Србије. Слично је и са претходним годинама. Проценат незапослености у односу на Србију је нижи и у Турској одакле, такође, долази одређени број миграната.Поређења ради, светски просек у 2019 години базиран на подацима за 181 земљу износи 7.22 %.
Када је реч о процењеној стопи наталитета за 2020 годину, подаци су следећи:
Авганистан: 36,7
Пакистан: 27,4
Сирија: 23,8
Албанија: 13,0
Дакле, Сирија и Пакистан имају приближно двоструко већу стопу наталитета од Албаније а Авганистан чак троструко.
За Србију се наводи процењена стопа наталитета од 8,8 што је врло вероватно нетачно ако узмемо у обзир да годинама уназад имамо негативан природан прираштај. На пример, према званичним подацима Републичког завода за статистику (РСЗ) у 2018 години смо имали стопу наталитета од минус 5,4.
Подаци за број новорођенчади на једну жену су следећи (такође процене за 2020 годину):
Авганистан: 4,82
Пакистан: 3,6
Сирија: 2,9
Србија: 1,46
На основу наведених података и планираног броја миграната који би добили српско држављанство могуће је извршити процену етничног састава становништва Србије у будућности. Притом се, свакако, мора узети у обзир не само наш негативан прираштај него и велики број људи који сваке године губимо исељавањем у земље Запада.
Све у свему, није тешко закључити да би мигранти релативно брзо истиснули и заменили домицилно српско становништво на територији Реублике Србије.
Димитрије Марковић
Извор података за стопу наталитета: https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/
Извор података за проценат незапослености:
https://www.theglobaleconomy.com/search_site.php?q=afghanistan+unemployement+rate