Пише: Димитрије Марковић
Погледајмо напре шта о сујетној слави, позивајући се на Свете Оце, пише проф. др Жан-Клод Ларше у књизи ”Лечење духовних болести: увод у аскетску традицију Православне цркве.”(Ларше има докторат како из теологије тако и из фолософије): ”Таштина (κενοδοξία) обично названа и сујетна слава или сујета, јесте посебно важна страст и извор бројних других болести душе. /…/На једном тананијем плану… таштина се за онога ко је њен објекат заснива на томе да се покаже поносним на своје умне квалитете (памет, маштовитост, памћење, итд., али и познање или знање, владање говором, способношћу доброг излагања или писања, итд.) и да због тога тражи туђу пажњу, дивљење и похвале од других. Очигледно је да је циљ у областима умне активности и културе, као и у области политике или финансија, најчешће производ таштине. /…/Тако ова страст може представљати покретач страсти среброљубља, која опет може човека привести таштини. Често такође вођен таштином, жели да достигне неки високи положај и место у друштву. Ова га страст повезује с моћи у свим њеним облицима и често тражи свој узрок; она је тада савезница и покретач обеју страсти, које Свети Оци називају ,,славољубље” (φιλαρχία) и ,,дух надмоћи”. Очигледно је да онај ко има моћ и у коме обитава таштина настоји да му се диве и да га хвале, али се такође стално труди да се допадне како би одржао и појачао то дивљење, да би сачувао своју моћ и искључива права која се с њом повезују и предности које из њих извлачи.” (1)
Управо у сујети треба тражити узрок бројним лажним звањима којима се ките турбо-фолк историчари, о чему смо писали у посебном тексту. (2)
Тако, на пример, Горан Шарић, очигледно руковођен гордошћу и сујетом, у позиву на јавну дебату упућеном професорима Александру Палавестри, Радивоју Радићу и Николи Самарџићу, између осталог, каже: ”Подсјетићу вас да за разлику од вас чија предавања не посјећују ни ваши студенти, ако им нису услов за потпис у индексу, моја предавања су најпосјећенија на овим просторима. Било да држим предавања у Хрватској, Босни, Црној Гори или Србији, сале су увијек пуне до посљедњег мјеста. Такође, моје предавање “Срби у тајним архивама Ватикана” је најмасовније предавање икад одржано на Машинском факултету, гдје се предавања одржавају на дневној бази. То предавање је и најгледаније предавање на овим просторима свих времена, у првих 7 мјесеци од објављивања на интернету има око 330 000 прегледа. И дебата са мном, ако пристанете, ће бити први и посљедни пут да говорите пред више од хиљаду људи.” (3)
На другом месту (4) Шарић каже: ”Баш кад сам завршавао студиј, у центру за студентски пасторал почео сам држати предавања о односну религије и знаности. На прво предавање дошло је 12 људи, на друго двадесетак, на треће преко тридесет, а на четврто преко сто. И тада је настао проблем; како мојим професорима нитко не долази на предавања (осим ако долазак није увјет за потпис), а мени дође преко 100 људи. Кренула су подметања, љубомора и завист, па сам прекинуо сваку сурадњу с њима.”
Упадљива је сличност између ових Шарићевих речи и описа успеха својих првих говора који даје Хитлер у својој књизи ‘‘Mein Kampf‘‘:
”Следећа скупштина у истој сали ми је опет дала за право. Број посетилаца се попео на преко двеста, спољни као и финансијски успех сјајан. Терао сам да се одмах закаже следећа приредба. Она је одржана једва четрнаест дана касније, а број слушалаца се попео на преко двеста седамдесет лица. Четрнаест дана касније по седми пут смо сазвали присталице и пријатеље младог покрета, а исти простор је сад већ више тешко могао да прими људе, било их је преко четиристо.” (5)
Александар Шаргић се хвали пратиоцима на Јутјубу(YouTube) и Фејсбуку (Facebook) и на темељу тога одбацује критике на рачун онога што ради: ”Пресмешно је заиста да човек кога прате 2 и по човека и помисли да мени служи за промоцију. Мени кога прати 66.000 људи на Јутјубу и 5.000 на Фејсбуку. То само показује у којем паралелном универзуму живи та мала групица људи којој припадаш а која грчевито брани један умрли ненаучни дискурс заснован на фалсификатима”.
Турбо-фолк историчари који уређују фејсбук страницу ”Милош С. Милојевић” на сличан начин мере величину славе свог сарадника Предрага Ђурића: ”СЛИКА ЈАЧА ОД РЕЧИ: КО ЋЕ ДА СЕ СТИДИ!? Од 33.500 пратилаца колико има Славија инфо ТВ, за 8 МЕСЕЦИ од објављивања… интервју проф. др Радивоја Радића, највећег живог српског византолога, имао је 6.400 приказа, а за 5 ДАНА од објављивања интервју са Предрагом ЂУРИЋЕМ из црнобарског удружења “Милош Милојевић”, остварио је 8.139 прегледа.” Како би свој ”успех” приказали у што сјајнијем светлу, професора Радића, који је једна од најчешћих мета њихових напада и кога вређају на најразличитије и најгнусније начине, овом приликом називају ”највећим живим српским византологом”. Уз текст су приложили и фотографије на којима се види број прегледа снимака о којима говоре.
На свом личном профилу на фејсбуку Предраг Ђурић, бивши подофицир са чином заставника, уз своју фотографију ставља натпис ”ђенерал”.
Псеудоархеолог Милутин Јаћимовић о својој књизи ”Троја српска престоница Скадар”, пише овако: ,,По објављивању моје књиге, епохалног открића, од изузетног значаја за историју цивилизације, имао сам промоције у неколико градова, као и у централном клубу Војске Србије у јуну 2009. године. Наступао сам на једној телевизији и одржао неколико предавања.” (6)
Осим тога, ума очигледно помраченог гордошћу, поредећи себе ни мање ни више него са Ђорданом Бруном и Николом Коперником, каже:
,,Извесно је да ћемо професор Ристановић и ја избећи судбину Ђордана Бруна и да ће бар један од нас бити ‘Коперник’ античке историје. Ја сам чврсто убеђен да ћемо то постати обојица, јер наше књиге више није могуће спалити, а научна инквизција нашег времена нема никакве аргументе на одбрани тезу о малоазијској Троји, као центру најстарије писане историје античког света у Средоземљу. Очекујем још много ломача против истине, али ћемо их надживети”. (7)
Професор Радић пише: ”Kњигу о Троји која се појавила 2008. године (потом ново издање 2009), како сам наводи, послао је Путину, Лукашенку и Медведеву, а она је доспела ,,на скоро све континенте, као и све државе бивше Југославије и Балкана”. Списак оних који су добили књигу која, наводно, разрешава вишестолетну мистерију је подужи и на њему су своје место нашли и председник Србије и председник владе, бројни министри, руководство Српске академије наука и уметности…” (8)
”Сујетан себе самога обмањује мислећи да је нешто, иако је ништа, него је тек надувен празном славом,” пише Свети Нектарије Егински.
Сличне примере гордости, сујете и славољубља бисмо могли да наведемо и у вези са осталим турбо-фолк историчарима.
Из претходних примера можемо да изведемо закључак о још једној карактеристици турбо-фолк историчара. Наиме, док научници своје радове износе на критичку оцену стручњацима из исте научне области како би се утврдила вредност тог дела, турбо-фолк историчари потврду валидности својих ставова у налазе броју својих следбеника. Другим речима, место научне рецензије код турбо-фолк историчара и уопште псеудонаучника заузима број посетилаца на трибинама, број пратилаца на друштвеним мрежама и успех неке објаве који се мери бројем оних који су означили да им се свиђа, који су је прегледали и поделили.
Покажимо на неколико примера колико је исправан овакав начин закључивања, тј. прављење знака једнакости између подршке великог броја људи и валидности и научне вредности неког дела.
Тако је, на пример, на Сајму књига у Београду 2015. године међу десет најпродаванијих књига издавачке куће ”Вулкан” била и књига “Life And Style” Зоране Јовановић познатије као Зораннах (Zorannah), по занимању ”модне блогерке”. (9) Ако на ово додамо чињеницу да међу најпродаванијим књигама ”Вулкана” не помиње ни један роман Достојевског могли бисмо, следећи логику турбо-фолк историчара, да закључимо да је Зораннах квалитетнији и успешнији писац од Фјодора Михајловича и да њене књиге имају већу вредност.
Књига Адолфа Хитлера ”Моја борба” (Mein Kampf) је према неким подацима само до 1939. године продата у 5.200.000 примерака и преведена на 11 језика. (10). Какав закључак бисмо, следећи логику псеудоисторичара, могли да изведемо из овога?
Ако прихватимо објашњење да је ово ипак било пре Другог светског рата и свих страхота и непојмљивих злочина за које је одговоран Адолф Хитлер, како онда да објаснимо чињеницу да је, након што је 2016 године књига поново изашла у Немачкој, први пут после Другог светског рата, за само годину дана продато 85.000 примерака а књига је 35 седмица била на Шпигловој (Der Spiegel) листи најпродаванијих књига? (11) У Турској је за само два месеца 2005. године продато преко 100.000 примерака Хитлерове књиге. (12)
Да ли оволики број продатих примерака значи да би требало да преиспитамо наше ставове према Хитлеру и његовој књизи, тачније идеологији изложеној у њој, или нам, ипак, само потврђује чињеницу да се суд светине о некој личности или делу ни у ком случају не може узимати као критеријум њихове вредности?
Наведимо и неколико примера из друге области псеудонауке, конкретно астрологије и парапсихологије, која обухвата и видовњаштво, како бисмо показали колико је суд светине валидан када је у питању квалитет и корисност нечијег рада.
Зорка Пуцар познатија као ”видовита Зорка” је имала своју емисију на телевизији и интернет презантацију а исто тако и ”видовита Клеопатра”. На пример, ”видовита Зорка” је женама, ако желе да задрже мужа, саветовала да ручак кувају искључиво ноћу. Другима је за решење проблема препоручивала да везују гаће у чворове или бацају катанце преко рамена у текућу воду, (13) или да под јастуком 15 дана држе нож, маказе, бели лук и црвену крпу; да се доњи веш веже у 15 чворова, од којих ће се сваке ноћи један одвезати и то између поноћи и 1 сат, па после тога обавезно искувати. (14)
На оваквим саветима зарађивала је велике суме новца а генерације које се сећају овог периода знају колико су и ”видовита Зорка” и ”видовита Клеопатра” биле популарне односно, колики је био број њихових ”пратилаца”.
Слично је и са Љубишом (”јавља ми се”) Трговчевићем који је такође имао своју ТВ емисију и такође био веома популаран, или Миљом Вујановић ”Регулус”, која је чак написала и неколико књига.
Милан Радоњић, познатији као Милан Тарот, је био популаран не само у Србији него и у Босни и Херцеговини и Хрватској, баш као и Горан Шарић. У свакој од ових држава је наступао на више телевизија, разговори са њим су објављивани у штампаним гласилима да би 2007. године Иван Икић о њему снимио документарни филм под насловом ”Тарот Србија”. (15) Савети Милана Тарота били су слични онима које је давала Видовита Зорка. На пример, саветовао је гледаоцима да зелепе жваку за телевизор или да свакога дана током седмице носе чарапе различитих боја. (16)
Колико би на основу гледаности емисија и броја људи који су се обратили за помоћ овим наводним видовњацима и астролозима било исправно изводити позитивне закључке о њиховим способностима, делотворности средства која користе и корисности савета које дају, сувишно је рећи.
Мислим да нема никакве сумње да су савети, од којих смо неке поменули, у погледу квалитета у истој равни са ”доказима” које износе турбо-фолк историчари.
Поред тога, сведоци смо разлике у гледаности емисија као што су ”Велики брат”, ”Фарма”, ”Парови”, ”Звезде Гранда”, ”Папарацо лов” и др. у односу на неке емисије научно-образовног садржаја, у корист ових првих.
Да ли далеко већа гледаност нпр. Фарме или Звезда Гранда значи да је квалитет садржаја ових емисија неупоредиво виши од емисије ”Српски јунаци средњег века” или неке друге емисије научног садржаја? Наравно да не значи.
Један од фактора који је у непосредној вези са оваквим резултатима је, свакако, и степен образовања, и далеко нижи проценат оних који имају више или високо оброазовање.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) из 2013. године завршено високо образовање има 10,59% становника Србије, више образовање има 5,65% а средњошколско образовање 48,93% становника Србије. Без икакве школске спреме је 2,68% становништва док 11% има непотпуно основно образовање. (17)
Истраживања која су вршена показују да нижи степен образовања предиктује већу вероватноћу веровања у конспиролошке теорије, од којих је једна и теорија завере о забрањеној српској историји. (18)
Као још један од фактора мора се узети и аналитичко мишљење. Наиме, истраживања су показала да је нижи степен аналитичког мишљења једна од карактеристика присталица конспиролошких теорија. (19)
Уколико ово проширимо и на поље уметности и упоредимо нпр. проценат оних који слушају уметничку (класичну или озбиљну) музику у односу на проценат оних који слушају новокомпоновану народну музику, код које је циљ забава и стицање зараде, доћи ћемо до сличних резултата.
Узимајући све ово у обзир јасно је да број пратилаца турбо-фолк историчара не говори о високом квалитету њиховог рада, него – управо супротно.
Аутор: Димитрије Марковић
Литература:
1) Жан-Клод Ларше, Лечење духовних болести: увод у аскетску традицију Православне цркве. Службени гласник, Ниш,Београд 2017, стр. 214, 215, 216
3) https://www.facebook.com/RadicRadivoj/posts/2460514634061212?__tn__=K-R
5) http://www.onlineknjige.com/wp-content/uploads/2013/08/ADOLF_HITLER_MEIN_KAMPF_big.pdf стр. 240
6) цитирано према: Радивој Радић, Клио се стиди, Београд: Еволута 2016, стр. 103
7) Исто, стр. 102
8) Исто, стр. 103
10) https://www.britannica.com/topic/Mein-Kampf
11) https://edition.cnn.com/2017/01/04/europe/hitler-mein-kampf-reprint-germany/index.html
12) https://www.theguardian.com/world/2005/mar/29/turkey.books
13) http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/02/25/srpski/H05022401.shtml
14) https://www.blic.rs/vesti/hronika/skidala-cini-i-sa-stoke/sklq0l3
15) https://www.dominomagazin.com/pop-art/film/tarot-srbija-ivan-ikic/
16) https://www.blic.rs/zabava/milan-tarot-danas/9dbpvp6
18) Why Education Predicts Decreased Belief in Conspiracy Theories, JAN-WILLEM VAN PROOIJEN, Applied Cognitive Psychology, Appl. Cognit. Psychol. 31: 50 –58 (2017)
19) https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0010027714001632?via%3Dihub
ТЕОДУЛИЈА 