Иако је мени и Ненаду Јеремићу у септембру 2022. године забрањен улазак на Косово и Метохију (ОВДЕ) од стране терористичких власти у Приштини то нас није омело у намери да наставимо да се боримо за опстанак косовскометохијских Срба на својим огњиштима. Напротив. Остајемо верни косовском завету и настављамо као и до сада са нашим активностима. Нема предаје!

Хвала свим нашим драгим пријатељима и људима добре воље који су својим прилозима помогли да за Божић обрадујемо деветнаест српских породица на Косову и Метохији и помогнемо обнову једне светиње.

Такође се захваљујемо свим пријатељима са Косова и Метохије који су нам помогли да помоћ стигне до оних којима је намењена.

Овога пута је подељено укупно 482.880 динара. Ако узмемо у обзир да је реч искључиво о прилозима пријатеља и да се информација ширила од уста до уста имамо разлога да будемо задовољни постигнутим резултатом.

За обнову помоћног објекта цркве Светог Николе у Готовуши, селу на обронцима Шар планине, на крајњем југу Косова и Метохије, уплатили смо 60.000 динара. Црква је из 16. века и уписана је у регистар завода за заштиту споменика као културно добро од изузетног значаја.

Милени Стојановић из села Севце код Штрпца уплатили смо 10.000 динара на име Божићних пакетића за децу.
Милени се супруг упокојио, живи са две мале ћерке и без сталног је запослења.

Милошу Рашићу из Добротина, селу недалеко од Приштине, који због болести није у могућности да ради а са мајком живи у кући која прокишњава уплатили смо нивчану помоћ од 60.000 динара.

Слободану и Јованци Станковић из Ораховца, родитељима петоро деце уплатили смо 20.000 динара. Јованка и једнно дете болују од целијакије тако да им значајан трошак представља посебна врста хране коју мора да користи. Истрајни су у намери да остану на Косову и Метохији.

Породици Ничић из Новог Бадовца код Приштине овога пута смо упутили помоћ од 20.000 динара. Бојан и Наташа Ничић имају шесторо деце и живе од социјалне помоћи и повременог Бојановог надничења.

Тамари Савић из Новог Брда која живи са супругом, троје деце и свекрвом упутили смо новчану помоћ од 60.000 динара за потребе обнове куће.

Оцу Небојши Секулићу који са супругом Александром и четворо деце живи у Истоку послали смо поводом Божића и божићних празника 20.000 динара. У овом метохијском граду између Косовске Митровице и Пећи данас живи свега седморо Срба.

Породици Словена и Зорице Баљошевић из Ораховца на предлог пријатеља упутили смо помоћ од 20.000 динара.
Словен и Зорица имају ћерку која студира у Косовској Митровици и сина који је први разред средње школе. Син се у октобру разболео, оперисан је и још увек се налази на лечењу у Београду. Баљошевићи никада нису напуштали Ораховац, град у коме данас живи мање од четири стотине Срба.

Златку Томићу из планинског села Сушиће у Сиринићкој жупи, општина Штрпце, који је без сталних примања, овога пута смо упутили помоћ од 15.000 динара.

Радовану Крстовићу из Гораждевца код Пећи који се опоравља после недавне операције а нема стална примања упутили смо 15.000 динара за неопходне лекове.

Петочланој породици Станка Станковића из села Врбештица у Сиринићкој жупи овога пута смо упутили 15.000 динара.
Станко и његова супруга су без сталног запослења а Анастасија, Андријана и Александра похађају школу у оближњем Штрпцу.

Достани Кривчевић из села Беревце код Шртпца се у марту прошле године упокојио супруг. Остала је да живи сама са троје деце од минималних примања. Синови су незапослени а ћерка је студент. Овога пута послали смо им 15.000 динара како би Божић дочекали у радости и за пуном трпезом.

Зорану и Катарини Илић из Грачанице, родитељима четворо деце, овога пута смо упутили новчану помоћ од 15.000 динара.
Зоран и Катарина су незапослени а децу издржавају од социјалне помоћи и Зорановог надничења.

Наташи Јевтић из Добротина, недалеко од Липљана, која са мужем и двоје мале деце живи од социјалне помоћи, уплатили смо 15.000 динара. Помоћ је уплаћена по препоруци из Центра за социјални рад у Грачаници.

Шесточланој породици Перић из махале Пауновци код Новог Брда овога пута смо упутили новчану помоћ од 20.000 динара.

“Соња и Радован Перић имају четворо малолетне деце. Све друге куће у Пауновцима осим њихове су напуштене. Домаћини остављених домова умрли или се одселили изван Косова и Метохије

Бејаше Пауновци једна од већих махала. Данас осим једне куће у десетак других никога више нема. Не вије се више дим из оџака у тим домовима. Дворишта гута коров. Тарабе поломљене. Нема ко да поправи. Штале и торови празни. Домаћини умрли или се одселили изван Косова и Метохије.
– Ми смо једини овде. Сами смо у махали. Жао ми је када видим све те празне куће и сетим се људи који су ту живели – с тугом у очима казује Соња Перић. Она са супругом Радованом и четворо малолетне деце синовима Немањом и Иваном и ћеркама Иваном и Мајом живи у кући која им је уз помоћ донација саграђена пре неколико година.
-Шта да вам кажем, живимо скромно. Ни ја ни муж нигде не радимо.Чувамо стоку. Имамо краву, једну козу и два јарета, а чувамо и кокошке. Имамо баштицу испред куће. Засадимо понешто тако од поврћа да имамо за нас. Нема се пара да се купује, а и деца иду у школу па им увек нешто треба. Није баш лако овде, али нек нам Бог чува здравље. Хвала Богу деца су добра и скромна су, нису захтевна. Послушна су – додаје Соња.” (цео текст ОВДЕ)

По благослову оца Николе Драгићевића из Косовог Поља упутили смо 20.000 динара помоћи за породицу Дејана Столића.
Дејан Столић прима социјалну помоћ у висини од 11.000 динара а живи са супругом и петоро деце. Две ћерке студирају у Косовској Митровици, један син је у средњој а два у основној школи.

Славиша Делибашић из Косовог Поља живи са супругом и двоје деце. Једна ћерка је болесна и у инвалидским колицима тако да им лекови за њу представљају значајан издатак сваког месеца. По благослову надлежног пароха, оца Николе Драгићевића упутили смо им помоћ од 20.000 динара.

Страхиња, Михајло и Немања Петровић из Грачанице су 2010. године остали без оба родитеља. Најмлађи Немања тада није имао ни годину дана. Од тада живе за стрицем и стрином који брину о њима а од примања имају само родитељску пензију која није довољна ни за најосновније потребе.
Овога пута смо им послали новчану помоћ од 20.000 динара а нећемо их заборавити ни убудуће.

Марија Николић је самохрана мајка која са троје деце, Леном (11), Ирином (8), и Андријом (6) живи у Великом Ропотову код Косовске Каменице.
Муж јој је умро у августу 2022. године. Живи од социјалне помоћи и породичне пензије. Андрија (на слици) не говори, лекари су открили лакши облик аутизма. Уплатили смо им новчану помоћ од 20.000 динара а новац јој је потребан и за лечење детета.

Небојши Стојановићу из Доње Будриге код Гњилана који са супругом, четворо деце и оцем живи од пољопривреде и вулканизерског заната овога пута смо послали помоћ од 15.000 динара. Претходни пут смо Небојши купили половну дизалицу за вулканизерску радњу која му је била неопходна.
Стојановићи су вредна породица која се бори да опстане на Косову и Метохији.

И овога пута Ненад Јеремић се потрудио да направи списак свих приложника који смо послали у цркву Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице са молбом оцу Ненаду да се помоли Господу за здравље и свако добро драгих нам добротвора и њихових породица.

Хвала свима још једном и у наше и у име Срба са Косова и Метохије.

Мир Божији, Христос се роди!

Аутор: Димитрије Марковић