Пише: Димитрије Марковић
На геноцид над Србима на Косову и Метохији и етничко чишћење те територије Албанце покрећу три мотива: национални, верски и лични. Сва три мотива се преплићу и допуњују са том разликом што трећи, који се испољава у виду индивидуалних убистава, пљачке и узурпације имовине косовскометохијских Срба, не постоји као самосталан већ се јавља искључиво као пратилац прва два.
Став проф. др Смиље Аврамов је да је током Другог светског рата на Косову и Метохији извршен геноцид над Србима а на првом месту, као један од метода, наводи управо индивидуална убиства. ”Примењиване су три основне методе: 1) индивидуална убиства, у циљу застрашивања и напуштања својих домова; 2) масовна убијања становништва, и 3) организована политика исељавања, која ће бити настављена и у послератним условима,” пише професорка Аврамов.
Национални мотив подразумева стварање Велике Албаније која би, да подсетимо, осим Косова и Метохије обухватала и делове јужне, источне и западне Србије, велики део Црне Горе укључујући и Подгорицу, као и делове Северне Македоније и Грчке.
Не постоји ни један разлог да се Албанци одрекну својих националних циљева, односно стварања етнички чисте Велике Албаније и прихвате, уместо тога, аутономију Косова и Метохије у било ком обиму. Управо због тога нико од оних који предлажу “суштинску аутономију” или неко слично бесмислено и апстрактно “решење” и не нуди одржив одговор на питање због чега би се Албанци напрасно одрекли свог циља постављеног званично пре отприлике век и по (Призренска лига 1878. године) и прихватили да уместо уједињени у сопственој независној држави живе подељени, у неколико туђих држава, укључујући Србију, без обзира на степен аутономије који би уживали. Тачније, они који предлажу “решења” у виду аутономије за Албанце не нуде не само одржив него никакав одговор на питање због чега би Албанци пристали на то, посебно у тренутку када се налазе на корак од уједињења Републике Албаније и Републике Косово. Због чега би? Академик Димитрије Богдановић о чињеници да након остварене независности Косова неминовно мора доћи до уједињења са Албанијом пише још 1985. године. Он ”упозорава и на видну тенденцију да се аутономија Косова схвата и реализује као пут ка остваривању једнога албанског националног суверенитета, који би само привремено могао бити суседан са суверенитетом НР Албаније”. (1)
Када је реч о религији долазимо до поразне чињенице да се овај фактор уопште не узима у обзир приликом тражења трајног решења. Најочигледнији пример је бесмислени предлог решења по моделу Оландских острва.
Уопште, када је реч о различитим предлозима решења проблема са Албанцима на Косову и Метохији приметно је непознавање елементарних историјских и других битних чињеница које се тичу овог дела наше територије.
Насиље над Србима на Косову и Метохији почиње управо са исламизацијом Албанаца.
Погледајмо најпре шта укратко о томе пише академик Димитрије Богдановић.
“Пре исламизације Албанаца, о српско-албанским односима може се говорити само у повољном светлу: то је однос коегзистенције и сарадње у јединственом друштву средњовековне Србије или на једном ширем балканском простору. Православни Албанци, углавном у Епиру и средњој Албанији (Тоске), под јурисдикцијом грчко-византијских епархија нису били у тешњем додиру са Србима, а католички Албанци из северне Албаније (Геге) јесу: хришћанска солидарност имала је политички значај кроз цело раздобље турског ропства,у заједничким акцијама за ослобођење. Тек се у XIX веку под утицајем аустријске и италијанске, у суштини римско-ватиканске пропаганде, и католички део Албанаца почиње усмеравати против Срба, мада ни тада не без отпора у име хришћанске солидарности и традиционалног пријатељства. Исламизацијом је албански народ у правој Албанији захваћен најпре у XV веку (први талас после продора Османлија у ту област), да средином XVI века тај процес достигне врхунац. Он је постао карактеристичан у социолошком смислу за албанску колонизацију Косова, Метохије, Македоније и Поморавља. Без обзира на узроке емиграције из планинских крајева северне и средње Албаније, албански досељеници су по правилу били хришћанског (католичког) порекла; приликом насељавања Метохије и ових крајева примали су ислам или су се као већ исламизован елемент отискивали даље, у етапама, на исток. Ислам их је учинио надређеним у односу на хришћанску ,,рају”, установљавао се релативно привилегован, а поготову заштићен положај. Осим тога, али не на последњем месту када је реч о албанској колонизацији у XIX веку, исламски Албанци су постали оруђе методичне турске политике изолације ослобођених балканских држава (Србије, Црне Горе, донекле и Грчке) и отоманске борбе против ослободилачких покрета балканских хришћана. Без ислама и турске политике албанска експанзија на исток, која је правог маха ухватила тек у прошлом веку, не би могла да буде остварена и не би могла имати такав, у суштини освајачки карактер.” (2)
Према истраживању Лулзима Пеција (3) из 2016. године свега 8% испитаника се изјаснило да су само Албанци док се 92% њих изјаснило да су муслимани, при чему је различит проценат оних који се изјашњавају искључиво као муслимани, најпре као муслимани а затим као Албанци, и на крају оних који се сматрају најпре Албанцима а затим муслиманима.
Након ових података није тешко разумети зашто је поглавар Исламске заједнице на Косову и Метохији Наим Трнава најавио градњу џамије у Приштини која ће са 8.000 квадратних метара бити највећа на Балкану. Имаће 4 минарета и 50 кубета а сваки минарет ће имати по четири шерефе. (4)
Камен темељац за ову џамију (фотографија испод) положили су премијер самопроглашене Републике Косово Хашим Тачи, председница Атифете Јахјага, председник Скупштине Јакуп Краснићи, председник Исламске заједнице Косова (КИБ) Наим Трнава и градоначелник Приштине Иса Мустафа. (5)
Један од водећих активиста за изградњу велике џамије у Приштини био је Наман Демоли, бивши припадник ОВК, који је погинуо у Сирији у редовима терористичке оорганизације Исламска држава. (6)
”Иако је Демоли био први џихадиста који је са Космета приступио Исламској држави, Лавдрим Мухаџери је без конкуренције најпознатији. Овај косовски Албанац родом из Качаника, толико је напредовао у џихадистичкој хијерархији, да је постао један од лидера Исламске државе. (…) Колико је исламски екстремизам заступљен код косовских Албанаца најбоље доказује број бораца који су са Косова и Метохије приступили Исламској држави или су извршавали терористичке нападе инспирисани идеологијом коју ова организација практикује,” пише др Милан Вукелић стручњак за питања религиозног фундаментализма и екстремизма. (7) Осим Демолија и Мухаџерија, од терориста са Косова и Метохије у редовима Исламске државе поменимо још само Ридвана Хаћифија, бившег имама из Гњилана који се помиње као један од вођа Исламске државе, затим Мирсада Кандића из Пећи, бомбаша самоубицу из Урошевца Блерима Хету, Раџван и Бехул Хаифи, Блерим Подводица, Бујар Авдија, Басри Сулејмани итд.
Да подсетимо оне који су заборавили да је америчка ЦИА у новембру 2017. године објавила велики број података из рачунара Осаме бин Ладена, међу којима је била и фотографија цркве Светог Димитрија у северном делу Косовске Митровице , али и документ на коме пише ”Косово џихад-муслиманско истребљење косовских хришћана.” (8)
Међутим, исламски екстремизам није ништа ново међу косовским албанцима. ”И у Другој призренској лиги џихадистички карактер је био више него видљив. Верски лидери попут Џафера Деве, Али Бег Драге, Вехби Фрашерија и других, истицали су да је верска обавеза свих муслимана да приступе дивизији Скендербег.” (9)
У децембру 2021. године ”Политикса” је објавила разговор са проф. др Маријом Ђорић, стручњаком за безбедност и антитероризам, у коме се, између осталог, каже: ”Територија Косова и Метохије била је прва по броју људи у Европи (у односу на укупан број становника) који су отишли на ирачко и сиријско ратиште. Према расположивим подацима служби, од 2012. са Косова се више од 400 људи придружило терористичким групама попут Исламске државе и Фронта ал Нусра. У априлу 2019. вратило се 110 особа, међу којима су биле жене и деца.” (10)
”Хапшење 40 косметских Албанаца под оптужбом да су повезани са Исламском државом Ирака и Сирије, то јест са калифатом који је она створила у ове две земље отвара многа важна питања. Прво је откуда присуство тако радикалног ислама међу Албанцима, за које скоро сви наши извори одувек говоре да су одбацили религију у име националног јединства. Очигледно је да је тај став наше науке и публицистике био погрешан и да га треба одбацити, не само због нетачности већ и због огромне штете коју је начинио Србији и Црној Гори, то јест Србима. Да та заблуда није владала нашом науком, публицистиком и јавним мњењем, резултати српско-албанских односа били би друкчији. Јер, да се то знало, питање је да ли би онда ико нормалан рачунао да муслимански Албанци могу да се укључе у политички живот Србије и Црне Горе на принципима грађанства, што је политичка идеја водиља ових држава од доношења првих устава,” пише проф. др Мирољуб Јевтић. (11)
Поменимо само, не улазећи у детаље, подршку независности Косова и Метохије од стране Организације исламске сарадње.
Због чега није могућ мир са Албанцима исламске вероисповести?
”Корен из кога је настао појам ислам, односно муслиман, значи мир. А муслиман је онај који се покорава, то значи који прихвата на миран начин оно што одређује Бог. Међутим, има једна друга ствар, која је ту врло битна. Остваривање мира, онако како га је замислио ислам, подразумева да мир мора да влада на читавој земаљској кугли и да све креатуре божије, а сви смо божије креатуре, морају да живе по Божијим прописима. С те тачке гледишта они људи који су сазнали на прави начин Божију поруку, у овом случају исламску поруку, дужни су да свим Божијим креатурама, значи на сваком парчету земаљског шара, земљине кугле, кажу да Бог као њихов створитељ од њих очекује да се покоре објављеном закону који се назива шеријат, и да живе по прописима шеријата. У исто време муслиманима се налаже да ако не-муслимани не желе да прихвате Божију поруку, односно да се покоре божијим законима, онда они морају противно њиховој вољи бити приморани да живе по исламским прописима,” каже проф. др Мирољуб Јевтић, један од најбољих познавалаца ислама у свету.
Да ово илуструјемо кроз неколико цитата из Курана:
- Ibn Ishaq/Hisham 992: “Borite se sa svakim na Allahovom putu i ubijte one koji ne vjeruju u Allaha”
- Al-Tabari 9, 69: “Ubijanje nevjernika je mala stvar za nas”
- Kuran, 47, 35 (Sura Muhammad, objavljeno u Medini): ”I ne budite kukavice i ne nudite primirje kad ste jači, jer Allah je s vama, On vas neće nagrada za djela vaša lišiti.”
- Kuran, 2, 218 (Sura Al-Baqara, objavljeno u Medini): “Oni koji vjeruju i koji se isele i bore na Allahovom putu, oni se mogu nadati Allahovoj milosti. – A Allah prašta i samilostan je.”
- Kuran, 2, 216 (Sura Al-Baqara, objavljeno u Medini): “Propisuje vam se borba, mada vam nije po volji!…”
- Kuran, 3,32 (Sura Ali ‘Imran, objavljeno u Medini): “Pokoravajte se Allahu i Poslaniku!” A ako oni glave okrenu – pa Allah, zaista, ne voli nevjernike.
- Kuran, 9, 29 (Sura At-Tawba, objavljeno u Medini): “Borite se protiv onih kojima je data Knjiga, a koji ne vjeruju ni u Allaha ni u onaj svijet, ne smatraju zabranjenim ono što Allah i Njegov Poslanik zabranjuju i ne ispovijedaju istinsku vjeru – sve dok ne daju glavarinu poslušno i smjerno.”
- Kuran, 48, 29 (Sura Al-Fath, objavljeno u Medini): “Muhammed je Allahov poslanik, a njegovi sljedbenici su strogi prema nevjernicima, a samilosni među sobom..”
- Kuran, 5, 33 (Sura Al-Ma’ide, objavljeno u Medini): ”Kazna za one koji protiv Allaha i Poslanika Njegova vojuju i koji nered na Zemlji čine jeste: da budu ubijeni, ili razapeti, ili da im se unakrst ruke i noge odsijeku ili da se iz zemlje prognaju.To im je poniženje na ovome svijetu, a na onome svijetu čeka ih patnja velika.”
- Kuran, 9, 5 (Sura At-Tawba, objavljeno u Medini): ”Kada prođu sveti mjeseci, ubijajte mnogobošce gdje god ih nađete, zarobljavajte ih, opsjedajte i na svakome prolazu dočekujte! Pa ako se pokaju i budu molitvu obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru, jer Allah zaista prašta i samilostan je.”
- Kuran, 9, 123 (Sura At-Tawba, objavljeno u Medini): ”O vjernici, borite se protiv nevjernika koji su u blizini vašoj i neka oni osjete vašu strogost! I znajte da je Allah na strani čestitih.”
Какав је однос Албанаца према другим Албанцима који нису муслимани показује нпр. графит на мосту на реци Цијевна у Црној Гори, исписан на албанском језику: ”Пушите нам к…. католичка г….” или покушај Албанаца исламске вероисповести да спрече сахрану Албанца католичке вероисповести у селу Диноша код места Тузи, такође у Црној Гори. Међутим, сарадња Албанаца-муслимана и Албанаца-католика у прогону Срба и етничком чишћењу Косова и Метохије показује да у овом тренутку национални мотиви и циљеви код Албанаца имају превагу над религијским.
Међутим, без обзира на то који мотив доминира, национални или верски, јасно је да суживот Срба и Албанаца није могућ. Једино праведно и одрживо решење је реинтеграција Косова и Метохије војним путем а затим депортација Албанаца у матичну државу. (12) Планови за исељење Албанаца постојали су још у време Краљевине Југославије а вођени су и преговори о томе са Турском. (13)
Димитрије Марковић
1) Димитрије Богдановић, Разговори о Косову, стр.44
2) исто, стр. 74
3) Милан Вукелић, Косово под заставом Исламске државе, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд 2018, стр. 44
4) https://www.aa.com.tr/ba/arhiva/na-kosovu-se-gradi-najve%C4%87a-d%C5%BEamija-na-balkanu/332744
6) https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/1210094/pripadnik-ovk-sa-sirijskim-pobunjenicima.html
7) Милан Вукелић, Косово под заставом Исламске државе, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд 2018, стр. 54
8) исто, стр. 77
9) исто, стр. 53
10) https://www.politika.rs/scc/clanak/494265/Povratak-snajperista-Islamske-drzave-na-Kosovo
11) https://www.politika.rs/scc/clanak/303325/Specijalni-dodaci/Zabluda-o-albanskom-sekular-)
ТЕОДУЛИЈА 