”Дринска летња школа” Бајина Башта – наставак геноцида над Србима у организацији СР Немачке

Насер Орић и злочинци из Сребренице у Кравици

У организацији НВО Иницијатива младих за људска права (YIHR) и подршку министарства спољних послова Савезне Републике Немачке планирано је да се у Бајиној Башти од 2. до 5. јуна одржи скуп под називом ”Дринска летња школа” (1). Иза овог милозвучног назива који неупућенима не открива много крије се заправо веома опасан скуп малигног и пропагандног карактера који има за циљ ширење лажи о наводном геноциду у Сребреници и наметање колективне кривице српском народу.

У уводном делу позива за пријаву за учешће на скупу поменуте НВО каже се следеће: ”Ako nisi siguran/na da imaš dovoljno informacija o ratu u Bosni i Hercegovini i želiš da saznaš više, ali nemaš sa kim da razgovaraš o tome – onda je ovo program za tebe! Na obali reke Drine, koja se često navodi kao simbol podela, razgovaraćemo o činjenicama, pravu, pravdi, politici i miru.”

Нешто даље читамо и ово: ”Kroz četvorodnevni program “Drinske letnje škole” učesnice i učesnici imaće priliku da razgovaraju i saznaju više o političkom kontekstu devedesetih godina, pravnim kvalifikacijama zločina, deportacijama civila iz zaštićenih zona, seksualnom nasilju u ratu, medijskom izveštavanju tokom devedesetih godina, storytelling-u, kao i o mirovnim praksama. Učesnici i učesnice programa imaće priliku i da posete Memorijalni centar “Potočari – Srebrenica” u Bosni i Hercegovini.”

О каквим ће се ”чињеницама” разговарати сазнајемо на самом крају текста: ”Drinska letnja škola deo je projekta Zagovaranjem, artivizmom i obrazovanjem do zaustavljanja poricanja genocida i jačanja procesa pomirenja.”

Као што је добро познато тзв. Хашки трбунал није ни материјалним доказима, веродостојним сведочењима, нити на било који други начин утврдио не само постојање геноцида већ ни планирање извршења дела геноцида.

Напротив, данас је опште познато да је у питању била једна у низу обмана режираних од стране САД, појединих земаља ЕУ и НАТО попут оних на пијаци Маркале, у Рачку на Косову и Метохији или у Бучи у Украјини, у сврху остварења одређених политичких и војних циљева.

Конкретно, када је реч о Сребреници, да је реч о планираној обмани потврдио је и Хакија Мехољић, ратни начелник сребреничке станице безбедности. Он је током 1993. године  присуствовао састанку у хотелу Холидеј Ин у Сарајеву, на којем је Алија Изетбеговић, према његовим сведочењима рекао: „Нуди ми Клинтон да четници уђу у Сребреницу, изврше покољ 5.000 Муслимана и биће војна интервенција НАТО снага у цијелој Босни и Херцеговини.”.

Најразличитије манипулације бројкама жртава измишљеног геноцида превализазе оквире овог текста (представљање погинулих припадника  28. дивизије Армије Републике Босне и Херцеговине као страдалих цивила; сахрањивање у Поточарима оних који су погинули у другим деловима Босне и Херцеговине и у различито време попут Суља Суљагића, оца директора Меморијалног центра Сребреница — Поточари Емира Суљагића, који је погинуо 24. децембра 1992. године у селу Вољавица; сахрањивање великог броја лица за која се касније испоставило да су жива итд. све до тога да постоје сумње да су у Поточарима сахрањиване и српске жртве да би биле представљене као ”бошњачке”).

Подсетимо да је Резолуцијом 819 од 17. априла 1993. године Сребреница проглашена за безбедну зону УН. Упркос томе што по Женевској конвенцији заштићене зоне морају бити демилитаризоване, Сребреница је коришћена за одмор трупа Армије БиХ, обуку, оспособљавање и походе према српским насељима у којима су чинили стравичне злочине.

Само на подручју општине Скелани од Орићевих злочинаца је у периоду од 1992-1995. године страдало 3.262 Срба од чега су 2.382 жртве били цивили.

Ситуација је била потпуно другачија у заштићеним зонама УН на простору Републике Српске Крајине. 21. фебруара 1992. године Савет безбедности усвојио је резолуцију 743., којом се одобрава почетак мировне мисије у Југославији и формирање УНПРОФОР-а. УНПРОФОР је био распоређен у областима  означеним као „Заштићене области Уједињених нација“ (ЗОУН) а то су биле  источна Славонија, западна Славонија и Крајина. За разлику од Сребренице овде се активно радило на разоружавању Срба а оружје је стављано под контролу УНПРОФОР-а.

Међу најстравичније злочине Насера Орића и муслиманских злочинаца из Сребренице спадају покољи Срба на Петровдан 1992. године у селу Залазје и на Божић 1993. године у селу Кравица. (2)

Слободан Стојановић

Према сведочењу једног од припадника Орићевих јединица, Семира Авдића, Насер Орић је, између осталог, у нападу на Лозничку ријеку у лето 1992. године једну заробљену Српкињу, која је била у поодмаклој трудноћи, распорио ножем и живој јој извадио дете из стомака. (3)

У Залазју је лично Насер Орић најпре мучио судију Слободана Илића вадећи му ножем очи а затим га и заклао, док је неколико Срба, по сведочењу очевидаца, живо спаљено.

Поменути Семир Авдић каже да су он и његови саборци под Орићевом командом приликом напада на Кравицу и околна села 7. јануара 1993. године убили 44 лица српске националности, попалили неколико стотина кућа, а сву стоку и живину из тих села отјерали у Сребреницу.

“Знам лично да су Орић и један по надимку Кезо из Глогове, тај је био замјеник Ејуба Голића, сада живи у Тузли, тада заклали пет заробљених Срба. Од одсјечених глава направили су два гола, а онда су петом и главом играли фудбал. Била је маса наших војника који су то видјели”, каже у свом сведочењу Авдић.

Према његовим ријечима, у нападу на село Вољавицу, Орићева јединица заробила је десетак дјевојака, старости до 25 година, које су прво целу ноћ силоване, а затим убијене. (4)

Једна од жртава Насера Орића и муслиманских злочинаца из Сребренице био је и једанаестогодишњи Слободан Стојановић из Доње Каменице. Патолог  др Зоран Станковић констатовао је у свом извештају бројне и смртоносне повреде на дечаковој лобањи и телу које су указивале да је био подвргнут тешкој тортури и да је умро у најтежим мукама. Слободану је, док је још био жив, било одсечено десно уво, такође су му оштрим предметом нанете посекотине у пределу стомака. У слепоочницу му је, из непосредне близине, испаљен метак.

Непосредни извршилац злочина била је Елфета Весели, Албанка у редовима Орићевих злочинаца. ”Елфета је стајала са дечакове леве стране. Држала га је за косу. Извадила је нож са црним корицама. Подигла му је главу и повукла нож испод врата. Дете је почело да кркља… Кад ју је неко од присутних војника питао ’шта то ради’, она је извадила пиштољ, дуга деветка, прислонила му на главу и пуцала, једном или два пута, не знам,” изјавио је очевидац убиства.

Деветогодишњи Цветко Ристић је у нападу јединица под командом Насера Орића, у једном дану, 16. јануара 1993 године изгубио целу породицу – оца Новака, мајку Иванку, брата Мићу и сестру Митру.

Цветку Ристићу су злочинци из Сребренице убили оца, мајку, брата и сестру

Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948.године, у члану II, поред осталог, прописано је да  се „Под геноцидом… подразумева… узроковање тешких телесних или менталних повреда члановима  групе (припадницима одређеног народа); …почињених с намјером да се потпуно или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“.”

Нема никакве сумње да ”Дринска летња школа” има за циљ управо ”узроковање тешких… менталних повреда” припадницима српског народа путем наметања кривице за оно што се није десило и да као таква представља наставак геноцида над Србима који је укључивао, између осталог,  бомбардовање Републике Српске Крајине 1994. године, Републике Српске 1995. године и Србије и Црне Горе 1999. године.

Посебну тежину овом геноцидном скупу под називом ”Дринска летња школа” даје то што је управо на градском гробљу у Бајиној Башти сахрањен велики број жртава злочинаца Насера Орића.

Међу њима су и петогодишњи Александар Димитријевић и његов дванаестогодињи брат Радисав, убијени из снајпера док су покушавали са мајком Милицом да  и преко скеланског моста се домогну Бајине Баште.

Гроб Александра и Радисава Димитријевића на гробљу у Бајиној Башти

Била сам у полицијској станици и тражила децу када је Милица Димитријевић унела мртвог сина Александра. Имао је само пет година. Глава му је била разнета, мозак је цурио по њеним рукама. Њега је оставила и вратила се по сина Радисава (10) који је био тешко рањен. Пребачен је на ВМА у Београд, али му помоћи није било. Умро је,“ прича Милунка Николић. (5)

Слушала сам како псују, прете да ће нас све поклати. Сирота Роса Неђић (50) побегла је испред њих из засеока Двиздовићи и спас потражила код нас у Жарковићима. До дубоко у ноћ слушала сам њене крике и јауке; слушала сам како је муче. Онда је више нисам чула… Била је мртва,” прича Бранка Јаковљевић која је, иако рањена, преживела покољ.

Гроб Росе Неђић на гробљу у Бајиној Башти

Ови злочини десили су се током напада Насера Орића и злочинаца из Сребренице на Слелане и околне засеоке, који је почео ујутру 16. јануара 1993. године. Убијено 69 а повређено 175 особа српске националности. У овом нападу су убијене 24 жене и петоро деце док је 18-оро деце задобило теже повреде. (6)

Централни споменик у Скеланима

У Скеланима је подигнут Централни споменик страдалим Србима у Скеланима са списком жртава Насера Орића и злочинаца из Сребренице. Списак жртава садржи 3.262 имена, од којих је 880 страдалих из редова војске и полиције, док су 2.382 жртве били цивили.

На споменику је исписан следећи текст:

„Да праштате морате. Бога ради зло нисмо радили, од зла смо се бранили страдајући на својим огњиштима. Немојте нас заборавити!“

Нисмо их заборавили. Због њих нам је дужност да спречимо одржавање геноцидног и пропагандног скупа ”Дринска летња школа” не само у Бајиној Башти него и било где на територији Републике Србије или Републике Српске.

Аутор: Димитрије Марковић

1.https://www.yihr.rs/bhs/otvoren-poziv-za-prijave-na-drinsku-letnju-skolu-2023/

2.https://www.republika.rs/svet/region/102553/nikad-mu-nije-bilo-dosta-srpske-krvi-ovo-su-najmonstruozniji-zlocini-nasera-orica

3.https://jadovno.com/arhiva/srebrenica/articles/svedocenje-o-svirepim-zlocinima-nasera-orica-nad-srbima.html  

4.https://jadovno.com/arhiva/srebrenica/articles/svedocenje-o-svirepim-zlocinima-nasera-orica-nad-srbima.html

5.https://www.pecat.co.rs/2011/01/skelani-krvava-nit-jednog-zlocina/

6.https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:362216-Skelani-Zlocin-jos-bez-kazne

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s