Из штампе изашло друго издање књиге “Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” аутора Димитрија Марковића, у издању Народне библиотеке “Милош Требињац” из Бајине Баште.
Књига је на недавно одржаном 66. Међународном сајму књига у Београду била представљена на ужичком штанду.
Поводом изласка из штампе другог издања књиге аутор каже следеће:
”Директорка Народне библиотеке “Милош Требињац”, госпођа Рада Сарић, сматрала је да књига својим квалитетом и садржајем, због указивања на проблем ширења веома штетне и опасне појаве као што је псеудонаука, заслужује да се нађе на списку издања библиотеке, на чему јој се од срца захваљујем.
Ужичко издаваштво на 66. Међународном сајму књига у Београду
Такође се захваљујем господину Синиши Спасојевићу, заменику директора Туристичке организације Тара-Дрина, на помоћи у реализацији ове сарадње. Да подсетим, управо на иницијативу Синише Спасојевића је у Бајиној Башти усвојена Декларација о заштити и неговању ћирилице у овој општини, и започета изградња Музеја ћирилице.
Наравно, још једном се захваљујем мојим драгим пријатељима Валентини Ристић, наставници српског језика у Јасеновику, на Косову и Метохији, на лектури књиге, и историчару и теологу, мср Радету Булајићу, асистенту на Православном богословском факултету “Свети Василије Острошки” у Фочи и управнику Архива манастира Острог, на написаном предговору.
Проф. др Борис Стојковски, Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду, о књизи ”Сербонини сведоци”
Изненадило ме је али, наравно, и веома обрадовало, велико интересовање за књигу. Иако је прво издање штампано у малом тиражу, нисам очекивао да ће се тако брзо распродати јер је у питању тема којом се бави ограничен број људи. Ово видим као потврду да код јавности постоји жеља да се боље упознају феномени псеудонауке и псеудоисторије, али и неопаганизма који је неизоставни пратилац лажиисторије.Ово истовремено говори да нам је потребно више радова који се баве овом темом.
Део писма проф. др Радивоја Радића упућеног аутору
Посебно ме је обрадовао велики број позитивних оцена књиге, како историчара тако и теолога. Притом су нека од тих позитивних и лепих мишљења изречена у приватним разговорима које сам водио са онима који су читали књигу а истовремено се и сами баве проблемом псеудоисторије, док су друга изречена јавно, уз препоруку да се књига прочита.
Међу онима који су изрекли позитивне оцене о књизи је наш најпознатији и најугледнији византолог проф. др Радивој Радић, затим историчар проф. др Драгољуб Марјановић са Филозофског факултета у Београду, проф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета у Новом Саду, теолог и историчар др Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ, историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида и бивши управник Народне библиотеке Србије, историчар мср Маја Видовић, председник Клуба историчара “Посавина”, дипломирани теолог Лука Лукић, који се тренутно налази на мастер студијама на Харварду у САД и др.
Историчар мср Маја Видовић, председница Клуба историчара ”Посавина” о књизи ”Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” у емисији “Разговорник” на ТВ Храм.
Посебно ме радују речи подршке високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, који ме је позвао на разговор током мог боравка у манастиру, пошто је претходно читао књигу. Високопреподобни архимандрит Методије дао је једну врло прецизну и тачну оцену псеудоисторије. Говорећи искључиво о псеудоисторији, независно од јеретичких учења која је по правилу прате, отац Методије је лажиисторију окарактерисао као “обоготворавање нације”.
Такође, захвалност дугујем и оцу Ивану Цветковићу који ме је угостио у емисији на свом каналу “Живе речи” и пружио прилику да у емисији, која је трајала више од три сата, кажем нешто о књизи и проблемима којима се она бави. Отац Иван Цветковић се и сам активно и континуирано супротставља ширењу псеудоисторије и неопаганизма.
О књизи ”Сербонини сведоци” код оца Ивана Цветковића на каналу ”Живе речи”
Захваљујем се од срца и Драгани Јокић Стаменковић на веома лепом чланку у “Политици” (овде).
Надам се да ћемо успети да сузбијемо ове веома штетне и опасне појаве, број конзумената псеудоисторије и псеудонауке сведемо на најмању могућу меру и повратимо поверење у науку. Своју књигу видим као скроман допринос заједничкој борби.”
Препорука историчара Дејана Ристића, бившег управника Народне библиотеке Србије
За позајмљивање, књига је тренутно доступна у Народној библиотеци Србије у Београду, Народној библиотеци у Ужицу и Народној библиотеци “Милош Требињац” у Бајиној Башти.
ТЕОДУЛИЈА 