Нажалост, многи из незнања ложење бадњака повезују са паганским обичајима. Међутим, не само да није реч о паганском обичају већ се управо ради о симболичном одрицању од паганских веровања и обичаја.

О томе читамо у житију Светог и Равноапостолног словенског крститеља и просветитеља Кирила:

‘‘Код фулског народа беше огромни храст, срастао са трешњом, под њим су приносили жртве, називајући га именом Александар, а женама нису допуштали да се приближавају њему, да присуствују обреду приношења жртава. Кад је Философ о томе чуо, потруди се да дође до њих и, ставши међу њих, рече им:Хелени су пошли на вечну муку, јер су се небу и земљи, тако великим и добрим стварима као Богу клањали. А ви, који се клањате дрвету, безвредној ствари, намењеној за горење, како ћете избећи вечног огња?

Одговорише они: Нисмо ми то тек одсада почели чинити, већ. смо од отаца преузели и преко тога постижемо све оно што молимо, а најважније што пада обилна киша. Па како ћемо ми то учинити када се нико од наших то није усудио да учини? Ако би се неко и усудио да то учини, у томе ће часу и смрт увидети, а ми нећемо видети кише до краја живота.

Одговори им Философ: Бог о вама у светим књигама говори, а ви, како се од њега одмећете? Управо Исаија кличе у име Господа говорећи: “Идем да сакупим сва племена и народе, и доћи ће и видеће славу моју, и поставићу знак на њих и послаћу оне од њих који су се спасли к народима у Тарсис, у Фул и Луд, и у Мосох и Товел, и у Јеладу и на даљна острва која нису чула за име моје и разгласиће славу моју међу народима, каже Господ Сведржитељ.” И опет: “Послаћу рибаре и ловце многе да вас улове по брдима и каменитим стенама. Упознајте, браћо, Бога, који вас је створио. Ево јеванђеља Новога завета Божија, у којем сте ви покрштени.

И тако сладким речима наговори их и нареди им да посеку дрво и спале га. Поклонивши се, њихов старешина приђе, пољуби јеванђеље, а онда и сви остали. Примивши од Философа беле свеће певајући упутише се дрвету, те Философ узе секиру, тридесет и три пута удари и нареди свима да га секу под корен и да га спале. Те исте ноћи Бог је послао кишу, и са великом радошћу прославише Бога, а Бог се томе радовао много.”

На први поглед може да се учини да за овим обичајем више нема потребе јер смо и као народ и као појединци крштени одавно. Али ако погледамо мало боље видећемо да се и данас, иако по имену хришћани, клањамо најразличитијим идолима: од познатих личности из света спорта, музике, филма и сл. до најразличитијих предмета попут скупих аутомобила, мобилних телефона који морају бити одређене робне марке, одеће и обуће познатих произвођача и дизајнера, нових модела овога или онога итд.

Наши животи у многоме више личе на животе пагана него хришћана тако да итекако има потребе и даље палити бадњак. Наравно, ово неће донети никакву корист ако не схватимо смисао тог обичаја и не одрекнемо се лажних богова и идола.

Пише: Димитрије Марковић