Иако нам је у септембру 2022. године забрањен улазак на Косово и Метохију од стране терористичких власти у Приштини то нас није омело у намери да се боримо за опстанак косовскометохијских Срба на својим огњиштима.

”Без обзира на сву неправду и на све покушаје њихових власти да нас спрече у даљем хуманитарном раду и помоћи нашем народу у борби за опстанак и останак на својим вековним огњиштима настављамо тамо где смо стали,” каже Ненад Јеремић.

И овога пута, поводом празника Рођења Христовог, организовали смо прикупљање помоћи за нашу браћу и сестре којима је потребна помоћ.

Помоћ је уручена већем броју породица а укупна вредност износи 653.000 динара.

Нашој драгој Павлини уплатили смо једнократну новчану стипендију за музичку школу у висини од 60.000 динара.

Павлина путује из Ораховца у Лапље Село, код Приштине, како би похађала часове у музичкој школи што представља знатне трошкове за њене родитеље.

Ако узмемо у обзир да има још четворо браће и сестара јасно је да су укупни трошкови за школовање и остале потребе породице Радовановић веома високи.
Упркос свему, никада, ни у најтежим тренуцима, нису напуштали Косово и Метохију.

Павлина Радовановић је интерпретатор је традиционалних српских песама, посебно косовских, али и духовних. Певањем је почела да се бави наступајући у црквеном хору.
Приходе од својих наступа упућује за живопис цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу али и друге косовскометохијске светиње и породице којима је потребна помоћ.

За свој ради има благослов владике рашко-призренског Теодосија.

“Ово ћу поновити хиљаду пута, свима који ме то питају – ми Срби са Косова држимо један велики крст и тај крст ћемо држати сви заједно док не умремо,” каже Павлина.

Хвала ти, Павлина, што нам чуваш Ораховац и Косово и Метохију!

Породици Владе Стојковића уплатили смо новчану помоћ од 126.000 динара за опремање купатила (плочице, туш кабина, лавабо, вц шоља).
Влада Стојковић живи у селу Зебинце код Новог Брда са супругом и малом ћерком и истрајни су у намери да остану на својим огњиштима на Косову и Метохији.
Од редовних примања имају само социјалну помоћ а додатне приходе Владе обезбеђује као грађевински радник.
Како ових дана очекују бебу на овај начин желимо да омогућимо да деца одрастају а Стојковићи живе у одговарајућим условима.

Милошу Рашићу из Добротина, селу недалеко од Приштине, који због болести није у могућности да ради а са мајком живи у кући која прокишњава овога уплатили смо новчану помоћ од 72.000 динара за куповину два прозора са ролетнама.
Позивамо све људе добре воље који су у могућности да помогну Рашићима.

Слободану и Јованци Станковић из Ораховца, родитељима петоро деце поводом предстојећег празника Рођења Христовог уплатили смо 15.000 динара.
Јованка болује од целијакије тако да им значајан трошак представља посебна врста хране коју мора да користи.
Истрајни су у намери да остану на Косову и Метохији.

Породици Станковић из Врбештице, на крајњем југу Косова и Метохије, овога пута смо уплатили новчану помоћ од 20.000 динара.

Станко и Ивана имају три ћерке, Александру, Анастасију и Андријану и живе од социјалне помоћи.
Станко због здравственог стања није у могућности да ради.

Помагали смо им из више наврата а нећемо их заборавити ни убудуће.

Веселину Денићу из Новог Бадовца код Грачанице коме смо прошли пут купили шпорет на дрва и телевизор, овога пута смо уплатили помоћ од 20.000 динара.

Захваљујемо се на помоћи нашем пријатељу Ивану Миљковићу, уреднику информативног портала “Ризница” на помоћи.

Теодори Гуџић из Добротина код Липљана уплатили смо једнократну новчану стипендију у висини од 20.000 динара.
Теодора је уписала Архитектуру на Факултету техничких наука у Косовској Митровици. У средњој школи је била одличан ђак а у основној вуковац.

Желимо јој добре оцене и много успеха и на факултету!

Наташи Виријевић из Новог Бадовца код Грачанице овога пута смо уплатили новчану помоћ од 15.000 динара.

Наташа и њен супруг Бојан подижу шесторо деце у тешким условима јер су обоје незапослени.

Лазар, Немања, Јован, Јелена, Јордан и Невена наслеђују одећу једни од других и недостаје им много тога што би њихово детињство учинило лепшим и срећнијим.

Наташина и Бојанова најстарија ћерка Драгана је у 21. години преминула од тумора на мозгу.
Бојановог оца су отели и убили Албанци.

Помагали смо им у више наврата а наставићемо, уз Божију помоћ, и убудуће.

Дванаестогодишњи Андрија Павић из Грачанице болује од Дишенове мишићне дистрофије.

Овога пута уплатили смо му новчану помоћ од 30.000 динара, а помоћи ћемо му сасвим сигурно поново.

Андрија отежано хода и због своје болести мора да прати наставу од куће.

Потребна су му новчана средства за лекове, специјалистичке прегледе, медицински потрошни материјал као и за путне трошкове и смештај.

Оцу Небојши Секулићу који са супругом Александром и четворо деце живи у Истоку послали смо поводом Божића и божићних празника 25.000 динара.

У овом метохијском граду између Косовске Митровице и Пећи данас живи свега седморо Срба.

Поводом Божића и божићних празника, деци свештеника Ненада Стојановића из јужног дела Косовске Митровице уплатили смо 25.000 динара.

Отац Ненад са супругом и петоро деце живи у порти храма Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице и једина су српска породица у том делу града.

Јани Перић из села Бољевце код Новог Брда, којој смо претходни пут уручили помоћ за опремање купатила, овога пута смо уплатили 20.000 динара.

На овај начин желимо да бар на тренутак, попут Симона Киринејца (Лк. 23, 26), олакшамо Јани и нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији тежину крста који носе.

Младену Ђурићу из Лозишта код Бањске овога пута смо уплатили 15.000 динара поводом божићних празника.

Младен живи у веома тешким условима са оцем и мајком .

”Мој први одлазак на Косово и Метохију пред Божић 2013. године био је управо са циљем да Младену однесем помоћ. Још увек се сећам наслова у новинама који ме на то подстакао – “Празна трпеза породице Ђурић”. Нисам могао да дозволим да у таквим условима дочекају Божић.

Након тога смо их посећивали током сваког боравка на Косову и Метохији и помагали у опремању куће, а током једне од претходних посета Младену смо однели и лаптоп и мобилни телефон јер му је то била велика жеља,” каже Димитрије Марковић.

Зорану и Катарини Илић из Грачанице, који су пре неколико дана добили пето дете, девојчицу Анђелију, данас смо упутили новчану помоћ од 20.000 динара.

Анђелији желимо све најлепше, Господ да је благослови сваким духовним благословом и подари јој добро здравље и дуг живот!

Кад је реч о осталој деци, Михајло има 8 година, Илија 5, Хелена 4 а Лазар 2 године.

Зоран и Катарина су незапослени а децу издржавају од социјалне помоћи и Зорановог надничења. Након рата 1999. године живели су у контејнерском насељу у Грачаници.

Милени Стојановић из села Севце код Штрпца уплатили смо 15.000 динара на име божићних пакетића за децу.

Милени се супруг упокојио пре неколико година а живи са две мале ћерке у селу Севце у Сиринићкој жупи, у подножју Шар планине.

По благослову оца Јована Радића, старешине Саборног храма Светог Ђорђа у Призрену, уплатили смо 125.000 динара за куповину основних намирница за већи број српских домаћинстава у граду и околини, углавном старачких. Отац Јован је купио и поделио намирнице на чему му се од срца захваљујемо.

У саопштењу Српске православне црквене општине Призрен, објављеног на њиховој званичној страници на Фејсбуку 26.01.2024. године се, између осталог, наводи:

”Током претходног дана, парох призренски о. Јован Радић, заједно са председником црквене општине призренске Бранимиром Глигоријевићем и професором призренске богословије Стефаном Недељковићем, обишли су светиње и преостале Србе у селима Средачке жупе и том приликом им поделили пакете са храном и хигијеном, за чију су припрему новац послали Димитрије Марковић и Ненад Јеремић са пријатељима… Такође, дарове су спремили и за мештане села Новаке и преостале православне Србе у Призрену.

Овим путем им се свесрдно захваљујемо у име СПЦО призренске и верног народа наше парохије, пре свега на сећању а након тога и на помоћи.”

По благослову оца Николе Драгићевића, свештеника у цркви Светог Николе у Косовом Пољу, уплатили смо 30.000.динара за куповину ортопедских ципела за Николу Трајковића из ове енклаве.

Породица Трајковић има шест чланова а живе само од очеве плате. Двоје деце иду у основну школу, једно у средњу и једно на факултет.

Никола је имао 6 операција а фотографија његове ноге говори довољно о тешкоћама са којима се суочава

До сада смо увек имали обичај да списак са именима приложника пошаљемо у неку од косовскометохијских светиња како би били поменути у молитвама за здравље и сваки напредак заједно са њиховим породицама.

Овога пута смо списак са именима послали у у храм Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице по благослову старешине храма, оца Ненада Стојановића.

Захваљујемо се свим приложницима у име породица са Косова и Метохије које су добиле помоћ као и у наше лично име.

Косовски завет је по својој суштини завет љубави. Свети кнез Лазар је на Косовом пољу испунио завет дат крштењем, када је постао Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, тако што  је испунио обе заповести о којима “виси сав Закон и Пророци”:

“Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.”

(Мт. 22, 37-39)

Прву и највећу заповест је испунио изабравши између Царства Небеског и царства земаљског Царство Божије – земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека.

Другу заповест је испунио тако што је мученички пострадао у борби против иноверника који су кренули да освоје српске земље да не би заједно са телесним ропством православног српског народа “и душа њихова заробљена била”, како се каже у житију Светог Равноапостолног Кирила. О тој жртви се у Јеванђељу каже: “од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље” (Јн. 15,13)

Коначно, Косовски завет је духовно завештање које нам оставио Свети Кнез Лазар Косовски да следимо његов пут и избор.

Али, иако је дати живот свој за ближњег израз највеће љубави, он свакако није једини о чему нас такође уче Свето Предање и Свето Писмо.

Један од начина на који можемо да покажемо своју љубав јесте и милосрђе. О томе Свети Владика Николај Охридски и Жички пише, између осталог, следеће:

” Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божјег према себи и они би били милосрдни један према другом.

Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милосрђа према њему. Нико? А где је Бог? Не награђује ли нас Бог сваки дан и сваку ноћ својим милосрђем за немилосрђа људи? И зар није важније за нас да се у царскоме двору цар односи према нама с благоволењем него ли слуге цареве? Шта нам вреди, ако нас све слуге цареве обасипају милошћу а цар негодује према нама?

Људи постају немилосрдни ишчекујући док се прво други покажу према њима милосрдни. Но гле, то исто и други чекају од њих! И у том узајамном ишчекивању милосрђа један од другог сви људи, више мање, постају немилосрдним. А милосрђе није врлина која чека но која наступа. Јер откуда би људи уопште знали за милосрђе, да Бог није први наступио са Својим милосрђем? Милосрђе Божје изазвало је милосрђе код људи; и да Бог није показао први Своје милосрђе, не би се у свету уопште знало ни за реч милосрђе.

Ко схвати милосрђе као врлину која наступа а не која чека, и као такву почне је испуњавати, томе ће се и небо и земља убрзо показати у другој боји. Јер ће убрзо познати и Божје и људско милосрђе. Милосрђе је удар који непогрешно изазива варницу. Ко даје тај блажени удар и ко га прима, обојица осећају Бога међу собом. Онога часа осећа се милујућа рука Божја на оба срца. Зато је Господ и рекао:блажени милостиви јер ће помиловани бити.

Милосрђе је веће од сажаљења, које су мудраци у Индији проповедали као највећу врлину. Један човек може се сажалити на просјака и проћи мимо њега, но милосрдан ће се сажалити и помоћи просјака. Бити пак милосрдан према просјаку није још ни најтежа ни најкрупнија ствар у закону Христовом – него бити милосрдан према непријатељу.

Милосрђе је веће од праштања увреда. Јер опростити увреду то је прва половина пута ка Богу, а учинити дело милосрђа то је друга половина пута ка Богу.

Треба ли и спомињати, да је милосрђе веће од правде земаљске? Да није милосрђа, људи би по самој земаљској, законској правди сви изгинули. Закон не може без милосрђа ни да одржи оно што постоји, док милосрђе ствара нова и велика дела у свету. Милосрђе је и сав овај свет створило. Зато је боље вежбати људе од детињства у познању сладости милосрђа, него ли у познању оштрине закона. Јер закону ће се моћи научити увек, али кад срце отврдне, тешко је повратити се и бити милосрдан. Јер ако су људи милосрдни, неће се огрешити ни о закон; али ако сав закон испуне, могу ипак бити сасвим празни од милосрђа и изгубити венац славе који је Бог одредио милосрднима.”

Димитрије Марковић

Ненад Јеремић