За разлику од византијског календара, византијски часовни систем се и данас користи као званични часовни систем на Светој Гори али и у манастиру светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи, у Светој Земљи (манастир где је, по предању, Свети Сава Српски добио жезал и чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице и Богородице Тројеручице).

”Византијски часовни систем има исту јединицу (час, сат) и исти начин двоструког обележавања (два пута по 12 часова) као и савремени часовни систем, с том разликом што се часови одбројавају, не од поноћи, него од заласка сунца. С обзиром да се заласци сунца стално помичу током године (лети ка поноћи, а зими ка подневу), један те исти византијски час пада у различите тренутке савременог часовног система.’‘ (1)

Одбројавање од заласка сунца је у складу са Светим Писмом Старог Завета где се, у делу о стварању света, каже: „И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први” (1Мој. 1,5).

Они који су имали прилику да посете Свету Гору знају да су у већини светогорских манастира, скитова и келија постоје зидни сатови који показују византијско време, али су уз њих, за ходочаснике, постављени и часовници који показују грчко (источноевропско време или EET).

Mанастирски часовници се подешавају уз помоћ таблица (Н BYZANTINH ΩPA EIΣ TO AΓION OΡOΣ) које се дају у светогорским календарима (АГИОРЕIТIКОN ЕГКОΛПIОN НМЕРОΛОГIОN) за текућу годину. На фотографији испод видимо такав календар манастира Симонопетра за 2025. годину. У светлом делу дати су датуми по старом, а у тамном делу по новом календару.

Иначе, за манастир Хиландар су везани почеци, не само српског, него и светогорског часомерја. (1) „ Пред улазом у арсану хиландарског утврђења Хрусија (старог манастира Св. Василија) пронађен је најстарији светогорски часовник, сунчани часовник, док се у 6. глави „Хиландарског типика” Св. Саве ( 1199) налази најстарији до сада познати помен српске речи часовник,“ пише Милутин Тадић. Осим тога, „за историју српског часомерја важно је навести да се најстарији сачувани српски часовник, и јужнословенски часовник уопште, налази уманастиру Студеници. То је сунчани часовник који је уклесан уз јужни портал Богородичине цркве, крајем XII, почетком XIII века – у доба Св. Саве.“

Такође је вредно поменути да су први механички часовник Руси добили захваљујући Србима. Наиме, на позив Великог кнеза Василија I у Москву је 1404. године отпутовао монах Лазар Хиландарац који је поменути часовник направио, а о чему се пише у летопису „ Лицевой летописный свод”, где се налази и минијатура на којој је приказано како монах Лазар показује Великом кнезу часовник. У тексту стоји следеће: „ Лета 6912, Велики кнез је замислио часовник и поставио га је на свој двор иза Благовештењске цркве. Тај часовник звани часомерје, сваки час је ударао маљем у звоно, одмеравао и одбројавао је часове ноћне и дневне; није (то) ударао човек, него нешто човеку налик, самозвоно и самопокретно, чудновато некако, створено људском оштроумношћу, маштом и мудрошћу. Мајстор и уметник свему био је неки монах који је скоро дошао са Свете Горе, родом Србин, по имену Лазар. Цена свега била је више од 150 рубаља.“ (2)

Аутор: Димитрије Марковић

1. Милутин Тадић, Византијски часовни систем српског манастира Хиландар (и целе Свете Горе), Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду.
2. Проф. др Мирко ДЕЈИЋ, Учитељски факултет Универзитет у Београду, Први механички сат у Москви, дело Србина Лазара Хиландарца