Аутор: Димитрије Марковић
Из Србије, Свети Сава се у другој половини априла или у првој половини маја 1229. године упутио на своје прво путовање у Свету Земљу. [1]
Драгутин Костић је био мишљења да је Доментијан био сапутник Светог Саве на овом путовању. [2]
По доласку у ,,свети град Јерусалим”, Свети Сава је најпре посетио ,,свету и божанствену цркву”, односно Цркву Васкрсења где ,,преклонивши својом превеликом смерношћу своја срдачна и душевна и телесна колена, обилно изли два извора чистих и топлих суза, и целова животворећи гроб Владике свога, добротвора Христа”. Након тога, у истој Цркви, обишао је ,,сва света места по реду, и све свештене храмове и часну Голготу”. Под ,,свештеним храмовима” подразумевају се параклиси унутар Цркве Васкрсења.
Након поклоњења светим и часним местима у цркви Свети Сава се сусрео са јерусалимским патријархом (у питању је свети патријарх Атанасије II који је мученички пострадао током освајања Јерусалима од стране муслимана у августу 1244. године, примедба Д.М.) а затим ,,отпочинивши… оде у Витлејем” где је служио свету Литургију са свештеницима који ту служе. ,,И злато много давши клиру који ту служи рођењу Христову, и ту написа родитеље своје и љубазнога свога брата кир Стефана на спомињање…”.
За разлику од Доментијана који не помиње ни патријархово име, Теодосије наводи више појединости.
,,Би сјајно примљен од часнога и светог патријарха Атанасија” са којим је сутрадан служио ,,свету и Божанствену службу”.
,,Многим даровима и почастима Свети обдари цркву Божју, и патријарха и саслужбенике његове, а уједно и ниште, па, узев благослов и заповест од светога патриарха, да по свој области његовој у Палестини може вршити свету службу, поклони се лако у Витлејему, и у светом Сиону, и у светињи над светињама, и у Гетсиманији, и на гори Јеленској, и у Галилеји, у Витанији, и у поници (ћелија, примедба Д.М.) Господњој, и у свима светим местима око светога града, и свету службу у њима одслужи, и милостињу у њима раздаде. Потом, одморив се дође на реку свети Јордан, и, с много узбуђености захваљујући Христу, поклони се на месту, где се Христос Бог крсти телом од Јована…”, пише Теодосије.
Из Витлејема Свети Сава се вратио у Јерусалим ,,ка животворећем гробу” где се поново срео са патријархом Атанасијем. ,,И оба светилника Божја стекоше многу свету љубав међу собом, и много пута служаху заједно свету литургију код животворећег гроба”, пише Доментијан.
О посети Светог Саве Сиону код Доментијана читамо следеће: ,,Свети отиде на свети Сион, где пре беше мати цркава…”. Реч је (,,мати цркава”) о најстаријој хришћанској цркви у Јерусалиму и првом епископском седишту, изграђеној на месту горње собе (горнице) у којој је одржана тајна вечера и где су се апостоли окупљали након Христовог Вазнесења, а обухватала је и просторију у којој се, по предању, догодило успење (уснуће) Пресвете Богородице.
Црква Свети Сион била је у више наврата паљена и рушена а затим и обнављана. Ипак, Горница, односно ,,најважнија капела сионског храма сигурно је постојала у време Савиног ходочашћа јер постоји и данас, и то скоро у истом виду који је добила у XII столећу. (…) Горница је сачувана због тога што је, по предању, представљала место на којем је сахрањен пророк Давид, а он и у исламској религији има статус свете личности”, пише академик проф. др Миодраг Марковић. [3]
Ходочасници који су имали прилику да посете Јерусалим знају да се гроб Светог Цара и Пророка Давида и данас налази у приземљу истог објекта у коме се налази и Горница.
Одавде је Свети Сава отишао, како пише Доментијан, ,,у манастир Иверски, у цркву Христову, у свето Подножје његово” где је служио свету Литургију ,,на месту светога и часнога дрвета, на коме беху приковане пречисте ноге Божје”. У питању је грузијски манастир познат и као манастир Часног Крста, а подигнут је на месту где је, по предању, Христос био разапет и прикован на крст. И овај манастир је Свети Сава богато даривао: ,,И ту даде много благо на братство и на саздање палата му, много љубећи ту свету цркву…”.
Из грузијског манастира Сава се упутио у ,,дом часнога пророка Захарије” (у данашњем месту Ајн Карем, примедба Д.М.). Најпре се поклонио ,,на месту целивања Пресвете Богородице са Јелисаветом” а затим ,,оде у дом Захаријин истим путем којим иђаше пречиста дјева Марија… и тако уђе у дом рођења Јованова” где се такође поклонио.
Затим се поклонио ,,на месту где побеже Јелисавета са Јованом од Иродових војника”. ,,И ту служивши свету литургију у цркви светога Захарије, и давши благослов и злато јерејима који ту живе, и благословен од њих, опет се врати у град Господњи, у Јерусалим”.
О цркви светог Захарије академик Миодраг Марковић пише следеће: ,,Поменуто место, без сумње, треба поистоветити с локалитетом који се налази око 500 метара југозападно ,,од дома Захаријиног” у Подгорју. На том месту, над пећином у коју се, према вековима старом веровању, Јелисавета с малим Јованом склонила од Иродових војника, била је саграђена црква још пре доласка крсташа у Палестину 1099. године”. [4]
У Јерусалиму Свети Сава је посетио дом Светих Јоакима и Ане ,,где родише пречисту Богородицу”. У питању је црква Свете Ане која потиче из рановизантијског периода а подигнута је изнад пећине у којој се, по предању, родила Пресвета Богородица. Затим је ,,ту…близу” посетио цркву Светог Архангела Михаила код Овчије бање ,,где Господ подиже раслабљенога”.
Одатле се Свети Сава упутио ,,у цркву Светиња над светињама” где се поклонио како месту где је Богородица била уведена у храм, тако и месту где је, по Мојсијевом закону, донела Исуса да га посвети Господу и срела праведног Симеона.
Светиња над светињама је био најсветији део старозаветне скиније (2Мој. 26, 33) а затим и јерусалимског (Соломоновог) храма (1. Цар. 6, 1) којим је скинија замењена.
Како се каже у напомени бр. 26 уз текст Доментијановог Живота Светога Саве, који је приредила проф. др Радмила Маринковић, у време Светог Саве на месту јерусалимског старозаветног храма налазила се црква посвећена Ваведењу (увођењу у храм) Пресвете Богородице, али је нејасно о којој цркви је реч и одакле потиче овај податак. [5]
Познато је да је на Храмовној гори постојала црква посвећена Пресветој Богородици, позната и као Нова Црква, коју је изградио Јустинијан I на молбу Светог Саве Освећеног [6] а која је откривена током ископавања спроведених 1970-их година. [7]
Црква је освећена 20. новембра 543. године али је срушена већ 614. године од стране Персијанаца приликом освајања Јерусалима
Кирил Скитопољски који је био присутан на освећењу цркве 20. новембра 543. године [8], између осталог, каже: ,,Непотребно је рећи више о величини овог светог храма (147 х 58 метара, примедба Д.М.), његовој блиставој слави и његовим скупоценим украсима, видећи да је присутно пред нашим очима и надмашује све древне призоре и чуда којима се човек дивио и које су Грци забележили у својим историјама”. [9]
Прокопије из Цезареје, свој опис ове цркве почиње овако: „А у Јерусалиму [цар Јустинијан] је посветио Богородици светињу са којом се ниједна друга не може поредити.” [10]
Са друге стране, академик Миодраг Марковић је мишљења да је светилиште о коме Доментијан говори оно које је данас познато као Купола на стени (Qubbat as-Sakhra). [11] Реч је о грађевини подигнутој између 685. и 691. године а која и данас, као и у време ове посете Светог Саве, припада исламу.
Одавде се Свети Сава упутио у Гетсиманију, ,,у цркву Пречисте Богородице”, данас познату као црква Успења Пресвете Богородице, где је целивао њен гроб и служио Свету Литургију.
Из ове цркве се вратио у Јерусалим а затим посетио место Вазнесења Господњег на Маслинској гори где је такође, након поклоњења, служио Свету Литургију. Данас се камен са кога се, по предању, Христос вазнео на небо, налази у капели Вазнесења која је у надлежности муслимана. У близини се налази и манастир Руске духовне мисије посвећен Вазнесењу Господњем. [12]
Одатле Свети Сава одлази у цркву у Галилеји ,,где се изволи Господу васкрсломе из мртвих прво јавити својим ученицима” где се поклонио, а затим у цркву у Витанији ,,у отачаство друга Божјега Лазара”. ,,И ту поклонивши се Богом водитељ и даде благолов, злато јерејима који служе, на помен родитеља својих, и самога себе и свељубазнога брата свога, бившега краља кир Стефана”.
Када је реч о Галилеји проф. др Радмила Маринковић закључује да је у питању географска регија Галилеја [13] повезујући речи из Јеванђеља по Марку ,,Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети, као што вам рече (Мк. 16,7) и Матеју ,,И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети.” (Мт. 28, 7), ,,Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.” (Мт. 28,10), ,,А једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповедио Исус” (Мт. 28,16), са речима из Јеванђеља по Јовану: ,,После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору Тиверијадском” (Јн. 21,1).
Пошто је географска регија Галилеја удаљена од места Христовог Вазнесења на Маслинској гори, које је претходило посети Светог Саве Галилеји, и Витаније, коју је Свети Сава посетио након одласка у Галилеју, толико да би одлазак тамо и повратак захтевали вишедневно путовање, Радмила Маринковић допушта могућност да Доментијан можда није био сапутник Светог Саве током овог ходочашћа.
,,Јасно је да је причање о Галилеји на овом месту убачено да би се показало да је Сава био и тамо где се завршава Христова историја према Матеју и Јовану, кад је већ био на Јелеону, где се завршава по Луки и Марку”, пише проф. др Радмила Маринковић. Другим речима, она сматра да се ходочашће Светог Саве није одвијало оним редоследом којим је наведено у Доментијановом тексту.
Међутим, како исправно закључује академик Миодраг Марковић, у питању је Галилеја на Маслинској гори, недалеко од места Вазнесења, а не удаљена регија Галилеја. [14]
Данас се на овом месту, познатом као Мала Галилеја (Μικρὰ Γαλιλαία), налазе светиње (црква Апостола, Трпеза Христова и Богородичина црква) [15], које припадају јерусалимском патријархату, а које су посвећене управо Христовом јављању ученицима и једењу са њима: ,,А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“ А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима.” (Лк. 24, 41-43); и месту где се, по предању, Пресвета Богородица молила након Његовог Васкрсења.
Из Дела апостолских знамо да се Христос јављао својим ученицима током четрдесет дана (Дап. 1,3) и да стога јављање у Галилеји не може да се поистовећује са јављањем на Генисаретском (Тиверијадском) језеру, већ да је реч о различитим јављањима.
Осим тога, и сама логика нам говори да речи ,, …идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети” (Мт. 28,10) не могу да се односе на регију која подразумева велики географски простор, већ на конкретно место. Рећи им да иду у регију Галилеју и да ће га тамо видети, било би слично као заказати некоме састанак нпр. у Банату или Шумадији. Где у Банату конкретно? Где у Шумадији? Где у (регији) Галилеји?
Након посете Витанији, Свети Сава је отишао у ,,Посницу Господњу, где је Господ наш постио четрдесет дана”. Ту се поклонио и дао ,,много злата служећим свештеницима дома Господњег на помен себи и својим родитељима и своме љубазном брату”.
,,Посница Господња” се налази на Гори кушања, односно Сарандарској гори или Гори четрдесетнице, недалеко од Јерихона. Овде се данас налази манастир (Ἱερὰ Μονὴ Σαρανταρίου Ὄρους ἢ Ὄρους τοῦ Πειρασμοῦ) под управом јерусалимске патријаршије. [16]
Са Горе кушања Свети Сава одлази на место крштења Господа на реци Јордану а затим се вратио у Свети Град. ,,И тако се са божанственом радошћу врати у свети град Јерусалим. И опет се порадова са богоносним патријархом Атанасијем, и одајући свима црквама сваке части, и раздавши много злата свима по реду од гроба Господњега, часном патријарху и клиру свете велике цркве Христове и свима убогима, и које нађе у светоме граду Христову, свима даде изобилно утешење”.
За разлику од Доментијана који пише да се Свети Сава са Јордана упутио у Јерусалим, Теодосије пише да је након посете месту крштења Господа, ,,прешав Јордан”, Свети Сава посетио цркву Светог Јована Крститеља где је служио ,,Свету службу”.
Академик Миодраг Марковић је мишљења да је овај Теодосијев навод тачан, а када је реч о поменутој цркви Светог Јована Крститеља, сматра да је реч о манастиру Светог Јована Претече који се налазио на оближњем брду. [17]
Остаци овог манастира, али и цркве Светог Јована Крститеља на самој реци која је у време Савине посете била у рушевинама па се због тога не помиње у његовом Житију, данас се налазе на листи Светске баштине Унеска. [18]
Ипак, и када је реч о посети Светог Саве цркви Светог Јована Крститеља, тј. манастиру Светог Јована Претече, али и о посети осталим местима након тога које Теодосије наводи (манастир Светог Герасима Јорданског, Лавра Светог Саве Освећеног итд.), Миодраг Марковић упућује на више проблематичних места.
Из Јерусалима Свети Сава одлази у Лавру Светог Саве Освећеног, затим у Иверски манастир а након тога у руски манастир Светог Михаила где је служио вечерњу службу ,,са братијом која ту живи”. Следећег дана обилази целокупан манастир Светог Саве Освећеног целивајући ,,све мошти светих” и служи Свету Литургију. Следећег јутра обилази пећину Светог Саве Освећеног а затим ,,обиђе све манастире у дужину ка Мору содомскоме”, након чега се враћа у Лавру Светог Саве где ,,приневши им части све обдари по чину њихове светиње, и много злато давши у Лавру светога Саве, назва се један брат од њих, и написа у помен своје родитеље и свељубазнога брата свога”.
Иверски манастир и руски манастир светог Михаила који се помињу су се налазили унутар Лавре Светог Саве Освећеног, а више детаља о овоме могу се пронаћи у већ цитираном делу Миодрага Марковића (стр. 59-60).
Из Лавре Светог Саве Освећеног Свети Сава опет одлази у Јерусалим, и ,,сврати се у Лавру светог Јевтимија”.
Затим Доментијан пише како је Свети Сава измолио место ,,за саздање манастира” и од игумана Лавре Светог Саве Освећеног и патријарха Атанасија добио цркву ,,светога и великога апостола и јеванђелиста Јована на Сиону, ту близу дома његова”.
Више детаља о овом манастиру може се пронаћи код Миодрага Марковића у већ цитираном делу (стр. 66-70). Ипак, не делимо његово мишљење да су Доментијанове речи да је Свети Сава ,,саздао” ову цркву, узимајући у обзир Савин краткотрајан боравак тамо, хагиографско претеривање. Уколико се речи о саздању (употребљене од Доментијана два пута) не схвате дословно као довршетак процеса изградње или обнове већ као решавање питања власништва, питања будућег братства манастира и решавање питања у вези са изградњом и (или) обновом објеката будућег манастира као и питања набавке свега неопходног за његово функционисање, онда нема разлога да се поменуте речи тумаче као претеривање. Уосталом, управо на то нас упућују и речи ,,управивши све са часним патријархом” и ,,управивши добро за братство”. Дакле, реч ,,саздао“ може да се односи на уређење свих питања која се тичу оснивања манастира, а не на физичку изградњу манастирских објеката.
Приликом свог другог ходочашћа у Свету Земљу, Свети Сава је боравио у овој својој задужбини.
Пошто је обишао ,,све пустиње витлејемске и јорданске и сву Палестину, и поклонивши се у свима црквама” и ,,обдаривши божанственом милошћу и својом богатом десницом оне који живе у њима”, Свети Сава се још једном поклонио гробу Господњем а затим упутио у Назарет где се поклонио ,,ушавши у велику саборну цркву Господњу”.
,,И опет изиђе у другу цркву, мало више велике цркве, где се свети арханђел раније јави пречистој дјеви Марији на студенцу”, пише даље Доментијан. И овде се Свети Сава поклонио и ,,служио свету литургију пречистој Богородици” а ,,свештеницима који ту служе, клиру пресвете Богородице и свима убогима” дао је ,,оба благослова, и златом и светим молитвама”.
У питању је, ван сваке сумње, храм Светог Архангела Гаврила који постоји и данас. [19]
Из Назарета се Свети сава упутио на Таворску Гору и пошто се поклонио месту на коме се Христос преобразио пред тројицом ученика, вратио се у Назарет.
На Тавору данас постоји православни манастир са црквом Преображења (ἡ Ἐκκλησία τῆς Μεταμορφώσεως). [20]
Из Назарета Сава се упутио у луку Акр (античка Птолемаида) како би се одатле, преко Никејског царства, вратио у Свету Гору.
По доласку лађом ,,у Анатолију”, односно Никејско царство, састао се са ,,благоверним царем Калојаном”, односно царем Јованом III Ватацом.
Од цара је Свети Сава добио лађу којом ће отпловити на Свету Гору а осим тога ,,благоверни цар… даде му много злата на потребу, и друго на раздавање светим црквама у Светој Гори”.
,,Такође и богољубива царица… даде му превелике дарове и врло много злата… једно њему на потребу, друго на раздавање светим чрнцима који живе у Светој Гори”, пише Доментијан.
У Хиландару се и данас чува део Часног Крста који је по предању Свети Сава том приликом добио од цара Јована III Ватаца. [21]
Доментијан ово не помиње али о томе пише Теодосије. Између осталог, о даровима које је Свети Сава добио од цара он пише следеће: ,,и даде од свога дома сва блага земаљска на потребу Светоме, обдарив Светога часним дрветом Крста и моћима светих и свештеним одеждама и сасудима црквеним и многим различним потребама”.
Одавде се Свети Сава упутио лађом ка Светој Гори и пристао у луци манастира Ивирона где је изашао док је лађа наставила пут до пристаништа манастира Ватопеда како би тамо биле истоварене ствари.
У Ивирону се поклонио пред иконом Пресвете Богородице званој Портаитиса а у Кареји пред иконом Пресвете Богородице Кариотиса (Μήτηρ Θεού Καρυώτισσα), данас познатија као Достојно Јест (Άξιον Εστί). С обзиром да данашња икона Кариотиса потиче, изгледа, из друге половине 13. века, академик Миодраг Марковић износи мишљење да је и раније постојала икона истог назива и иконографског типа.
О овој икони је нешто опширније писао др Бојан Миљковић. [22]
Након одмора у својој келији Светог Саве Освећеног упутио се у Ватопед где се такође поклонио ,,светој Богородици” а онда и примао и даривао монахе ,,који су у пустињама и горама”. ,,Као друга примаше свакога обраћајући га на љубав, и имајући руку пуну злата, улагаше му у недра”.
Из Ватопеда је отишао у Хиландар где се поклонио ,,светој Богородици и гробу Светог Симеона”.
Из Хиландара Сава се упутио у Солун где се поклонио светом Димитрију и целивао његову гробницу, а затим се срео са ,,царем кир Теодором”, а у питању је Теодор Комнин Дука, таст краља Радослава.
Из Солуна ,,оде у своје отачаство” где се састао са синовцем, краљем Радославом. У Србији је боравио неколико наредних година.
Владислав 1233. године ,,лиши земље старијега брата” Радослава ,,и би благословен и венчан од Преосвећенога”.
Исте године Сава ,,изабравши од својих ученика богоумна и побожна мужа… јеромонаха Арсенија… постави га као архиепископа на своме престолу”.
Идуће, 1234. године Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу.
Пут, током кога је чинио чуда, и овога пута га је водио преко Бриндизија (у данашњој Италији) одакле је допловио у град Акр.
У Акру је, како пише Доментијан, отишао ,,са својим ученицима ка светом Георгију, кога раније беше искупио порабаћена од Латина, у метохију св. Саве посред тога града”.
Нема сумње да је Свети Сава цркву Светог Георгија у Акру откупио приликом свог првог путовања у Свету Земљу, иако то Доментијан није поменуо.
Из Акра је преко Кесарије и Јафе стигао у свети град Јерусалим где се ,,по ранијем обичају” поклонио светињама. ,,Безмало стече се сав град чувши задолазак Преосвећенога”, пише Доментијан. Овде поново ,,свима раздаде милостивом руком, прво свему клиру цркве Васкрсења Господњег и Лавре светога Саве и свој братији тога манастира”.
Из Јерусалима Свети Сава се упутио у Александрију где је разменио поклоне са александријским патријархом. ,,И много злато даде тој цркви и часноме њезину предстојатељу и целом клиру његовом, и дружини Божјој, убогима, повећи део. И у тој светој цркви уписа у именик себе и своје родитеље и љубазнога брата свога кир-Стефана, који је био краљ”, пише Доментијан.
Раставши се са александријским патријархом Свети Сава се упутио у обилазак пустињака у различитим крајевима а затим се вратио у Јерусалим.
Из Јерусалима се упутио на Синајску Гору. Идући ка Синају ,,дође у Каломонију, у манастир Пресвете Богородице, и ту препочину” а затим, поклонивши се ,,месту Господњем”, ,,злато даде на подизање тога манастира”.
Када је реч о поменутој Каломонији, у питању је манастир Каломон, основан y другој половини V века. ,,Из времена Савиног боравка y овом манастиру данас постоји само крипта и доњи делови југоисточних зидова католикона изнад ње, као и делимично очуван мозаични под северног брода наоса”. [23]
Одавде се преко Корака упутио у Велики Вавилон где га султан ,,тога града који је царевао” ,,великом чашћу одликова”. Под Великим Вавилоном се, по свему судећи, подразумева Каиро а када је реч о султану у питању је Малик ел Камил. Након што се поклонио ,,тројици светих младића, Ананији, Азарији, Мисаилу” ,,оде у велики Египат” са пратњом коју је добио од султана. И тамо га је примио султан и упутио га у митрополију ,,да препочине ту у дому пресвете Богородице, где Господ пре тога станова младенствујући телом, побегавши од безаконога Ирода”. Ту, по султановој заповести, ,,све потребно што је на корист њему и онима који су с њим, све би донесено”. Пошто се овде поклонио и одморио Свети Сава је наставио пут ка Синајској Гори уз проводитеља кога је добио од султана.
,,И дошавши у Град Синајски би часно примљен од епископа тога града. И дошавши у манастир пречисте Богородице, поклони се светој цркви…”. У овој цркви, ,,где купина огњем горећи не згараше” Свети Сава је бос служио свету Литургију, како то чине и тамошњи свештеници, због речи које је Бог упутио Мојсију: ,,Изуј обућу са ногу својих, јер је место где стојиш света земља.” (2Мој. 3,5)
Након тога Свети Сава се попео на врх Синајске Горе и поклонио се на месту где је Господ дао заповести Мојсију.
У Синајском манастиру Свети Сава је провео ,,свету четрдесетницу”, што значи четрдесетодневни пост који траје до Лазареве суботе а на на који се наставља Света недеља, да би се након тога вратио у Јерусалим.
У Јесрусалиму Сава се поклонио ,,животворећем гробу Господњем” где је и служио Свету Литургију. Пошто се одморио, ,,целовавши све свете цркве јерусалимске” ,,сузни растанак сатвори Свети са свима Светим Јерусалимљанима”. ,,Дошавши у Антиохију и поклонивши се светој цркви, порадова се са патријархом антиохијским, и би часно примљен од њега”. Пошто је дао ,,благослов светој цркви златом” и заузврат добио дарове од патријарха, Свети Сава се упутио ,,светом гробу светога и чуднога Симеона који је на Дивној Гори” (Преподобни Симеон Столпник Дивногорац, напомена Д.М.) где је такође дао ,,благослов светој цркви златом”.
Одавде је Свети Сава кренуо назад за Србију. Пут га је водио преко Киликијске Јерменије, Сиријског (тј. Средоземног) мора и Анатолије тј. Мале Азије у Цариград где се поклонио ,,пресветој добродетељници, пречистој Богородици Јеверготиси”. У питању је Евергетидски манастир, односно манастир Богородице Доброчинитељке (грчки Θεοτόκος Εὐεργέτις), изван градских зидина. ,,Немања и Сава били су дуги ктитори овога манастира, јер су му давали многе прилоге и чинили доброчинства; Сава је овај манастир називао својим, на својим путовањима у Цариград свраћао је у овај манастир, и свакако му се свидео ред и начин живота у овом манастиру,” пише Лазар Мирковић. [24]
Хиландарски типик из 1199. године, Свети Сава је саставио као превод и адаптацију уводног дела типика Евергетидског манастира.
Из Евергетидском манастира Свети Сава је отишао ,,у средину града ка Светоме апостолу Андрији”.
У питању је, по свему судећи, Црква Светих Апостола, други по значају цариградски храм, при ком је био царски некропољ. По предању, Свети Апостол Андреј је први проповедао и основао Цркву у Византиону, потоњем Константинопољу. [25] Црква Светих Апостола се налазила на месту данашње џамије Фатих, приликом чије градње је коришћен камен ове цркве. [26] Мошти Светог Апостола Андреје су, заједно са моштима Светих Апостола Луке и Тимотеја пренете у цркву Светих Апостола у Цариграду у 4. веку. [27] Доментијан највероватније помиње само Светог Апостола Андреја због чињенице да се он сматра оснивачем константинопољске Цркве.
Иако је намеравао да из Цариграда оде у Свету Гору, како каже Доментијан ,,тако се не изволи светоме Духу”. Због тога је из Цариграда преко Несебара отпутовао у Велико Трново, у Бгарску, ,,благоверном цару Јовану Асену” где је и завршио свој овоземаљски живот. ,, …Изиђе његова света душа… и примише је добри анђели, и сам Господ је представи ка вечним радостима”.
Када је реч о датуму смрти Светог Саве у науци се водила расправа како око дана његовог уснућа у Господу, тако и око године. Као дан упокојења најчешће су се наводили 13. и 14. јануар а као година 1235. и 1236. Иако овај проблем ни до данас није недвосмислено решен, као највероватнији датум можемо да узмемо 14. јануар 1235. године. Ово је закључак који су изнели још 1933. године Станоје Станојевић и Александар Соловјев у раду под насловом ,,Које је године умро Св. Сава”. [28]
,, …На основу изричитих и сагласних вести Савиних хагиографа, као и чињенице да је забележени датум његове смрти 14. јануар, сматрамо да су Станојевић и Соловјев с правом тврдили да је Сава умро у недељу 14. јануара 1235. године,” закључује др Ивана Коматина. [29]
Православна Црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског, 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару.
Аутор: Димитрије Марковић
[1] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 13
[2] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 12-13
[3] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 38
[4] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 41
[5] Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона. Просвета, Српска књижевна задруга.Београд 1988. стр. 359, напомена бр. 26
[6] https://dig.corps-cmhl.huji.ac.il/literary_sources/jerusalem-old-city-new-church-theotokos-nea-church-4
[7] https://emekshaveh.org/en/the-nea-church/
[8] https://dig.corps-cmhl.huji.ac.il/literary_sources/jerusalem-old-city-new-church-theotokos-nea-church-2
[9] Cyril of Scythopolis, The Lives of the Monks of Palestine. Cistercian Publications, Year: 1991. стр. 186-187
[10] https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Procopius/Buildings/5*.html
[11] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 45
[13] Доментијан, Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона. Просвета, Српска књижевна задруга.Београд 1988. стр. 360, напомена бр. 35
[14] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 48-49
[15] https://jerusalem-patriarchate.info/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CF%80%CF%81%CE%BF%CF%83%CE%BA%CF%85%CE%BD%CE%AE%CE%BC%CE%B1%CF%84%CE%B1/%CF%84%E1%BD%B8-%E1%BD%84%CF%81%CE%BF%CF%82-%CF%84%E1%BF%B6%CE%BD-%E1%BC%90%CE%BB%CE%B1%CE%B9%E1%BF%B6%CE%BD/
[16] https://jerusalem-patriarchate.info/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CF%80%CF%81%CE%BF%CF%83%CE%BA%CF%85%CE%BD%CE%AE%CE%BC%CE%B1%CF%84%CE%B1/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%E1%BD%B0-%CE%BC%CE%BF%CE%BD%E1%BD%B4-%CF%83%CE%B1%CF%81%CE%B1%CE%BD%CF%84%CE%B1%CF%81%CE%AF%CE%BF%CF%85-%E1%BD%84%CF%81%CE%BF%CF%85%CF%82-%E1%BC%A2-%E1%BD%84%CF%81%CE%BF%CF%85/
[17] Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Византолошки институт САНУ, Београд 2009. стр. 52
[18] https://whc.unesco.org/en/list/1446/
[19] https://jerusalem-patriarchate.info/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CF%80%CF%81%CE%BF%CF%83%CE%BA%CF%85%CE%BD%CE%AE%CE%BC%CE%B1%CF%84%CE%B1/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CF%80%CF%81%CE%BF%CF%83%CE%BA%CF%85%CE%BD%CE%AE%CE%BC%CE%B1%CF%84%CE%B1-%E1%BC%90%CE%BD-%CE%B3%CE%B1%CE%BB%CE%B9%CE%BB%CE%B1%CE%AF%CE%B1/
[20] https://jerusalem-patriarchate.info/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CF%80%CF%81%CE%BF%CF%83%CE%BA%CF%85%CE%BD%CE%AE%CE%BC%CE%B1%CF%84%CE%B1/%E1%BC%B1%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CE%BC%CE%BF%CE%BD%CE%AE-%CE%B8%CE%B1%CE%B2%CF%89%CF%81%CE%AF%CE%BF%CF%85-%E1%BD%84%CF%81%CE%BF%CF%85%CF%82/
[21] https://www.hilandar.org/dani-svetog-jovana-vataca-uspomena-na-darivanje-dela-casnog-krsta-hilandaru/
[22] Бојан Миљковић, ЖИТИЈА СВЕТОГ CABE KAO ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ СРЕДЊОВЕКОВНЕ УМЕТНОСТИ. Византолошки институт, Београд 2008. стр. 70-75
[23] Бојан Миљковић, ЖИТИЈА СВЕТОГ CABE KAO ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ СРЕДЊОВЕКОВНЕ УМЕТНОСТИ. Византолошки институт, Београд 2008. стр. 175-176
[24] Л. Мирковић, Списи Светога Саве
[25] https://spc.rs/sveti-apostol-andrej-prvozvani/
[26] Sergej Ivanov, U POTRAZI ZA KONSTANTINOPOLJEM. Vodič po vizantijskom Istanbulu. AKADEMSKA KNJIGA, Нови Сад 2023. стр. 239-242
[27] O ΑΠΟΣΤΟΛΟΣ ΑΝΔΡΕΑΣ ΣΤΗΝ ΙΣΤΟΡΙΑ ΚΑΙ ΤΗΝ ΤΕΧΝΗ ΠΑΤΡΑ, 17-19 ΝΟΕΜΒΡΙΟΥ 2006. ΠΡΑΚΤΙΚΑ ΔΙΕΘΝΟΥΣ ΣΥΝΕΔΡΙΟΥ, ΠΑΤΡΑ 2013. стр. 33
[28] Станоје Станојевић, Александар Соловјев, „Које је године умро Св. Сава”, Српска Краљевска Академија, Глас CLVI, Београд 1933.
[29] Ивана Коматина, О ГОДИНИ СМРТИ СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ, ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LXXI (2022) стр. 121–147
ТЕОДУЛИЈА 