Теоријом о Великом праску негира се Бог као Творац света, односно свемира и саме Земље, док се теоријом еволуције Бог негира посебно као Творац човека и живих бића на Земљи, али истовремено и као Законодавац.
Заправо, говорећи терминима науке, ни теорија о Великом праску ни теорија еволуције нису теорије, иако се тако представљају, већ радне хипотезе, иако бисмо можда могли да користимо и термин – фикција.
Овде се нећемо упуштати у излагање теорије еволуције јер је добро позната, нити ћемо се бавити оповргавањем ове теорије што је предмет бројних до сада објављених радова.
Тзв. теорија еволуције, као уосталом и тзв. теорија о Великом праску, има битну улогу у хуманистичком устанку против Бога. Тзв. теорија еволуције не негира само стварање човека од стране Бога (1Мој. 1,27) већ и власт која му је дата да влада земљом и да буде господар свега на њој створеног: ”од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи” (1Мој. 1,28).
”Теорија еволуције као основа свих области науке о животу, суштински је допринела унапређењу хуманизма. (…) Човек није јединствена надприродна креација изолована од остатка живог света, нити му је природа подређена и дата на господарење”, пишу заступници ове теорије[1], што значи бунџије против Богочовека у име хуманизма.
Заступници тзв. теорије еволуције тврде не само то да ”човек није јединствена надприродна креација изолована од остатка живог света”, и да му природа није ”подређена и дата на господарење” већ, као што је добро познато, према заступницима ове тзв. теорије људи потичу од мајмуна.[2]
Овде желимо да скренемо пажњу на утицај теорије еволуције на данас сасвим уобичају појаву, чак и код нас, да људи кохабитирају, односно живе са животињама. Наравно, не говоримо о кућним љубимцима који се држе у дворишту или о домаћим животињама, већ о животињама са којима људи деле исти животни простор.
И не само да живе са скотовима него њихови власници користе изразе уобичајене у односима родитељ-дете и другим сродничким односима. Другим речима, називају се мајкама и очевима паса и мачака[3] али и младунце својих паса називају унуцима (granddogs)[4].
Колико је ово узело маха можда најбоље показује чињеница да је у науку већ ушао термин ”родитељство над кућним љубимцима” (pet parenting).[5]
Према подацима Америчког удружења ветеринарске медицине у САД 96% власника сматра своје кућне љубимце члановима породице, а то укључује прославу рођендана тих животиња, празника, свакодневни разговор са љубимцем и облачење у одећу и опрему за кућне љубимце.[6]
Познат је читав низ случајева венчања власника са својим кућним љубимцима. У ту сврху је формирана и интернет страница под називом ”Венчај се са својим љубимцем”(Marry Your Pet) [7] где женска особа која се представља као свештеница нуди услуге венчања са кућним љубимцима. На страници је наведен низ од преко тридесет особа, уз пратеће фотографије, које су се венчале са животињама. У поруци на насловној страни каже се, између осталог, следеће: ”Пронашли сте партнера за цео живот, само што је он животиња. Па шта… Само напред, ако га заиста волите… зар није време да се венчате са својим љубимцем?”
Једно од честих питања на интернету јесте на који начин је могуће оставити наследство свом кућном љубимцу па адвокатске канцеларије нудде своје услуге у вези са тим.[8] Један од најпознатијих примера је Леона Хелмсли (Leona Helmsley) која је оставила наследство од 12 милиона долара свом псу.[9]
Американци су 2022. године потрошили 136,8 милијарди долара на своје кућне љубимце.[10] У вези са овим, али и укупним бројем кућних љубимаца[11], не можемо а да не скренемо пажњу, из хришћанског угла, на број људи који живе испод границе сиромаштва али и на теорије о наводној пренасељености планете.[12] Као решење проблема сиромаштва и наводне пренасељености решење се види, између осталог, у смањењу наталитета. Наравно, смањењу наталитета људи, кућни љубимци се не виде као проблем иако је нпр. само у САД број домаћинстава која поседују кућне љубимце између 1988. и 2024. године порастао за 56%.
Имајући све ово у виду нема разлога за чуђење што ови власници животињама са којима кохабитирају дају људска имена. Да напоменемо још једном: и у Србији, не само у земљама политичког Запада које су већ одређено време у процесу моралне и културне декаденције. Тако нпр. на једној инттернет страници предлажу се имена за кућне љубимце као што су Милутин, Нада, Зорица, Чеда, Славко, Љубинка, Ђорђе, Маја, Раша и Сања уз следеће образложење: ”Нема баш ничег лошег у томе да дате свом љубимцу људско име, јер је он више од обичног љубимца – он је члан породице”.[13]
Неки власници животиње са којима живе доживљавају као способне за размишљање[14] а у вези са тим ваља скренути пажњу и на Кембриџку[15] и Њујоршку[16] декларацију о свести код животиња (прва је из 2012. а друга из 2024. године).
Осим тога, однос власника са домаћим животињама, који доживљавају своје љубимце као разумне и осећајне, учвршћује их у одлуци да одложе родитељство или да остану бездетни. [17] Једно истраживање показало је да је један број власника свесно изабрао псе и мачке уместо деце.[18]
Међутим, закључак да је човек на овај начин себе спустио на ниво скота је погрешна. Ако се узме у обзир време, труд и новац које ови људи улажу у своје кућне љубимце, очигледно да је су они слуге тих животиња а не равни са њима или њихови господари.
Своју улогу у овом паду човека има и Римокатоличка црква која организује благосиљање животиња дозвољавајући њихово присуство у храмовима.[19] Слично је и са протестантским заједницама па су се тако у катедралном храму Светог Јована Богослова у Њујорку (Cathedral of St. John the Divine), који припада Протестантској епископалној цркви у Сједињеним Америчким Државама, осим паса и мачака, нашле и козе, зечеви патке, камиле итд. а неке од ових животиња су у храму и уринирале.[20]
Коначно, не можемо а да не поменемо и зоофилију која је донедавно у неким европским земљама била легална.[21] О зоофилији у Старом Завету читамо: ”Ко би облежао живинче, да се погуби; убијте и живинче. И ако би жена легла под живинче, убиј и жену и живинче, нека погину, крв њихова на њих.”(Лев. 20, 15-16).
Однос према животињама који смо претходно описали, где се бесловесне животиње посматрају као равне човеку а тиме и као чланови породице,као предмет непримерене љубави и непродних односа, доводи нас и до питања хришћанске антропологије и разлике између душе човека и душе животиња. Због чега кажемо да су животиње бесловесне, односно неразумне?
”Човек је саздан по образу [икони, лику] Божијем. Тај образ свакако се не односи на тело, него углавном и превасходно на душу. Образ је у човеку снажнији него у анђелима, јер човекова душа, како ћемо видети, оживотворава тело са којим је везана. Могли бисмо уопштено рећи да је душа образ Божији. Како је Бог Тројичан – Ум [Нус], Слово [Логос] и Дух [Пневма], исто тако и човекова душа има три силе: ум [нус], реч [логос] и дух (св. Григорије Палама, „Добротољубље”, 4. том, 145-146). Образ је у човеку снажнији него у анђелима. Свети Григорије Палама, говорећи о Христовом крштењу у реци Јордан и објашњавајући зашто „тајна сазданог и пресазданог човека разоткрива тајну Пресвете Тројице”, пише да се то не дешава само зато што је једино човек посвећеник и земаљски служитељ [поклоник] Пресвете Тројице, него и зато што је он једини [саздан] по Њеном образу. Чулне и бесловесне животиње поседују само живототворни дух, а он не може постојати сам по себи; оне немају ни ум [vous] ни реч [“слово”, словесност, разум, λόγος ]. Анђели и арханђели имају и ум и реч, јер су и умни и словесни, али немају живототворни дух, с обзиром да немају тело које би тај дух оживотворавао. Будући, дакле, да човек поседује ум, разум [словесност, реч, логос] и живототворни дух који даје живот телу са којим је свезан, једино је он образ триипостасне природе” (св. Григорије Палама, 60. беседа, Е.П.Е, 512). (…) Упоређујући душу човека са душом животиње, свети Григорије каже да ,,животиње поседују душу као енергију, а не као суштину”. Душа сваке бесловесне животиње јесте живот за тело које оживотворава, животиње не поседују суштину него енергију, будући да зависе од нечега другог и да не постоје саме по себи”. Будући да душа животиње поседује само енергију, она умире заједно са телом. Напротив, човекова душа не поседује само енергију, него и суштину: „Душа не поседује живот само као енергију него и као суштину, јер живи сама по себи”. Из тог разлога, када пропада тело, душа не пропада заједно са њим. Она остаје бесмртна. (св. Григорије Палама, „Добротољубље”, 4. том, стр. 143-144) (…) Свети Максим Исповедник у свом учењу износи да душа поседује три силе: „Од душевних сила, једна је која храни и узраста [тело], друга – која изазива маштања и нагоне [афекте], а трећа – разумна и мислена [умна, ноетичка]. Биљке [растиње] заједничаре само у првој, у другој заједно са овом (првом) – неразумне [бесловесне] животиње, а у трећој заједно са прве две – људи” (,400 глава о љубави”, стр. 90). То показује велико човеково достојанство у односу на бесловесне звери”, пише митрополит Јеротеј Влахос [22].
Нажалост, видимо да људи одбацују ово достојанство и сами себе спуштају на ниво бесловесних животиња а морална и културна декаденција која је већ дубоко захватила земље Запада није заобишла ни Србију.
”Бог је пустио потоп на земљу и уништио сав покварени и неизлечиво оболели род људски. Оставио је само праведнога Ноја, да се од њега, као од неког другог Адама, размножи ново човечанство. Зашто научници нису могли утврдити узроке свеопштег потопа на земљи? Зато што су тражили те узроке у природним законима, а не у закону моралном. Где онда треба тражити узроке потопу? У моралној покварености људи и у моћи Свемоћнога, као што је и писано: И рече Бог Ноју: напунише (људи) земљу безакоњима, и ево хоћу да их затрем са земље. Повреда закона, не физичког него моралног, проузроковала је дакле највећи и најкатастрофалнији физички феномен у историји наше планете и у историји нашега рода,” пише Свети Николај Охридски и Жички.
” Ко има уши да чује, нека чује!” (Мт. 13,9)
Димитрије Марковић
[1] https://pescanik.net/zasto-je-darvin-vazan/
[2] https://teorijaevolucije.com/evolucija_coveka/#pagetop
[3] https://www.boisestate.edu/news/2021/11/01/new-research-suggests-cat-and-dog-moms-and-dads-really-are-parenting-their-pets-heres-the-evolutionary-explanation-why/
[4] https://www.boisestate.edu/news/2021/11/01/new-research-suggests-cat-and-dog-moms-and-dads-really-are-parenting-their-pets-heres-the-evolutionary-explanation-why/
[5] https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1558787824000819
[6] https://ebusiness.avma.org/files/ProductDownloads/eco-pet-demographic-report-22-low-res.pdf
[8] https://www.parmanlaw.com/how-can-you-leave-an-inheritance-to-a-dog/
[9] https://abcnews.go.com/US/leona-helmsleys-dog-trouble-richest-world-dies-12/story?id=13810168
[10] https://www.forbes.com/advisor/pet-insurance/pet-ownership-statistics/#sources_section
[11] https://www.statista.com/statistics/453880/pet-population-europe-by-animal/?srsltid=AfmBOorZlpQPp4TAiXJsl8feHZTMEGW3UQ_X1E1ckiZa5AnX3rEcsKBI
[12] https://mahb.stanford.edu/library-item/is-the-earth-really-overpopulated/
[13] https://petmagazine.rs/pas/sta-kazete-da-li-biste-svom-ljubimcu-dali-ljudsko-ime/
[14] https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/socf.12351
[15] https://fcmconference.org/img/CambridgeDeclarationOnConsciousness.pdf
[16] https://sites.google.com/nyu.edu/nydeclaration/launch-event
[17] https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/soin.12163
[18] https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/08927936.2018.1455470
[19] https://www.reuters.com/world/europe/spanish-pets-blessed-by-priests-annual-ritual-2023-01-17/
[20] https://www.timesofisrael.com/priests-bless-parade-of-pets-at-new-york-cathedral/
[21] https://www.bbc.com/news/newsbeat-32411241
[22] Православна психотерапија – Митрополит Јеротеј Влахос, Наука Светих Отаца. Стр. 66-67
ТЕОДУЛИЈА 