У својој емисија Милоје Стевановић, познатији као грешни Милоје, један од главних финансијера расколничке групе која се јавности представља као ”Епархија рашко-призренска у егзилу”, угостио је познатог псеудоисторичара и неопаганина Јована И. Деретића.
Да се подсетимо, Јован И. Деретић је познат по следећој изјави ”Главни сатирач Срба је хришћанска Црква! … Српство, овде на Балкану, је сломила православна Црква из Византије!”.
Стевановић је у овој емисији Деретића представио као академика, иако је познато да је Деретић ту титулу купио у руској Међународној јавној организацији (нешто попут Удружења грађана у Србији) под називом Петровска академија наука и уметности (ПАНИ) из Санкт Петербурга.[1] У вези са тим је занимљиво приметити да Стевановићева емсија носи назив – Истинољубље.
Пре разговора са Јованом И. Деретићем Стевановић прича о томе како је читао књигу Олге Луковић Пјановић ”Срби, народ најстарији”. Да подсетимо, први муж Олге Луковић-Пјановић био је познати хрватски лингвиста Братољуб Клаић, рођен као Адолф Клоц ( Adolf Klotz), члан Државног уреда за језик Независне државе Хрватске.[2]
Након тога, Стевановић прича о Милошу С. Милојевићу и његовој књизи коју је читао.
За оне мање упућене, о Милојевићевом фалсификовању Правила Свете Петке писао је још академик и ректор Карловачке богословије Иларион Руварац, док су руски конзул у Призрену Иван Степанович Јастребов и наставник и управник Призренске богословије Петар Костић у својим књигама навели више десетина Милојевићевих измишљотина и фалсификата.[3]
Филолог и етнолог др Љубинко Раденовић, дописни члан САНУ, у раду под насловом ”Кривотворење фолклора и митологије, неки словенски примери” пише да је Милош С. Милојеви један од најпознатијих мистификатора српских народних песама и да се није либио да фалсификује и поједине натписе и друге историјске изворе, као и да је у стиховима народних песама Милојевић додавао имена словенских богова и познатих и непознатих, и на тај начин успео да створи једно од најобимнијих мистификаторских дела. ”Што се тиче кривотворења српских народних песама, по свој прилици, у том послу је најдаље отишао Милош С. Милојевић,” пише академик Љубинко Раденковић.
Важно је да скренемо пажњу, у вези са политичким мотивисаним процесом стварања нове нације (Црногораца) од Срба у Црној Гори да је Милош С. Милојевић у својој књизи ,,Одломци историје Срба” Зету, односно данашњу Црну Гору, називао ,,Црвена Хрватска”.
Ипак, оно што је посебно важно, Милош С. Милојевић није био само један од зачетника псеудоисторије код нас већ и неопаганизма.[4]
Најављујући сусрет са Јованом И. Деретићем Милоје Стевановић га најпре назива старцем, што је у православљу термин који се користи за мали број по годинама старијих, опитних и мудрих духовника. Затим га назива и професором, иако је, према неким инфоормацијама, имао завршен само металостругарски занат.
Позивајући се на Деретићеве књиге, Стевановић каже како су на нашем простору проповедали Свети апостоли Петар и Павле, а да је Свети апостол Тит био епископ у Расу, што сасвим довиљно говори о познавању историје хришћанства овог некадашњег члана Комунистичке партије Југославије[5] а сада расколничке групе некадашњег епископа Артемија.
Наиме, у књизи коју је Деретић написао у коауторству са Драгољубом Антићем тврди се да је Свети апостол Павле проповедао у Србији. ”Док је свети апостол Петар проповедао у Панонији свети апостол Павле је проповедао у Македонији. За датум његовог доласка у данашњу Србију узима се 52. година. Наставио је проповед кроз српске земље и 54. године поставио је свог ученика Тита за епископа у Расу,” пише Деретић.
Јован И. Деретић оптужује Цркву за прикривање српске историје. Тако у емисији ”Без устручавања” Деретић каже да је прикривање историје Срба била организована акција Источне и Западне цркве, док у емисији ”Голи живот” тврди да се ”документ који Србима забрањује историју пре Немањића” налази у Хиландару. Другим речима, оптужба за наводно прикривање српске историје пада и на манастир Хиландар.
Ко је, заправо, Јован И. Деретић? О његовим псеудонаучним и антихришћанским учењима смо опширно писали у књизи ”Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” па заинтересоване за више детаља упућујемо на њу. Осим тога, више информација може да се пронађе и у појединим текстовима.
Оно што је кључно да имамо у виду, у вези са чињенивццом да Милоје Стевановић и остали из расколничке групе којој припада себе представљају као једине, непогрешиве и истинске православце, јесте да Јован И. Деретић није био само један од водећих домаћих лажиисторичара већ је активно радио и на промовисању неопаганизма. Управо је Јован И. Деретић измислио српске врховне богове Сербона и Сербону.
”Сербона је била највећа богиња античког света,” пише Деретић, ”имала је најшире надлежности и најчувенији храм од свих богиња. Најшире је слављена код Срба, а и код Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним именом. Бог Сербон као један од врховних богова код Срба и божанство заштитиник владарског и ратничког сталежа имао је једну богињу пареду која се појављује под именом Сербона. Овај божански пар представљао је главна обележија дана и ноћи, Сербон је представник сунца, а Сербона представник месеца.”.[6]
Дакле, Милоје Стевановић је у својој емисији угостио особу која је дала значајан допринос популаризацији неопаганизма међу Србима.
Погледајмо сада какав однос има Јован И. Деретић према хришћанству и хришћанској историји.
”Хришћанска Црква узела је Стари завет који је додала Новом завету, који такође се не уклапа у Нови Завет, и који је нешто потпуно различито. Могли бисмо ми рећи, кад сте могли да прихватите Стари Завет, зашто нисте прихватили неке основе из старе српске вере? Каква је разлика?”, каже Деретић.
Овде видимо као и код Горана Шарића покушај раздвајања Старог и Новог завета и представљање хришћанства као синкретистичке религије а не Богом откривене истине. Оваква јеретичка учења нису ништа ново, напротив.
Један од најранијих и најпознатијих јеретика који је проповедао неспојивост Старог и Новог завета био је Маркион из Синопе у Понту, у Малој Азији, кога је његов отац, синопски епископ, одлучио од Цркве због јеретичког учења по њему названог Маркионизам.
”Стари Завет је прво писан на Арамејском језику за који сам јс све донедавно ћутао, и онда сам рекао да је то био српски језик. Сада ја имам преко пет стотина српских речи, узете из арамејског,” наставља Јован И. Деретић кога рекламира грешни Милоје.
На другом месту Деретић тврди да је Мојсије написао Десет Божијих заповести на српском језику јер Јевреји тада још нису имали своје писмо, као и да је Христос говорио српски.
”Не може се рећи из ког народа је потицао, нема прецизних података, али да је говорио српски, проповедао на српском то је општепознато. Они тај језик српски називају арамејским. Арамејски је сарбејски из Асирије, то је био међународни језик Азије а и Европе. Свих дванаест апостола су на том језику говорили и писали. Стари завет је прво писан на српском па преведен на јеврејски језик и остало је пуно трагова српских непреведених речи у Старом Завету,” каже Деретић.
Као потврду да је Христос говорио српски Деретић наводи још један ”доказ”: ”Илија је био српски врховни Бог а последње Христове речи на крсту биле су ”Илија, Илија, запостави ли ме?” што значи да су последње Христове речи биле на српском језику.”
Наравно, нити постоји српски врховни бог Илија, нити су ово речи које је Христос изговорио на крсту али Милоје Стевановић, непогрешиви православац и неуморни критичар СПЦ, рекламира овог човека у својим емисијама.
У Јеванђељу имамо наведене и Христове речи изговорене на крсту, али истовремено и њихово значење: ”И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?” (Мк. 15,34).
Не можемо овом приликом а да не поменемо једно од ”предавања” Јована Деретића под насловом ”Хришћанство и Срби” на коме се, у оквиру дела резервисаног за питања гледалаца, јавила једна његова следбеница са тврдњом да је Исус рођен ”на Косову, у углу Лаба и Ситнице”, да је по мајци био Србин и Немањић и да се звао Манојло али је то окренуто на ”Емануил”.
Даље Деретић оспорава учење о Светој Тројици садржане у Символу вере, од првог до осмог члана, посредно тврдећи да Христос није оваплоћени Син Божији, већ да је то искључиво његова (Исусова) изјава и тврдња у коју су људи поверовали: ”Христос се прво јавља као једна појава, где још од почетка он каже да је Божји син и нико то не оспорава, сви то прихватају као такво…”.
На овај начин Деретић наставља низ унаказитеља божанске Личности Спаситељеве и христолошких јереси (Керинт, Маркион, гностици, докетизам, Савелије, Павле Самостатски, аријанизам, Фотин, Аеције и Евномије и др.) а Милоје Стевановић саучествује у томе угошћавајући Јована И. Деретића у својој емисији.
”Школовао се у Александрији, био је у Индији, код аријеваца у два манастира, и он се тамо представио кнезу те покрајине као божији син и овај то потпуно усваја,” каже даље Деретић о Богочовеку Христу на истом месту.
ћДа ли је до овога Деретић дошао под утицајем књиге ”La vie inconnue de Jesus Christ” (Непознати живот Исуса Христа) Николаја Александровича Нотовича за коју је наука утврдила да је његова измишљотина, или књиге ”Исус у Индији” Мирзе Гулама Ахмада, оснивача Муслиманске заједнице Ахмедије (Ахмедијански муслимански џемат), или неке друге псеудонаучне књиге, остаје непознато али Милоју Стевановићу све ово не смета, смета му само Српска Православна Црква.
Ево како Деретић у Антић у књизи ”Историја Руса и Срба”, у паганском кључу, описују добро познато Константиново виђење Христовог монограма на небу пред битку на Милвијском мосту:
”Почетком октобра Константинова армија креће на Руму из ”правца Риминија, преко Фламиније. Били су већ близу и 14. октобра зауставили су се и улогорили у селу Хиспелуму. Ноћ је била ведра без месеца и сви су били некако узнемирени. Онда је један од стражара узвикнуо: „Погледајте тамо на истоку!” На истоку, изнад висова уздизао се знак који нису никад видели. Три планете, две велике и једна мала, образовале су на небу знак у виду слова X чији је један врх био повијен. Халдејци из Константинове војске су препознали планете као Јупитера, Марса и Сатурна. Халдејци су то протумачили овако: Сатурн, Енејев предак, поседник свете румејске земље дошао је на састанак са Константином. Велика их победа чека. Константин је нови август. Марс и Јупитер су се појавили, да би му обезбедили победу и владавину. Отрчали су у логор да пробуде императора. Константин се брзо обукао и кренуо за узбуђеним свештеницима. Када се попео на брег показали су му чудо. Видео је својим очима крст на небу изнад Руме. Небо му је давало знак – свети знак лабар …. Било је пуно расправа међу историчарима око карактера Константинове визије и значења имена овог светог знака. Сложили су се да је Константин то име узео из Асирије, а из наших претходних анализа знамо да је то била сербо-рашка држава, коју су називали Сарбија и у којој је званични језик био сербо-рашки. Ово име је из древног српског (сербо-рашког) језика, Константиновог матерњег језика. Лабар се код старих Срба (СербоРашана из наших овде приказаних анализа) звало свето знамење, као што је лабра бриса (двосекла секира), свето знамење бога Сербона. Лаб и Лаба су чести називи код Срба и увек су у вези сабожанствима. Крст је такође стари сербо-рашки симбол, јер хришћани нису још тада имали крст као симбол. Сутрадан, Константин је истакао нови војни стег – лабарум и наредио војсци да сви који могу нацртају тај знак на својим штитовима.”
Узимајући у обзир не само то да је грешни Милоје у угостио Деретића у својој емисији, већ и начин на који га је представио, не можемо а да не закључимо да је сагласан са Деретићевим учењем, ставовима и закључцима. Питање које се логично поставља јесте одакле му храброст да напада архијереје СПЦ и оптужује их за одступања од вере?
Јован И. Деретић негира, између осталог и то, да су Срби прво писмо добили захвљујући Светим словенским просветитељима Кирилу и Методију, већ тврди да смо имали писмо и пре њих. Свети Ћирило и Методије су, како тврди Деретић, створили ново писмо како би поделили Србе: ”Уместо србице, старог и свуда познатог српског писма, које су тада употребљавали сви Срби од Јадрана до Сарматије, Константин је сачинио нове писмене знаке, такозвану глагољицу, која је била неподесна за употребу, а сврха њеног стварања јесте – цепање српског културног јединства.”. Ни ово, не смета Милоју Стевановићу који се представља као посебно ревностан православац.
Деретић покушава да паганизује и значрење крста, односно поистовећује пагански са Светим и Животворним Крстом Господњим. ”Стари Срби су славили бога рата, Арету (Јара, Јаровида), у виду мача, који побијали у земљу. Овај побијени мач је истовремно имао изглед крста. Пошто се крст налази код Срба широко заступљен као верско обележје пре хришћанског времена, а налази се и у српском грбу, који такође потиче из тога времена, потребно је објаснити његово значење. Крст представља четири једнака дела, са којима се повезује и четири годишња доба. Расени су имали врло развијено схватање о распореду звезда у четири небеска квадрата и о њиховом утицају на живот људи,” пише Јован И. Деретић. Ни ово не смета Милији Стевановићу, сметају му само епископи СПЦ.
Не можемо а да не поставимо питање да ли је можда циљ Јована И. Деретића и Милоја Стевановића исти – деконструкција Српске Православне Цркве?
Димитрије Марковић
[1] https://teodulija.net/2021/03/14/%D0%BE-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0/
[2] https://teodulija.net/2022/11/29/%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D1%82%D0%BE-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83/
[3] https://teodulija.net/2021/02/21/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%81-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80-%D0%B8%D0%BB/
[4] https://teodulija.net/2024/11/03/%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98/
[5] https://www.youtube.com/clip/UgkxMQWg5g4DS03chWyJCSz16dMK2WDVTvVe?si=rTJWer3eC8w0Wv0M&fbclid=IwY2xjawOP_d5leHRuA2FlbQIxMABicmlkETFHTFI3eEZRMU1Vajg0T1Z0c3J0YwZhcHBfaWQQMjIyMDM5MTc4ODIwMDg5MgABHvKjgeCcblnW0IO8fdloGT-qgYQCZybaIS7K-Tbs3xTOlQ5ChfaJFTp-yK53_aem_-l2sXvMWh1K8ztHmWUvtSQ
[6] https://teodulija.net/2021/03/27/%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2/
ТЕОДУЛИЈА 