Аутор: Димитрије Марковић
Антихрист
Да бисмо могли да говоримо о сатанизму најпре морамо, природно, да знамо ко је сатана, које су његове особине и на који начин делује. Ако знамо ко је сатана знаћемо истовремено и који су разлози постојања и циљеви сатанизма. Тек након тога можемо да говоримо и о различитим облицима у којима се сатанизам појављује.
У Речнику страних речи и израза Милана Вујаклије налазимо да реч антихрист има значење противник или непријатељ Христа или хришћанства, односно у фигуративном значењу безбожан човек, ђаво, сотона. Иако је ово значење врло добро и прихватљиво са православног становишта, морамо додати и то да предметак анти- може да се преведе и као „уместо”, а не само као „против”. Тако Свети Јустин Ћелијски о антихристу, у Догматици Православне Цркве, пише: ”Он ће у свему бити непомирљив противник Христов, трудећи се свим силама да свуда потисне Христа и замени Га собом (подвлачења су наша, Д.М.).
У Другој посланици Солуњанима Светог Апостола Павла за сатану се каже да је ”човјек безакоња, син погибли” ”који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог” (2Сол. 2,4).
Назив Антихрист, односно на грчком језику ο αντιχριστος,у Светом Писму сепојављује у Посланицама Светог Апостола Јована Богослова, и тамо га налазимо на пет места.
У Првој саборној посланици Светог Апостола Јована Богослова, у осамнаестом стиху друге главе читамо: „…и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час” (καὶ καθὼς ἠκούσατε ὅτι ἀντίχριστος ἔρχεται, καὶ νῦν ἀντίχριστοι πολλοὶ γεγόνασιν· ὅθεν γινώσκομεν ὅτι ἐσχάτη ὥρα ἐστίν) (1Јн. 2,18). Затим, у истој глави, читамо и ово: „ Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина” (Τίς ἐστιν ὁ ψεύστης εἰ μὴ ὁ ἀρνούμενος ὅτι Ἰησοῦς οὐκ ἔστιν ὁ Χριστός οὗτός ἐστιν ὁ ἀντίχριστος ὁ ἀρνούμενος τὸν πατέρα καὶ τὸν υἱόν) (1Јн. 2,22). Антихрист се, такође, помиње и у четвртој глави: „А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету (Τίς ἐστιν ὁ ψεύστης εἰ μὴ ὁ ἀρνούμενος ὅτι Ἰησοῦς οὐκ ἔστιν ὁ Χριστός οὗτός ἐστιν ὁ ἀντίχριστος ὁ ἀρνούμενος τὸν πατέρα καὶ τὸν υἱόν) (1Јн. 4,3). Коначно, овај назив налазимо и у Другој посланици: „Јер многе варалице изиђоше на свијет који не признају Исуса Христа да је дошао у тијелу; ово је варалица и антихрист” ( Ὅτι πολλοὶ πλάνοι εἰσῆλθον εἰς τὸν κόσμον, οἱ μὴ ὁμολογοῦντες Ἰησοῦν Χριστὸν ἐρχόμενον ἐν σαρκί· οὗτός ἐστιν ὁ πλάνος καὶ ὁ ἀντίχριστος.) (2Јн. 1,7).
Из претходних цитата видимо да Свети Јован Богослов о антихристу пише не само у једнини, него и у множини, говорећи дословно о многим антихристима. Због чега? Ко су ови антихристи? Свети Јустин Ћелијски у Догматици пише да су сви ови антихристи, у ствари само претходници главног Антихриста, „Антихриста у правом смислу речи, који се има јавити пред крај света, за последњу, решавајућу битку са Христовом Црквом”. Дакле, веома је важно да правимо разлику између главног Антихриста чије појављивање очекујемо пред крај света и мноштва других, мањих антихриста, који му претходе и који се и данас налазе у свету.
Чињеница о постојању многих антихриста (сатана, ђавола),који се јављају као претходници главног Антихриста, за нас је посебно важна у вези са темом којом се бавимо у овом тексту. Наиме, управо постојањем бројних антихриста објашњава се и сам феномен сатанизма у његовим различитим облицима. У вези са тим (различитим појавним облицима) можемо да приметимо да бисмо, заправо, пре могли да говоримо о сатанизмима (у множини) уместо о сатанизму (у једнини). Јер, онолико колико има антихриста (сатана), толико има и различитих сатанизама као пројава деловања сваког појединачног антихриста. Ипак, њихови чиљеви су исти јер им се на челу налази један и исти сатана, глава палих анђела који пребива у аду.
Када је реч о називима ђаво и сатана (сотона), њих налазимо у Откривењу Светог Јована Еванђелисте и Богослова: ” И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона…” (Καὶ ἐβλήθη ὁ δράκων, ὁ ὄφις ὁ μέγας ὁ ἀρχαῖος, ὁ καλούμενος Διάβολος καὶ ὁ Σατανᾶς…) (Отк. 12,9).
Дакле, наша реч ђаво потиче из грчког (Διάβολος) и најчешће се преводи као клеветник. Осим у Откривењу налазимо је и у другим књигама Новог Завета, као на пример у Јеванђељу по Матеју, у поглављу о кушању Христа у пустињи (Мт. 4,5; 4,8; 4,11) као и у другим поглављима, али и у Јеванђељима по Луки (нпр. Лк. 4,2; 4,3; 4,5 итд.) и Јовану (нпр. Јн. 8,44; 13,2 итд.), Делима апостолским (Дап. 10,38; 13,10) и неким посланицама Светих Апостола (Ефесцима, Тимотеју, Титу).
Реч сатана, иако је налазимо и у Новом Завету (ὁ Σατανᾶς), преузета је из хебрејског (שָׂטָן), из Танаха, јеврејске збирке светих књига, и значи непријатељ или противник. Јавља се у сва четири Јеванђеља (нпр. Мт. 4,10; Мк. 1,13; Лк. 10,18; Јн. 13,27 итд.), Делима апостолским (Дап. 5,3; 26,18) и неким посланицама Светог Апостола Павла (Римљанима, Коринћанима, Солуњанима).
Осим поменута три назива у Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, налазимо и велики број других синонима за сатану, као на пример Даница или Деница (ό ‘Εωσφόρος = Луцифер) (Ис. 14,12), кушач (Мт. 4,3), зли (у црквенословенским преводима лукави) у молитви Господњој (Мт. 6,13) и (Лк. 11,4), Велзевул и кнез демонски (Мт. 12,24 ), нечастиви (Мт. 13,19), Велијар ( 2Кор. 6,15 ), човекоубица и отац лажи (Јн. 8,44), кнез овога света (Јн. 14,30) итд.
Као синоним за нечастивога се користи и реч змија јер је у обличју змије преварио Еву и навео је да поједе плод са дрвета познања добра и зла (1Мој. 3, 1-6). ”И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини” каже се у Откривењу Светог Јована Богослова (Отк. 12,9).
Коначно, важно је да поменемо да се чак и међу хришћанима, нажалост, раширила употреба синонима „непоменик“. Наиме, како би се, према магијском начину мишљења, изговарањем његовог имена он могао призвати тј. учинити присутним, избегавало се његово помињање па одатле и назив „непоменик”.
О сатани Свети Јован Дамаскин, у ”Тачном излагању православне вере”, каже да је у питању Анђео који није створен злим по природи, него је био добар и створен за добар циљ али се погордио против Бога који га је створио желећи да му се супротстави. Први се, отпавши од добра, обрео у злу и по самовласној жељи од светлости постао тама. За демоне, пак, каже да су мноштво Анђела који су били под његовом (ђаволовом) власти и пошли и пали заједно са њим. Из чињенице да је сатана пали анђео јасно је да је он по природи дух[1], тј. бестелесно, духовно биће.
Свети Пророк Исаија овако описује тај пад: ”Како паде с неба, звијездо Данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној; Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну”. (Ис. 14, 12-15)
Дакле, гордост је била узрок који је навео сатану да отпадне од Бога и она је основна особина свих антихриста. У Књизи премудрости Исуса, сина Сирахова се каже да је почетак греха гордост (Прем. Сирах. 10,15) а да је почетак гордости удаљавање човека од Господа и одступање срца његовог од Творца његовог (Прем. Сирах. 10,14). Гордост, по речима Светог Никодима Светогорца ”претвара човека у другог демона и Луцифера (Деницу), који је због гордости од светлости постао тама”.[2]
Остале особине сатане налазимо у Светом Предању и Светом Писму као и делима Светих Отаца. О томе су писали, на пример Свети Иполит, епископ римски, у ”Изложењу о Христу и антихристу на основу Светог Писма”; Свети Иринеј Лионски у ”Царству Светих и царству антихриста”; Свети Кирило Јерусалимски у ”Петнаестој преткрштењској поуци” итд.
Демоне, као анђеле ђавоље, помиње сам Господ у Јеванђељу ”Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим”(Мт. 25,41).
Ко су демони? Демони су ”лична, самостална бића, која су се драговољно и бесповратно утврдила и усавршила у злу”.[3] У Јеванђељу се за демоне, осим тог назива (Мт. 7, 22; Мк. 1, 34; Лк. 4, 41 итд.), користи и називи нечисти духови (нпр. Мт. 10, 1; Мк. 1, 27; Лк. 4, 36 итд.), духови зла, зли духови (нпр. Еф. 6, 12; Лк. 7, 21 итд.), анђели Сатане (нпр. Мт. 25, 41.) и сл.
На више места у Јеванђељима читамо о томе како Спаситељ изгони демоне из бесомучних, обраћајући им се као самосталним, свесним бићима (нпр. Мк. 5, 2-13; Лк. 4, 34-35).
”Из животописа светих види се, баш као што саопштава и Откривење, да глава палих анђела, сатана, пребива у аду, док на површини земље делују демони под управом својих кнежева, то јест палих анђела из виших чинова. Демони силазе у ад како би примили наредбе и упутства од сатане, како би га известили о својим делима и о свему што се догађа на површини земље”, пише Свети Игњатије Брјанчанинов о сатани и демонима.
Свети Јустин Ћелијски је у Догматици Православне Цркве писао о претежно о главном Антихристу, међутим, све оно што је о њему речено у највећој мери важи и за бројне антихристе који ће му претходити па ћемо се послужити тим описом.
Свети Јустин пише да ће Антихрист бити човек од душе и тела и као такав најпотпуније оваплоћење људско-сатанског зла. По његовим речима Антихрист ће бити оваплоћење зла, али не и оваплоћење ђавола, јер ђаво не може да се оваплоти у човека. ”Сам ђаво, дакле, не постаје човек по начину Господњег очовечења – далеко било – него се као човек рађа из блуда и прихвата свако дејство сатанско”, пише Свети Јован Дамаскин о Антихристу. ”У лику човека јави се Господ (Отк. 16,2; Филипљ. 12,7); у лику човека доћи ће и антихрист”, пише Свети Иполит Римски. Према томе, можемо недвосмислено да закључимо да су и бројни антихристи који претходе главном Антихристу људи, а једина разлика у односу на главног је обим присуства зла у њима, као и интензитет мржње и непријатељства према Богочовеку Христу. Другим речима, док у вези са главним Антихристом говоримо о апсолутном, неограниченом злу, у вези са бројним антихристима говоримо о злу које је релативно мање.
”Он ће у свему бити супротност Христу: Христос је оваплоћено добро и истина, он ће се трудити да буде оваплоћено зло и лаж; Христос је апсолутно добро, он ће се трудити да буде апсолутно зло; Христос јe дао свету Еванђеље, он ће се трудити да да свету антиеванђеље. Он ће показати најогорченије богоборство и христоборство, какво само људска природа, помогнута и подбадана Сатаном, може иставити против Бога и Христа”, пише Свети Јустин Ћелијски о главном Антихристу.
Свети Кирило Јерусалимски нам објашњава због чега се јављају бројни антихристи пре доласка оног главног. Он каже да су бројни антихристи претходници који ће главном Антихристу ”припремити пут ради лакшег лова када дође” [4](подвлачење је наше, Д.М.). Ово је уједно и циљ сатанизма, подразумева се – припремити пут главном Антихристу у лову на људске душе и њиховом погубљењу. ”Господ посла Апостоле свим народима, на сличан начин ће и антихрист послати своје лаж-апостоле”, пише о томе Свети Иполит Римски.[5]
”Знају они, из горког искуства знају, да ни у ком случају не могу победити Господа Христа, али им је највећа радост одвраћати људе од Христа, не дати им прилазити Христу, саблажњавати их ο Христа, јер су свесни да тиме обарају људе у сваки пад, и у онај највећи — отпад. Отпадне ли човек од Христа, он отпадне од јединог сигурног темеља, сигурног против смрти, греха и зла, и овда га ђаво витла сваком олујом греха и страсти и искушења, и најзад одковитла у своје царство — пакао”, пише о ђаволима Свети Јустин Ћелијски.
Он каже да Антихрист има своје безбројне претече који су почели да се јављају још у прве дане хришћанства, у виду разноврсних христобораца и христомрзитеља и христогонитеља, и продужују да се јављају кроз историју хришћанства са циљем да потисну Господа Христа, да разоре дело Његово, да униште Његову Цркву, и тиме онемогуће спасавање људи помоћу јединог Спаситеља рода људског.
Као што Бог ”хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине” (1Тим. 2,4) тако Антихрист, заједно са својим бројним претходницима, антихристима, има за циљ да што више људи одврати од Христа који је Пут, Истина и Живот (Јн. 14,6) и њихова тела и душе погуби у паклу (Мт. 10,28). ”Он бјеше човјекоубица од почетка” (Јн. 8,44) каже за ђавола Богочовек Христос.
У житију Свете мученице Јулијане ђаво, приморан силом Створитеља, признаје: ”Ја сам онај што некада пагубно саветовах Еви у рају да преступи заповест Божију. Ја нахушках Кајина да убије свога брата Авеља. Ја научих Навуходоносора да постави златног идола на пољу Деиру. Ја преластих Јудејце да се клањају идолима. Ја премудрог Соломона обезумих изазвавши у њему страст према женама. Ја Ироду саветовах да изврши покољ деце, а Јуди – да изда Учитеља и да себе обеси. Ја подстакох Јевреје да Стефана заспу камењем, а Нерона – да Петра распне стрмоглавце и да Павла посече мачем”.
Једна од основних и кључних особина сатане је лукавство: ”змија Јеву превари лукавством својијем” каже Свети Апостол Павле (2Кор. 11,3). Како би његова превара била успешна сатана се претвара чак и у анђела светла (2Кор. 11,14), поучава нас и упозорава Свети Апостол Павле.
Свети Јустин Ћелијски о лукавству ђавола пише на следећи начин: ”И сва стратегија Сатане је у овоме: грех учинити што заводљивијим за људе путем најсавршеније козметике коју може измислити савршени у злу ум Сатане, и тако ловити људе, придобијати за отпад од Христа. (…) Он ће умети генијално маскирати зло привидним добром, вешто премазивати отров смрти лажним медом бесмртности, уметнички прикривати ругобност греха тобожњим чудесима и знацима, магијски учинити грешне сласти саблажњиво привлачнима, да ће многе и многе преварити и душе им погубити”. Наравно, све ово важи и за претече Сатане, бројне антихристе, лаж-апостоле који, по речима Светог Јустина, у отпор на божанска Христова добра у овом свету непрестано мобилишу сва своја зла, улепшавају их и маскирају, како би их учинили привлачнима за људе.
Свети Игњатије Брјанчанинов такође пише о томе да ће се сатана представљати за оно што није како би преварио што већи број људи.”Антихрист ће се представљати као кротак, милостив, испуњен љубављу и сваком врлином: као таквога признаће га и покорити му се због узвишене врлине они који палу људску природу признају за праву”, пише он.
На ово нам је указао и сам Спаситељ рекавши да сатана ”не стоји у истини, јер нема истине у њему” и да ”кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи” (Јн. 8,44).
Богочовек Христос нас упозорава да ће се појавити ”лажни христоси и лажни пророци” који ће показати ”знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране” (Мт. 24,24). Један од ових антихриста био је и Симон гатар који ”врачаше и довођаше у чудо народ самаријски” а кога је народ, и мало и велико, пажљиво слушао јер их је задивљавао чинима (Дап. 8, 9-11). Нема сумње да ће бити антихриста и у наше време, претеча оног главног, који ће привлачити пажњу народа различитим чудима.
Ко су изабрани о којима говори Господ у претходном цитату? У најкраћем, сви они који су крштени, деца Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, који су се приликом примања Свете Тајне Крштења одрекли сатане.
Да се подсетимо, приликом вршења Свете Тајне Крштења свештеник поставља оглашеном који се крштава, или његовом куму, ако је у питању дете, следећа питања по три пута: Одричеш ли се Сатане и свих дела његових, свих анђела његових, и сваког служења њему и све гордости његове? Оглашени, или кум уместо њега, ако је у питању дете, одговара: Одричем се! Свештеник након тога пита: Јеси ли се одрекао Сатане? Одговор оглашеног или кума је: Одрекао сам се!
Након одрицања од сатане следи сједињење са Христом. Окренувши се према истоку свештеник пита оглашеног: Сједињујеш ли се са Христом? Оглашени, или кум у његово име, одговара: Сједињујем се! Јеси ли се сјединио са Христом? Сјединио сам се! И верујеш ли у Њега? Верујем у Њега као Цара и Бога!
Према томе, циљ Антихриста је да на различите начине, укључујући и превару, наведе крштене да га поново прихвате и истовремено се тиме одрекну Христа.
”Антихриста ће са усхићењем примити одступници од хришћанства, али највеће пажње и плача достојно је, како примећују Свети Оци, то што ће и сами изабраници бити двоједушни у вези са Антихристовом личношћу – толико ће вешто он умети да сакрије од туђих очију сатанско зло које се у њему угнездило”, пише у вези са лукавством сатане Свети Игњатије Брјанчанинов.
Осим тога, он пише да ће Антихрист људима понудити највеће земно благостање, почасти, богатство, раскош, плотске насладе како би их привукао себи и удаљио од Христа. ”Искатељи земног примиће Антихриста и назваће га својим господарем”, пише Свети Игњатије Брјанчанинов. Нема никакве сумње у то да ће се и бројни антихристи који му претходе користити различитим и бројним страстима (стомакоугађање, блуд, среброљубље, сујета, гордост…) које владају људима како би их уловили.
Веома важно питање које се у вези са претходно реченим поставља јесте због чега сатана користи превару и због чега зло чини заводљивим за људе? Одговор нам даје Свети Јустин Ћелијски. Због тога што сатана ”нема ни власти ни силе да човеку наметне грех, него се човек по својој слободној вољи опредељује за грех, и за сва безбројна зла која грех носи у себи и води за собом”.
Из претходног излагања видимо да осим небеске јерархије постоји и јерархија палих духова, духова злобе у поднебесју (Еф. 6,12). На то нам указује и Свети Апостол Павле који говори о поглаварствима, началствима и властима (Еф. 6,12; Кол. 2,15). На челу злих духова се налази сатана, затим пали анђели виших чинова и на крају демони. У обличју људи појављују се главни Антихрист као оваплоћење апсолутног зла, чији се долазак тек очекује, као и бројни антихристи, његови претходници, који су увек присутни у свету.
Оно што морамо имати у виду јесте да се не само ђаво и његови анђели, него и главни Антихрист и његови претходници, бројни антихристи, јасно разликују од грешних људи које је ђаво уловио у своју замку ” да врше вољу његову” (2Тим. 2, 26). На који начин се разликују људи који греше, по дејству нечистих духова, од антихриста? Разлика је у томе што грешним људима Бог може дати покајање за познање истине (2Тим. 2, 25) док су антихристи, као што су били Симон гатар, самодекларисани сатаниста Станислав Пшибишевски (Stanisław Przybyszewski), аутор књиге Синагога Сатане[6], окултиста Алистер Кроули (Aleister Crowley), Антон Шандор Лавеј (Anton Szandor LaVey, рођен као Howard Stanton Levey) оснивач Сатанистичке цркве и аутор Сатанистичке библије или Дејвид Спенглер (David Spangler), један од оснивача покрета Новог Доба (New Age) попут злих духова, толико огрезли у злу да им више нема ни покајања ни поправке. Нечисти духови су, по речима Светог Јустина Филозофа и Мученика[7], неизменљиво зли а ђаво, по речима Светог Јустина Ћелијског, изједначивши себе свесно, разумно и упорно са злом, има вољу која се не може покајати. Слично њима, антихристи су неизменљиво зли, не траже покајање и не долазе до њега.
Сатанизам
У Енциклопедији Британика налазимо да се под сатанизмом подразумева „обожавање или поштовање Сатане, личности из хришћанског веровања која је такође позната као Ђаво или Луцифер”.[8] Ово тумачење није прихватљиво јер служење Сатани не мора обавезно бити свесно, интенционално и непосредно, тј. не мора се јављати у виду отвореног поштовања и обожавања сатане, већ може имати облик несвесног, ненамерног и посредног служења ђаволу.
То нас доводи до поделе на сатанизам у ужем смислу (видљиви или отворени), и сатанизам у ширем смислу (прикривени, латентни).
Са организационог становишта, било да је реч о служењу сатани у ужем или ширем смислу, разликујемо организовани (групни) и индивидуални сатанизам.
Иако се под сатанизмом, као што то, уосталом, видимо и из дефиниције дате у Енциклопедији Британика, подразумева искључиво сатанизам у ужем смислу, погрешно је и неприхватљиво изостављати сатанизам из друге групе јер може бити далеко опаснији и привући више људи од оног првог, управо због чињенице да се јавља не само у латентном (прикривеном) већ и привлачнијем, заводљивијем виду, као што се и сам сатана јавља као анђео светла (2Кор. 11,14).
Сатанизам у ужем смислу
Сатанизам у ужем смислу, или отворени, видљиви сатанизам, подразумева свесно, интенционално и непосредно служење сатани, односно видљиво, отворено, нескривено поштовање и обожавања сатане и противништво Христу и Цркви.
Ова врста сатанизма се често дели на теистички и атеистички атеизам.
У најкраћем, припадници теистичког сатанизма верују у постојање сатане (ђавола) и обожавају га, док атеистички сатанисти сатану тумаче као метафору и симбол ”Вечног Бунтовника”[9]. Према речима Малколма Џерија (Malcolm Jarry), суоснивача Сатанског храма, сатана је ”херојска фигура која се бори против тиранске власти и за човечанство, чак и ако је то изгубљена битка“.
Наравно, није тешко закључити да је ова подела само још једно у бесконачном низу лукавстава ђавола како би проширио понуду мамаца и задовољио што више различитих укуса људи. Ипак, иза свих ових различитих, шарених мамаца крије се само једна, увек иста, смртоносна удица. У овом конкретном случају представљање ђавола као метафоре несумњиво има за циљ да умири савест и завара оне којима би признање да служе сатани као стварном духовном бићу могло да представља препреку.
У сатанистичке, у ужем смислу, спадају групе као што су Радост Сатане (Joy of Satan[10]) која делује и у Босни и Херцеговини[11], Црква Сатане ( Church of Satan[12]), Сатанистички храм (The Satanic Temple[13]), Међународни сатанистички покрет (Международное движение сатанизма[14]), Руска црква сатане (Российская церковь сатаны[15]), Јужни крст или Московска црква сатане (Южный крест,Московская Церковь сатаны[16]), Црни анђео (Черный ангел[17]) итд. Од сатанистичких група које су деловале или делују на нашим просторима поменимо, на пример, Црну ружу, Лошу веру и Сатанине следбенике.[18]
Тачан број следбеника сатанистичких група није могуће дати, било укупан, било за неку појединачну земљу. Штавише, тешко је дати чак приближан број. На пример, деструктолог Роман Силантјев[19] износи мишљење да број сатаниста у Русији износи неколико десетина хиљада. По његовим речима у Русији нема великих сатанистичких структура већ сатанисти обично формирају групе са мање од 10 људи, или чак делују појединачно.[20]
Иако се говорило да Сатанистичка црква има стотине хиљада формалних чланова, према тврђењу Лавејеве ћерке Зине и још неких њему блиских особа, чланство Сатанистичке цркве никада није чинило више од триста људи.[21]
Према речима Малколма Џерија (Malcolm Jarry), суоснивача Сатанског храма, укупан број њихових чланова широм света износи 700.000. [22] Наравно, без додатне провере није могуће рећи да ли је овај број тачан или је реч о намерном претеривању као у случају Сатанистичке цркве.
Према речима Зорана Луковића, пуковника МУП-а у пензији и Координатора Одсека за апологетску мисију у Србији не постоје озбиљно организоване сатанистичке групе већ су то најчешће неформалне групе младих окупљене око појединца.[23]
Роман Силантјев је навео да су познати бројни случајеви ритуалних убистава људи и животиња, као и скрнављење гробних места и тела мртвих, које су починили сатанисти. По његовим речима типични сатанистички злочини укључују ритуална убиства људи при чему наводи податак од око 300 људи од 1993. године. Такође, како он каже, присутна су ритуална убиства животиња, посебно мачака, затим канибализам, силовања али и подстицање верске мржње.
Према тврдњама Зине Лавеј (Zeena LaVey), ћерке оснивача Сатанистичке цркве Антона Шандора Лавеја, он је тукао и злостављао оне своје ученице са којима је имао полне односе, присиљавајући их на проституцију као део свог „Сатанског саветовања“ и узимајући њихову зараду.[24]
Наравно, када је реч о поменутим праксама, сатанисти ће се у јавности представити потпуно другачије, као анђели светла (2Кор. 11,14).
Тако, на пример, на званичној страници Сатанистичког храма, у секцији ”Основна начела” можемо да прочитамо, на пример, да ”Треба тежити да се поступа са саосећањем и емпатијом према свим створењима”као и да ”Дух саосећања, мудрости и правде увек треба да превлада над писаном или изговореном речју”.[25]
”Ђаво убеђује људе да помисле да пакао не постоји управо зато да би их низвргнуо у пакао”, пише Свети Јован Златоусти. Антон Шандор Лавеј ово експлицитно пише у својој Сатанској библији: ”Нема раја блиставе славе, ни пакла где се пеку грешници”.[26] У вези са тим речима наведимо и пример оснивача Сатанистичке цркве Руске Федерације (Сатанинская церковь РФ) Олега Сатанинског[27] који покушава да убеди јавност, ни мање ни више, него у то да сатанисти нису обожаваоци ђавола! ”Ритуална убиства животиња или људи, вандализам и други слични злочини су дело обожавалаца ђавола. Сатанисти презиру обожавање ђавола и његове следбенике. Сатанистичка црква Руске федерације није удружење обожавалаца ђавола, већ удружење сатаниста. Сатанистичка црква Руске федерације има веома негативан став према обожаваоцима ђавола који себе називају сатанистима”, каже, између осталог, Олег Сатанински.[28]
Коначно, потпуно огољени пример често цитираног упозорења да се ђаво претвара и у анђела светла налазимо у књизи Дејвида Спенглера (David Spangler) ”Размишљања о Христу” (Reflections on the Christ) где аутор Луцифера експлицитно представља као анђела светла. Наиме, Спенглер пише да је Луцифер (што значи сатана) анђео човекове еволуције и да је он дух светлости у микрокосмосу док је Бог дух светлости у макрокосмосу.[29]
Када је реч о појединцима поменимо, као један од више могућих примера, Ла Кармину (La Carmina)[30], ауторку ”Мале књиге сатанизма” (The Little Book of Satanism)[31] за коју је предговор написао Лусијен Гривс (Lucien Greaves), суоснивач Сатанског храма. И у овом случају не изостаје лукавство ђавола. ”Модерни сатанисти су ненасилни и заинтересовани су за тежњу ка разуму, правди и истини. Многе сатанистичке групе организују догађаје у заједници као што су добротворне акције и чишћење плажа”, каже Ла Кармина представљајући поклонике ђавола као човекољупце и друштвено одговорне особе.
С обзиром да нам није циљ да у овом тексту будемо исрцпни у набрајању сатанистичких група и појединаца поменућемо још само домаћег сатанисту Милоша Димитријевића.
У тексту под насловом ”Milos Dimitrijević” на једном пољском информативном порталу новинар представља Милоша Димитријевића као ”најљубазнијег сатанисту са којим се срео” а затим описује сатанистички ритуал којим је Димитријевић припремио амајлију за њега у његовом храму ”Akademia Hermetica” у Београду.[32]
”Када сам годину дана касније у Београду сишао у подрум где је требало да се нађем са Милошем, видео сам велики сто на коме су били распоређени тарот шпилови, тајне књиге, амајлије и друге мистериозне ствари чије значење нисам могао да схватим. Откријте. Около је горело стотину свећа, а чекао ме је Милош обучен у огртач са нашивеним црвеним крстовима. Изгледало је импозантно и величанствено. Саопштио је да му тарот карте, астролошки прорачуни и интуиција говоре да бих могао да користим амајлију и он зна какву. Затим је извукао бодеж… Онда ми је рекао да клекнем, његов бодеж је пробио ваздух око моје главе, а он је призвао Луцифера лепим, дубоким тенорским гласом. Принц таме је требало да му помогне у правилном подешавању амајлије. Када су Луцифер и Милош завршили рад на мојој амајлији, могао сам да устанем са колена,” пише пољски новинар.
Било да је реч о сатанистичким групама или појединцима њихова учења и ритуали се разликују.
У многим државама се као извор сатанистичког учења користи поменута Сатанистичка библија Антона Шандора Лавеја. Према одређеним подацима до сада је продата у преко милион примерака.[33] Нажалост, ова књига је доступна и у Србији јер се налази у понуди појединих домаћих књижарских ланаца.[34]
У Сатанистичкој библији се пише и о сатанистичким ритуалима. На пример, у делу књиге под насловом ”Књига Луцифера” пише се о Црној миси, док се у ”Књизи Велијара” пише о теорији и пракси сатанистичке магије, три типа сатанистичких ритуала, састојцима и средствима у сатанистичкој магији и ритуалима итд.[35] Међутим, као додатак Сатанистичкој библији Лавеј је написао и књигу под насловом Сатанистички ритуали, посвећену управо ритуалима, која почиње поглављем Црна миса.[36]
На интернету су доступни видео снимци иницијације (антикрштења) Зине, трогодишње ћерке Антона Шандора Лавеја, у Сатанистички храм. Ритуал почиње речима Црне мисе на латинском „In nomine Dei nostri Satanas Luciferi Excelsi“, односно ”У име бога нашег, Сатане Луцифера Свевишњег”, а врши се на нагој женској особи која има улогу жртвеника (антиолтар), испод сатанистичког симбола (печат Бафомета) у виду обрнутог пентаграма са уписаном козјом лобањом са роговима. Пентаграм се налази унутар двоструког круга при чему се између два круга налази натпис на хебрејском језику ”левијатан” (код нас, у преводу Старог Завета Ђуре Даничића, уместо речи левијатан налазимо реч крокодил). Ритуал иницијације (антикрштења) је извршио сам Лавеј обучен у црну одежду, главе покривене капом са ђавољим роговима, и са мачем у руци. Дете је такође било обучено у црну одежду са капуљачом и поменутим сатанистичким симболом на грудима.[37]
Важно је напоменути да се под отвореним и нескривеним служењем сатани може подразумевати и коришћење симбола који су познати као сатанистички, без вербалног изражавања својих ставова у вези са сатаном.
Као основни симболи сатанизма сматрају се Бафомет, печат Бафомета, обрнути пентаграм са уписаном козјом (јарчијом) лобањом са роговима[38], пентаграм или, чешће, обрнути пентаграм, обрнути крст и број 666. Иако се често оспорава да је знак тзв. сатанских рогова, који се добија тако што се кажипрст и мали прст уздигну а остали прсти приљубе уз длан, сатанистички симбол, видимо да га користе чланови Сатанског храма.[39] У Сатанском храму је у употреби и стандардни, што значи не обрнути, пентаграм[40] који се налази на челу козе са роговима. Истоветан пентаграм[41] али и крваву козју (јарчију) лобању са роговима[42] користи у својим перформансима и једна уметница са глобалном репутацијом, док истовремено негира везу са сатанизмом. Ово је један примера коришћење симбола који су познати као сатанистички, без вербалног изражавања својих ставова у вези са сатаном.
Када је реч о празновању, не постоје празници који су опште прихваћени међу свим сатанистима већ их свака група или појединац одређују за себе. На пример, Сатанистички храм је као празнике одредио Луперкалије 15. фебруара, за који се наводи да је у питању ”прослава телесне аутономије, сексуалног ослобођења и репродукције”. Под ”телесном аутономијом” се, наравно, подразумева право на абортус, односно право на чедоморство. Ово је веома важно имати у виду због другог дела текста у коме ћемо се бавити сатанизмом у ширем смислу. Следећи празник им је Вештичја ноћ (Hexennacht) 30. априла, затим 25. јул Дан откривања статуе Бафомета 2015. године, онда Ноћ вештица 31. октобра и коначно празник Непобедивог Сунца (Sol Invictus) 25. децембра.
Занимљиво је да је као датум смрти Антона Шандора Лавеја, у матичној књизи умрлих, наведен 31. октобар, што значи Ноћ вештица, иако његова ћерка тврди да је тачан датум смрти 29. октобар[43] што је навела и у документу од неколико страна у коме се бавила свим неистинама које се тичу њега и његовог живота.[44]
Важно је скренути пажњу и на то са Сатанистички храм организује у САД окупљање сатаниста, у виду конференције, под називом SatanCon.[45] Распоред ове сатанистичке конференције 2022. године[46] укључивао је, између осталог, теме као што су TheSatanicTemple.TV или како покренути сопствену сатанску ТВ мрежу, Коришћење Закона о слободи информација за борбу против сатанске панике, Абортус као (верско) право, Одгајање деце у сатанистичком домаћинству, Сатански клуб после школе и сл. На сатанистичкој конференцији 2023. године на церемонији отварања је вршено цепање Библије[47], , затим ритуал раскрштења, очигледно припадника неке од хришћанских деноминација, сатанистички обред обнове брачних завета и сл. ”Наша церемонија отварања је садржала цепање Библије као симбола опресије, нарочито опресије над ЛГБТ заједницом”, изјавио је, између осталог, Декс Десжарден, портпарол Сатанистичког храма.[48]
Пропагирање сатане се не врши само путем књига или сатанистичких конференција, већ и путем филма и музике, али и на различите друге начине. На пример, на званичној страници Сатанистичке цркве налази се листа филмова које они препоручују.[49] Веома је важно обратити пажњу на уводни део где се објашњава шта неки филм чини сатанистичким. ”Шта чини филм сатанистичким? Такав филм не захтева отворено приказивање ђавола и демона. Може бити мјузикл, криминалистичка драма или чак комедија. Сатанистички филмови често имају одређену евокативну атмосферу”, каже се о томе на страници Сатанистичке цркве.
Када је реч о музици, поменимо да је назив једног од албума хеви метал (heavy metal) групе Блек Сабат (Black Sabbath) носио назив Њихово сатанско величанство се враћа (Their Satanic Majesties Return), док је на насловној страни албума била приказана лобања са уписаним бројем 666. Број 666 се истовремено налазио и између речи у називу групе (Black 666 Sabbath).[50]
Сатанизам у ширем смислу
Сатанизам у ширем смислу, који подразумева несвесно, ненамерно и посредно служење ђаволу. У овом случају изостаје обожавање сатане, поклоњење сатани и проповедање сатане, било као стварног духовног бића или метафоре, али остаје служење њему, активно или пасивно у складу са речима Христовим ”Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа” (Лк. 11,23).
”Истините речи нашег Спаситеља Исуса Христа гласе: „Који није са мном, против мене је“ (Мт 12,30). Католици, лутерани и протестанти су отпали од Цркве христове – они нису уз нас, нису у једноумљу са нама, у завади су са нама, терају нас у смрт, малтретирају нас у сваком погледу због вере наше, исмејавају и њу и нас и чине нам свакојаке пакости, нарочито у њиховим центрима; јавно наступају против Христа и Цркве Његове, не поштују Животворни Крст, иконе, свете мошти, не уважавају постове и свете догме спасоносне вере. Они нису уз нас, него су против нас и против Христа. Обрати их Господе ка истинској Цркви Твојој и спаси их,” пише Свети Јован Кронштатски.
”Главна сила Антихристове христоборачке делатности биће уперена против Богочовечанског тела Његовог — једине, свете, саборне и апостолске Цркве, против Тројичног Божанства у њој. Јер борба против Цркве у ствари је борба против Свете Тројице на земљи,” пише Преподобни Јустин Ћелијски. Један од видова борбе против Цркве је и изазивање раскола. Отпад Рима од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве је највећи раскол и раскол у историји Цркве, са најтежим последицама али није и једини. Од оних који се нас најнепосредније тичу поменимо раскол некадашњег епископа рашко-призренског Артемија.
Ако горе наведено Свети Јован Кронштатски пише о расколницима и јеретицима у вези са речима „Који није са мном, против мене је“ (Мт 12,30), онда се оне утолико пре односе на децу ђавола (Јн. 8,44) и слуге сатане као што су гатари, врачари, астролози, окултисти, неопагани, носиоци политичких идеологија као што су комунизам, националсоцијализам, неолиберална идеологија, родна идеологија, идеологија хомосексуализма, феминистичка идеологија итд.
У Светом Писму Старог Завета налазимо ове заповести: ”Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш” (3Мој. 19, 31). Осим тога каже се и ово: ”Немојте врачати, ни гатати по времену.” (3Мој. 19,26). Такође: ”Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе.” (5Мој. 18, 10-12).
Онај ко се обраћа гатарима, врачарима и астролозима обраћа се слугама ђавола, који своје служење врше у садејству са демонима, уместо Господу Богу. ”Ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској” (1Кор. 10, 20-21), каже се у Јеванђељу.
Помињали смо већ Симона гатара као једног од претходника главног антихриста. О њему се пише у Делима апостолским: ”А бјеше отприје у граду неки човјек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски говорећи да је он нешто велико (Дап. 8,9).
О гатарима, врачарима и астролозима смо писали у тексту под насловом ”Подложност сујеверју и магији” па заинтересоване за више детаља упућујемо на овај рад.[51]
”Магија и окултизам – ово је добровољна потрага за јединством са кнезом пакла, то је споразум сатане и човека, закључен против Бога. Окултиста помоћу дијаграма, мантри, заклињања и астролошких мапа покушава да господари духовним светом и да га потчини себи. Али у ставрности, окултиста након обраћања демону, личи на дете, које жели да се вози на леђима тигра, али завршава у његовим зубима. Човек је у почетку добровољно привучен окултизму, а онда, као да зачаран улази у поље демонских сила, које га увлаче као у мочвару. Само је некима могуће да се ишчупају из овог живог блата; већина схвата своју катастрофу само у часу смрти, када замишљени „анђео“ збацује са себе маску помоћника и човек види свог убицу – демона. Магија – то је поткупљивање, за које човек плаћа својом бесмртношћу,” пише архимандрит Рафаил Карелин.
Ни када је реч о политичким идеологијама нећемо бити исцрпни већ само укратко указати на њихов антихришћански карактер. Када је реч о комунизму и националсоцијализму верујемо да су све битне чињенице заинтересованој јавности, с обзиром на временску удаљеност, добро познате.
”Свима је познато да се комунизам у историји отворено појавио као заклети и огорчени непријатељ хришћанства. Комунизам негира сваку религију. У ствари, он сам је религија – најфанатичнија која је икада постојала на свету, најнетолерантнија и најмрачнија. Хришћанство је религија која води ка Небу, комунизам је религија која води у преисподњу. Хришћанство проповеда љубав према свима; комунизам проповеда класну мржњу и уништење оних који нису сагласни. Хришћанство је узвишена религија заснована на вери у победу Истине и Љубави Божије. Комунизам је религија којој је циљ стварање земаљског „раја“ (раја животињске ситости и духовног дивљаштва),” пише митрополит Филарет Вознесенски о комунизму у ”Моралној теологији”.
Један од кључних елемената идеологије националсоцијализма (нацизма) је расизам, посебно антисемитизам, који су нацисти користили за оправдање геноцида. О вези националсоцијализма са неопаганизмом писали смо опширније у раду под насловом ” Расизам, псеудоисторија, неопаганизам” па заинтересоване упућујемо на њега. [52]
У вези са речима Светог Јустина Ћелијског да у историји људског рода постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин, можемо да кажемо да је пад заступника идеологије неолиберализма, хомосексуализма, феминистичке и родне идеологије четврти велики пад у историји човека, имајући притом у виду њихову међуповезаност. Истина, у вези са тим су могућа и другачија мишљења па би можда теорија еволуције могла да се наведе као четврти а побројане идеологије као пети велики пад.
У хуманистичком устанку против Бога битну улогу има теорија еволуције која негира како само стварање човека од стране Бога (1Мој. 1,27) тако и власт која му је дата да влада земљом и да буде господар свега на њој створеног: ”од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи” (1Мој. 1,28). ”У васионом свету, како га је Дарвин замишљао – и још изразитије Дарвинизам – присутне су све могуће силе и сви фактори, изузев Бога, духа и морала”, пише Свети Николај Охридски и Жички.
Када је реч о идеологијама неолиберализма, хомосексуализма, феминизма и родној идеологији у најкраћем бисмо их могли да укажемо на њихов карактер следећим речима из Догматике Светог Јустина Ћелијског: ”Целокупна делатност Антихриста и свих претеча његових у роду људском има један циљ: да све законе Божје, законе Христове прогласи за лоше, за опасне, за убитачне по људе, по род људски. Зато их треба одбацити и заменити другим законима, супротне садржине и супротног смисла: Христа заменити Антихристом, све Његове законе — Антихристовим законима”.
”Бог је Творац и Свети Цар, савршена Свест и савршена Савест. Због тога је ауторитет и надлежност Бога као законодавца ван спора и сравњења. Људи као законодавци – такозвани законодавци – или објављују закон добијени од Бога, или га парафразирају, ситне и гранају, ради примене у више или мање разгранатим околностима и приликама живота. Наравно, где је слобода ту је и злоупотреба. Људи су често злоупотребљавали како закон Божји тако и своју законодавну власт. И наметали су своје законе, личне и себичне, вређајући тиме Бога и понижавајући своје ближње. Такве злоупотребе у законодавним радњама вршили су или поједини владари, или завојевачи, или олигархијске групе и партије. Злоупотребе закона и законодавства Бог није благосиљао, али их је Он попуштао, да би се очувала човекова слобода и објавила човекова злоба”, пише Свети владика Николај Охридски и Жички у Номологији.
Заступници неолибералне и родне идеологије, феминистичке и идеологије хомосексуализма настављају да ситне и гранају богоборачке законе. Теоријом о Великом праску негира се Бог као Творац свемира и саме Земље, теоријом еволуције Бог се негира посебно као Творац живе природе и човека, док родна идеологија оспорава Бога као Творца мушкарца и жене. Феминистичка идеологија и идеологија хомосексуализма одбацују Бога као Законодавца и покушавају да наметну нове, богоборачке законе.
Да се подсетимо речи из књиге Постања о стварању човека: ”И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их” (1Мој. 1, 27). Шта, међутим, кажу заступници родне идеологије? Они тврде да не постоје само мушки и женски пол већ низ родних категорија при чему сваки појединац одлучује са којом од тих категорија ће да се идентификује. Број родних категорија није коначан јер сваки појединац не само да бира категорију већ је, на основу различитих чинилаца субјективне природе, и сам креира.
Не можемо а да чињеницу да родна идеологија нуди (и силом намеће!) сваком човеку да бира родну категорију не доведемо у везу са речима змије упућеним Еви да ће она и Адам постати као богови (1Мој. 3, 4-5). Шта нуде креатори родне иделогије људима? Да одбаце чињеницу да је Бог створио мушкарца и жену и да за себе бирају или измисле родну категорију, тј родни идентитет, и на тај начин буду као богови. Овај привид да они стварају нешто ново мимо мушког и женског пола, упркос примарним и секундарним полним карактеристикама које једнозначно указују да је реч о заблуди, показује степен помрачености њиховог ума али истовремено још једном потврђује да је змија лукава ”мимо све звијери пољске” (1Мој. 3,1).
Заступници феминистичке идеологије, захтевом за једнакошћу жена, оспоравају речи Творца и Законодавца упућене жени: ”Воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар” (1Мој. 3,16). Ову заповест налазимо и у Новом завету: ”Жене! слушајте своје мужеве као Господа. Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела. Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему”, каже Свети апостол Павле у Посланици Ефесцима (Еф. 5,22-24).
Прихватањем идеја идеологије феминизма одбацује се шеста божија заповест о забрани убиства, јер се заступници ове идеологије залажу за право жене на чедоморство. Штавише, заступници идеологије феминизма кажу да је ”абортус кључна компонента (подвлачење је наше, Д.М.) за постизање једнакости” мушкараца и жена.[53]
Подсетимо се на овом месту да је Сатанистички храм као један од својих празника одредио Луперкалије 15. фебруара, за који се наводи да је ”прослава телесне аутономије, сексуалног ослобођења и репродукције”. Под ”телесном аутономијом” се, као што смо већ напоменули, подразумева право на абортус, односно право на чедоморство.
Даље, феминистичка идеологија подржава и трговину људима[54] у виду тзв. сурогатног материнства.[55]
Када је реч о идеологији хомосексуализма њени заступници негирају Богом установљени поредак и Бога као Законодавца како кроз блуд са особама истог пола (мужелоштво и женелоштво) тако и кроз заједнице за које они покушавају да присвоје реч ”брак”.
Видели смо да је церемонија отварања сатанистичке конференције SatanCon садржала и цепање Библије ”као симбола опресије, нарочито опресије над ЛГБТ заједницом”.
Усвајањем идеологије хомосексуализма одбацује се и Божија заповест о рађању које је могуће једино у супружанској заједници мушкарца и жене. ”И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу” (1Мој. 1,28).
Да би створили привид породице хомосексуалци користе услуге тзв. ”сурогатног материнства” (мушкарци), донације или куповине мушких полних ћелија (жене) или усвајају децу.
Заступници идеологије хомосексуализма одбацују и заповест о поштовању родитеља: ”Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи”. Наиме, како хомосексуалне заједнице подразумевају особе истог пола, укидају се речи мајка и отац а уместо њих уводе термини родитељ 1 и родитељ 2. [56]
Ово је једно од поља где се сустичу идеологија хомосексуализма и неолиберална идеологија као тржишни фундаментализам, где мушке и женске полне ћелије и деца постају роба, а трудноћа и рађање услуга.
Када је реч о идеологији неолиберализма морамо имати у виду, у вези са чињеницом да се сатана претвара чак и у анђела светла (2Кор. 11,14), да појам ”толеранција”, као један од кључних појмова ове идеологије, и хришћански појам ”љубав” не само да нису једно те исто него су међусобно потпуно супротстављени.
Хришћанска љубав подразумева љубав према Богу, што то у најширем смислу значи и љубав према Божијим законима и њихово поштовање, и љубав према ближњем. Истовремено, љубав према Божијим законима подразумева мржњу према злу и борбу против зла (греха): ”Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.” (Мт. 10,34).
Толеранција, са друге стране, подразумева управо супротно: толерисање греха и зла, односно мирење са грехом и злом и њихово прихватање.
Ово подвлачимо јер нас позивају на толеранцију према најразличитијим гресима које нам намећу идеологије неолиберализма, хомосексуализма, родне и феминистичке идеологије, неретко и под видом државних закона.
”Човеку је својствено да се гневи на ђавола који подмеће своја лукавства. Природна сила ума је мржња према злу,” каже Свети Јосиф Ватопедски. У овом случају ђаво нам подмеће толеранцију према злу приказујући је као највиши степен љубави према човеку.
Подсетимо се још једном информације која се налази на страници Сатанистичког храма да неки филм, да би могао да се окарактерише као сатанистички, уопште не захтева отворено приказивање ђавола и демона. Аналогно томе, да би се нека идеја окарактерисала као христоборачка, уопште не мора да садржи помен сатане или демона а камоли да се јавља у виду отвореног обожавања антихриста.
Једно од кључних правила за препознавање одређене идеје или појаве као антихришћанске и сатанистичке јесте ”По плодовима њиховим познаћете их” (Мт. 7,16).
Када је реч о неопаганизму није неопходно чак ни да се позивамо на радове православних теолога, довољно је да погледамо одређење паганизма на страници Института за филозофију Руске академије наука. ”Неопаганизам је широк и разноврстан савремени религиозни покрет, укорењен у традиционалној магији, шаманизму, митологији и сатанизму. (…) Присталице неопаганизма не желе да опонашају пагане из праисторијских времена, већ, ослањајући се на архаичне концепте, пре свега веровање у свемоћ окултних сила и енергија, настоје да реше горућа питања свог постојања и одреде своју будућност. Неопаганизам је разнолик и обухвата, поред мистичних култова исцељења, свето-митолошке утопије, па чак и сатанске „цркве“. ,” каже се, између осталог, на поменутој страници о неопаганизму.[57]
Димитрије Марковић
[1] Блажени Августин, „Против Јулијана“
[2] Свети Никодим Агиорит, Духовне вежбе. О штети коју гордост наноси души.
[3] Свети Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве – Том I, О злим дусима
[4] https://svetosavlje.org/pouke-oglasiteljne-i-tajnovodstvene/18/
[5] Свети Иполит, епископ римски. Изложење о Христу и антихристу на основу Светог Писма
[6] https://books.google.rs/books?id=-ZiPDzZcgQsC&redir_esc=y
[7] Свети јУстин Филозоф, Дијалог са Трифуном.
[8] https://www.britannica.com/topic/Satanism
[9] https://thesatanictemple.com/pages/faq
[10] https://www.joyofsatan.org/
[11] https://josbosnia.wordpress.com/historija-bafometa/
[12] https://churchofsatan.com/
[13] https://thesatanictemple.com/blogs/news/the-satanic-temple-announces-the-devils-pantry-emergency-food-drive
[14] https://www.interfax.ru/russia/1048196
[15] https://66.ru/news/entertainment/197058/
[16] https://azbyka.ru/otechnik/sekty/sektovedenie-chast-1/18
[17] https://eparhia-saratov.ru/Content/Books/167/25.html
[18] Зоран Д. Луковић, Верске секте. Проручник за самоодбрану.
[19] https://www.patriarchia.ru/person/497
[20] https://tass.ru/obschestvo/24586683
[21] https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/1998/08/30/a-devil-of-a-time/da3eea5a-1b17-46db-a8f1-3cd5821247e2/
[22] https://www.nbcnews.com/news/us-news/satancon-poking-religion-government-opens-weekend-boston-rcna81275
[23] https://www.nin.rs/arhiva/vesti/9715/davolje-sluge-iz-komsiluka
[24] https://ia904508.us.archive.org/25/items/ardhanarishwar_202108/Misc/Anton%20LaVey%20-%20Legend%20and%20Reality.pdf
[25] https://thesatanictemple.com/pages/about-us
[26] https://ia600303.us.archive.org/6/items/pdfy-S7Va9xWFV5XFybhK/The%20Satanic%20Bible.pdf
[27] https://66.ru/news/entertainment/197058/
[28] https://66.ru/news/entertainment/197058/
[29] https://archive.org/details/reflectionsonchr0000span_o1w6/mode/2up?q=lucifer
[30] https://magazine.columbia.edu/article/pacifists-guide-satanism
[31] https://www.simonandschuster.com/books/The-Little-Book-of-Satanism/La-Carmina/9781646044221
[32] https://ttv.pl/article-ra126193 Последњи пут приступљено 09.12.2022.
[33] https://archive.org/details/modernsatanisman0000math/mode/2up?q=copies
[34] https://delfi.rs/strane_knjige/176223-satanic-bible-strana-knjiga-delfi-knjizare.html
[35] https://ia600303.us.archive.org/6/items/pdfy-S7Va9xWFV5XFybhK/The%20Satanic%20Bible.pdf
[36] https://archive.org/details/Anton_Szandor_Lavey-The-Satanic-Rituals/page/n35/mode/2up
[37] https://batv.quartexcollections.com/Documents/Detail/anton-lavey-performs-satanic-baptism-for-his-daughter/883
[38] https://josbosnia.wordpress.com/porijeklo-jarca-od-mendese/
[39] https://www.reuters.com/pictures/inside-satancon-behind-scenes-satanic-temple-convention-2023-05-01/
[40] https://thesatanictemple.com/pages/tst-satancon
[41] https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-49610788
[42] https://vreme.com/kultura/paklena-kuhinja-marine-abramovic/
[43] https://www.washingtonpost.com/archive/local/1997/11/09/anton-s-lavey-dies-at-67/c546b323-acb9-463e-ad96-7da298f9e4d8/
[44] https://ia904508.us.archive.org/25/items/ardhanarishwar_202108/Misc/Anton%20LaVey%20-%20Legend%20and%20Reality.pdf
[45] https://thesatanictemple.com/pages/satancon-home
[46] https://thesatanictemple.com/pages/tst-satancon
[47] https://www.reuters.com/pictures/inside-satancon-behind-scenes-satanic-temple-convention-2023-05-01/
[48] https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-65663453
[49] https://churchofsatan.com/sources-film-list/
[50] https://www.ebay.com/itm/197496128058
[51] https://apologetskoslovo.rs/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%98%D1%83/
[52] https://apologetskoslovo.rs/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0/
[53] https://geia.elliott.gwu.edu/2022/09/23/the-link-between-abortion-rights-and-gender-equality/
[54] https://www.eurojust.europa.eu/publication/surrogacy-and-human-trafficking
[55] https://sarahjefford.com/feminism-and-surrogacy/
[56] https://www.newsweek.com/mother-and-father-replaced-parent-1-and-parent-2-french-schools-under-same-1332748
ТЕОДУЛИЈА 