Како заштити децу од антивредности (тзв. ”европске вредности”) и погрешног начина живота који им се намеће?

Кад говоримо о антивредостима мислимо, између осталог на идеологију хомосексуализма, родну, феминистичку и неолибералну идеологију путем којих се јавности намећу различите изопачености и постављају погрешни и штетни животни циљеви који укључују, између осталог, конзумеризам и хедонизам.

Хедонизам подразумева тежњу ка задовољству, у најширем смислу, укључујући ту и област полног живота. Коришћење алкохола и наркотика већ у основношколском узрасту је већ сада раширено у забрињавајућем обиму, баш као и спортско клађење. Исто важи и за рано ступање у полне односе, док посебан проблем представљају хомосексуализам и друге полне изопачености.

Тежња за уживањем и удобношћу се негативно одражава и на брак и рађање јер брачни живот подразумева различите облике жртве. Посебну жртву захтева трудноћа, рађање и одгајање деце.

Конзумеризам подразумева не само то да се срећа види у стицању и коришћењу најразличитијих добара и услуга, у највећој мери потпуно непотребних и наметнутих путем маркетиншких кампања, већ посебан проблем у вези са тим представља и жеља, наметнута као и сам потрошачки менталитет, за куповином проивода познатих робних марки и познатих дизајнера. Али неприродне жеље се не завршавају на томе већ прерастају у страст за куповином најновијих модела различих производа. На том степену метастазе потрошачког менталитета више није довољно само стећи и имати неки проивод, већ мора да се набави најновији модел који се појавио, било да је реч о неком комаду одеће, обуће, телефону или нечем другом.

У случају деце велику улогу игра и притисак окружења, њихових вршњака, а не само маркетинг. Притисак неретко подразумева и омаловажавање, исмевање и друге облике непримереног понашања вршњака према оној деци која се разликују и не следе гомилу. Овакви притисци често прерастају и у насиље и остављају тешке последице на душу детета.

Али притисак се не врши само у циљу куповине одређених производа и нових модела, већ и на слушање одређене музике, коришћење одређених друштвених мрежа, учествовање у играма које се организују путем друштвених мрежа, неретко и веома опасних, укључујући и оне које могу да имају, а неке су већ имале, смртни исход. Унук генерала Божидара Делића, на пример, је страдао играјући једну такву игру.

Како заштити децу од утицаја маркетинга и притиска окружења, њихових вршњака?

Најпре морамо да упозоримо да лако решење не постоји а многи траже управо лака решења, решења која не захтевају од њих било какав труд. Управо због тога, због неспремности да се уложи труд, неспремности на жртву, многи проблеми и остају нерешени. Од мноштва могућих примера поменимо само слање имена или читавих спискова са именима у манастире како би била поменута у молитвама за различите потребе, а да се притом они који их шаљу сами не моле за њих. Ово очекивање, очекивање да наш проблем реши неко други, је нешто што се, нажалост, врло често среће у вези са најразличитијим проблемима.

Када је реч о мобилним телефонима, има оних који предлажу да се деци ограничи дневно време коришћења, да се одреди увече време након кога ће се телефони одложити тј. неће користити, или да се уведе обавеза да деца проведу бавећи се неком физичком активношћу онолико времена колико су претходно провела користећи телефон. Иако су ово корисни савети морамо имати у виду да се они ипак баве покушајем контролисања страсти које су се већ пројавиле на делу, а не самим жељама из којих се рађају греси и страсти. Спаситељ у Јеванђељу каже: ”Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме” (Мт. 5,27-28). Да бисмо неку страст искоренили, било да је у питању зависност од мобилних телефона и интернета или нешто друго, морамо да искоренимо саму жељу. ”Свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. Тада жеља затрудњевши рађа гријех, а гријех учињен рађа смрт” поучава нас Свети Апостол Јаков (Јак. 1, 13-15).

На путу борбе са хедонизмом и конзумеризмом код деце кључна су три корака.

1) Свакодневно читање житија Светих. Због чега житија Светих? Да бисмо деци понудили Свете као узоре са којима ће се поистоветити, што значи пожелети да личе на њих, усвајајући њихове погледе на свет, вредности и начин живота. У том случају неће бити потребно да им се, на пример, ограничава време коришћења мобилног телефона или објашњава да им најновији модел патика није неопходан, јер у њима неће ни постојати такве жеље. Истовремено, кроз пост и молитву, а то је оно што је заједничко свима Светима, ојачаће њихова воља па ће бити у стању да се сами изборе са страстима и погрешним жељама, уколико се јаве. И не само то, него ће развити и отпорност на притиске вршњака.

Због чега би требало житија читати сваки дан? Из два важна разлога. Најпре да би схватили да постоји мноштво људи који су живели и у наше време живе хришћанским начином живота, да људи светог живота нису никакви ретки изузеци. Затим, да би у мноштву светих Отаца и Матера пронашли онога ко ће им привући пажњу и на кога ће пожелети да личе. Зато је довољно у почетку читати краћа пролошка житија а онда, када приметимо да их је неки Свети посебно заинтересовао, прочитати његово дуже житије из Житија Светих Светог Јустина Ћелијског. Наиме, међу Светима, било да су у питању мушкарци или жене, постоје бројне разлике. Неки су били монаси, неки свештеници, неки лаици; неки су били владари, неки сиромаси; неки су били неписмени а неки спадали међу најученије људе свога доба; неки су били војници, неки лекари, неки правници, неки учитељи, наставници и професори; неки су живели у селу, неки у граду, неки се подвизавали у пустињама и пећинама; неки су били девственици а неки живели у браку и тако даље. Од мноштва различих личности, неко ће им сасвим сигурно привући пажњу. Зато је важно читати им житија свакодневно.

“Изграђујмо и развијајмо у детету такво расуђивање да би временом постало кадро да поима људска дела: шта су то богатство, слава и власт, и да би умело да их презире и да стреми ономе што је узвишеније. Нека се дете научи да сматра ништавним новац, људску славу, власт, смрт и овај (привремени) живот, и, поступајући тако, постаће разуман,” пише Свети Јован Златоусти.

Читање житија светих је лек за све грехе и страсти, и то не само за децу него и за одрасле. А колико је оних који их читају редовно? Веома мало.

2) Молимо се усрдно и упорно за децу. Не једном, не двапут и не кратко, него свакодневно и неуморно, као што су се молили Светитељи. ”Молите се Богу једни за друге… Много је моћна усрдна молитва праведника” (Јак. 5,16), саветује нас Свети Апостол Јаков. Кад би родитељи посветили молитви за децу онолико времена колико посвећују неким другим световним активностима, проблема би било неупоредиво мање.

Свети Јован Шангајски, док је радио као предавач и васпитач у богословији Охридске епархије СПЦ, ноћу, када студенти заспе, обилазио је интернат и осењивао их крсним знаком док спавају, посвећујући се притом Исусовој молитви.

3) Будите и сами пример својој деци. Немојте поучавати децу а да ваше понашање није у складу са вашим речима. Без поучавања примером, неће бити користи ни од молитве, ни од читања житија. Ако и сами проводимо време пред телевизором, са телефоном, цигаретом или флашом у руци, у кладионици и сл. не можемо да очекујемо другачије понашање од деце.

Наравно, морамо проводити време са својом децом и разговарати са њима да бисмо уопште знали са каквим се проблемима суочавају, тражити и предлагати решења, пружати им подршку и утеху.

Такође, важно је наћи неку корисну активност којом ће се бавити у слободно време. Душекорисна литература је нешто што је свима лако доступно.

Коначно, не заборавимо да брига о деци не почиње чак ни у периоду када су још мали, већ и пре рођења, па чак и пре зачећа. Најпре, пре зачећа, живимо као супружници у складу са хришћанским моралом, затим се молимо док је дете још у утроби, онда га носимо на Свету Литургију по рођењу, док је још мало, а затим, како расте, наставимо да га поучавамо страху Божијем, јер је почетак мудрости страх Господњи (ПрС. 1,7).

“Већ у најмлађем узрасту дете почиње да се креће или према пороку или према врлини (…) Ако децу коју си родио васпиташ на одговарајући начин и потрудиш се да их научиш врлинама, биће то почетак и основа и твога спасења, и ти ћеш, осим награде за своја добра дела, примити и велику награду за њихово васпитање”, пише Свети Јован Златоусти.

Аутор: Димитрије Марковић