Иако је Димитрију Марковићу и Ненаду Јеремићу у септембру 2022. године забрањен улазак на Косово и Метохију (ОВДЕ) од стране терористичких власти у Приштини то их, заједно са њиховим пријатељима из Србије и Чешке, није омело у њиховој борби за опстанак косовскометохијских Срба на својим огњиштима.

Помоћ је овога пута добило четрнаест српских породица а висина уручене помоћи износи око 8960 евра, с тим што је један део прикупљених средстава, преко ове суме, остао нерасподељен и биће уручен у предстојећем периоду. Помоћ је и овога пута расподељивана у сарадњи са свештенством и монаштвом СПЦ али и пријатељима и сарадницима из Центара за социјални рад на територији Косова и Метохије.

Хвала свим нашим драгим пријатељима и људима добре воље који су својим прилозима помогли да поводом Божића обрадујемо неколико српских породица на Косову и Метохији са молбом Господу за здравље драгих нам добротвора. Такође се захваљујемо Младену Марићу и Срђану Ђурићу који су посетили Косово и Метохију и поделили помоћ, и свима онима који су на било који начин помогли да се ова добротворна акција спроведе у дело.

Димитрије и Ненад

Породици Владе Стојковића, по благослову оца Христофора из манастира Драганца, купили смо машину за малтерисање по цени од 3100 евра, како бисмо му на тај начин помогли у остваривању сталних прихода за њега и његову породицу.

Влада Стојковић живи у селу Зебинце код Новог Брда са супругом и малом ћерком и истрајни су у намери да остану на својим огњиштима на Косову и Метохији.

Од редовних примања имају само социјалну помоћ а додатне приходе Владе обезбеђује као грађевински радник. Машина за малтерисање ће му омогућити да има више посла и да обезбеди довољну зараду за неопходне потребе.

По благослову оца Александра Зафировића седмочланој породици Зорана Насковића из Великог Ропотова, код Косовске Каменице, уплатили смо 2500 евра за бушење бунара како би обезбедили питку воду у кући.

Отац Александар је дао препоруку да се Насковићима помогне уз образложење да је реч о породици која редовно посећује храм и живи хришћански.

Радујемо се што смо им на овај начин олакшали свакодневни живот. Свака наша добротворна акција и има за циљ побољшање услова за опстанак косовскометохијских Срба на њиховим огњиштима.

Пред Божић смо добили молбу за помоћ од Јовице Станојковића који са супругом и четворо деце живи у Липљану, недалеко од Приштине. Јовица и Мирјана су након Тодора, Арсенија и Василије недавно добили и четврто дете, девојчицу Иконију. Нажалост, Иконији је дијагностикована конгенитална акутна лимфобластна леукемија, вероватно као последица бомбардовања осиромашеним уранијумом.

У том тренутку она се са мајком налазила у нишкој болници а Јовица са остало троје деце је плаћао стан у близини како би могао да их посећује. Помоћ им је била потребна за плаћање станарине и храну па смо им упутили укупно 158.900 динара.

Фотографију и њихове податке објављујемо уз Јовицину сагласност.

Драгану Перићу из села Бољевце код Новог Брда, коме смо претходног пута купили столарију за новоизграђену кућу, овога пута смо уручили 530 евра за куповину електроматеријала и развођење електроинсталација.

Драган живи у овом планинском селу са мајком Јаном. На овај начин желимо да бар на тренутак, попут Симона Киринејца, олакшамо Драгану и другој нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији тежину крста који носе.

Поводом Божића и божићних празника, деци свештеника Ненада Стојановића из јужног дела Косовске Митровице уплатили смо 25.000 динара.

Отац Ненад са супругом и петоро деце живи у порти храма Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице и једина су српска породица у том делу града.

Наташи Ничић из Новог Бадовца код Грачанице овога пута уплатили смо новчану помоћ од 25.000 динара за куповину основних намирница.

Наташа и њен супруг Бојан подижу шесторо деце у тешким условима јер су обоје незапослени.

Лазар, Немања, Јован, Јелена, Јордан и Невена наслеђују одећу једни од других и недостаје им много тога што би њихово детињство учинило лепшим и срећнијим.
Бојановог оца су отели и убили Албанци.
Наташина и Бојанова најстарија ћерка Драгана је у 21. години преминула од тумора на мозгу.

Љиљани Лекић, из села Преоце код Приштине, која живи са супругом који након операције срца не може да ради и привређује, сином, кћерком Милицом и унуком овога пута уплатили смо 10000 динара.

еднократну новчану стипендију у износу од 200 евра овога пута смо упутили Стевани Ристић која студира на Академији струковних студија у Грачаници, смер Спољнотрговинско и царинско пословање.

Да подсетимо, до сада смо у више наврата обезбеђивали стипендије за одличне ученике и студенте из различитих места на Косову и Метохији а ову праксу ћемо, сасвим сигурно, наставити и убудуће.

Стевани желимо много успеха у даљем учењу и раду!

Зорану и Катарини Илић из Грачанице, који су недавно добили и шесто дете, дечака Новака, овога пута уручили смо одећу за децу и новчану помоћ од 15.000 динара за куповину неопходних намирница.

Михајло има 8 година, Илија 5, Хелена 4 а Лазар 2 године, Анђелија 1 годину.

Зоран и Катарина су незапослени а децу издржавају од социјалне помоћи и Зорановог надничења.

Након рата 1999. године живели су у контејнерском насељу у Грачаници.

Породици Станковић из Врбештице, на крајњем југу Косова и Метохије, овога пута смо уплатили новчану помоћ од 15.000 динара.

Станко и Ивана имају три ћерке, Александру, Анастасију и Андријану и живе од социјалне помоћи. Станко због здравственог стања није у могућности да ради а немају ни земље.

Помагали смо им из више наврата а нећемо их заборавити ни убудуће.

Веселину Денићу из Новог Бадовца код Грачанице, који живи од минималних примања, коме смо претходних пута помагали у куповини основних кућних апарата и огревног дрвета, овога пута смо уручили помоћ од 15.000 динара.

Породици Ђурић из Лозишта код Бањске овога пута смо уручили 15.000 динара.

Мали Младен живи у веома тешким условима са оцем Иваном и мајком Достаном.

Наш први одлазак на Косово и Метохију пред Божић 2013. године био је управо са циљем да Младену однесемо помоћ. Наслов у новинама који нас је на то подстакао гласио је “Празна трпеза породице Ђурић”. Нисмо могли да дозволимо да Младен и његови родитељи без најосновнијих намирница и хране дочекају празник Христовог Рођења.

Након тога смо их посећивали током сваког боравка на Косову и Метохији и помагали у опремању куће.

Трајку Ђекићу из Грачанице коме се недавно упокојила супруга уручили смо једнократну новчану помоћ од 15.000 динара за текуће месечне трошкове.

Трајко је остао да живи са две ћерке, од којих једна похађа средњу школу а друга учитељски факултет.

Станку Петковићу из Штрпца, самохраном отћцу малолетне ћерке уручили смо новчану помоћ од 15.000 динара.

Станко живи од социјалне помоћи, вредан је и радан човек који надничењем остварује додатне приходе како би свом детету и себи приуштио основне услове за живот.

На крају бисмо желели да укажемо на нешто на нешто што се често дешавало када смо прикупљали помоћ за Косово и Метохију а поновило се и сада.

Наиме, дешава се да неко уплати хиљаду, две или три динара и да се притом правда како, ето, даје мало.

Не брините, не постоји мали прилог!

Свака помоћ дата потребитима из љубави и саосећања је велика пред Господом, колико год пред људима деловала малом. Због тога је у Јеванђељу и речено: “Ако неко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти” (Мт.10,42).

Осим тога, када говоримо о материјалној помоћи свако даје у складу са својим могућностима. О томе говори прича о удовици и њеним лептама: “Погледавши горе (Христос) видје богате гдје мећу прилоге своје у ризницу храма.А видје и једну сироту удовицу како меће ондје двије лепте; И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију; Јер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву имовину своју што имаше” (Лк. 21,1-4). Према томе, не брините, драга браћо и сестре, Господ види ко колико може да приложи и то је оно што је најважније.

Осим тога, навикли смо да живимо у изобиљу па нам се и због тога чини да је оно што смо приложили мало. А ономе ко живи у немаштини и оскудици сваки динар добро дође. Оно што нама делује као мало, њима може много да значи.

Коначно, у складу са народном изреком “Зрно по зрно, погача”, увек се на крају скупи довољно за најосновније потребе онима којима је помоћ намењена.

Има још увек људи, у оном смислу у којем је ту реч употребљавао Свети Патријарх Павле и поучавао нас: Будимо људи! Богу хвала, жива је још увек, христољубива и братољубива душа нашег народа.

Додали бисмо још и то да за све ове године, носећи помоћ на Косово и Метохију, нисмо срели никога ко ропће и жали се на своју немаштину и ситуацију у којој се налази, и ко би пред Господом сагрешио срцем или устима. Са смирењем, попут праведног Јова (Јов. 1, 21), прихватају недаће са којима се сусрећу као Божију вољу а пружену помоћ са благодарношћу.

У Светом Писму је речено да ће Христос када дође у слави рећи онима са десне стране:

”Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте” (Мт. 25, 31-36).

Једино што је важно јесте да не заборавимо нашу малу браћу и сестре, да их се сетимо да љубављу и пружимо онолико колико заиста можемо. А суд о ономе што смо са љубављу дали препустимо Господу а не људима.

”Блажени милостиви, јер ће бити помиловани” (Мт. 5,7).

Хвала још једном свим добротворима!

Димитрије Марковић и Ненад Јеремић

Спискови приложника (они који су желели да остану анонимни наведени су само иницијалима):