Пише: Димитрије Марковић
О Сајму деце за хомосексуалце у Бриселу смо писали већ у неколико наврата (нпр. ОВДЕ и ОВДЕ) претходних година. Текстове су пренеле бројна електронска гласила како из Србије тако и из земаља у окружењу (Македонија, БиХ, Хрватска) по правилу не наводећи извор. Присвајање туђих текстова је, нажалост, на нашим просторима нешто што се још увек не посматра као крађа.
У Бриселу ће се од 14 до 16. новембра 2025. по једанаести пут одржати Сајам деце за хомосексуалце (ОВДЕ).
Иако смо у једном претходних текстова посебну пажњу посветили томе да покажемо да је заиста реч о сајму, овде ћемо се још једном, врло кратко, вратити том питању.
Дакле, да ли је заиста реч о сајму, или би реч сајам требало ставити под наводнике, као што су неки, који су пренели неки од претходних текстова, то радили?
Званичан назив овог догађаја је ”MHB 2025 Western Europe Conference – Parenting Options for European Gay Men” што у преводу значи ” Men having babies 2025 западноевропска конференција – опције родитељства за европске хомосексуалце”.
”Men having babies” (Мушкараци који имају бебе) (ОВДЕ) је америча организација под чијим покровитељством се овај догађај организује у Бриселу већ једанаест година заредом.
Реч ”сајам” употребљена је експлицитно у реченици ”Gay Parenting Resource Fair” која се понавља четири пута: два пута другог дана Сајма (15. новембар) и два пута трећег данаСајма (16. новембар). ”Gay Parenting Resource Fair” у преводу значи „Сајам ресурса за хомосексуално родитељство“. Према наведеном програму у питању су следећи сегменти овог догађаја:
Saturday, November 15
12:30 – 14:00: Lunch and Gay Parenting Resource Fair: tables of agencies and clinics
16:30 – 17:30: Gay Parenting Resource Fair with Coffee Break
Sunday, November 16
10:30 – 11:30: Coffee Break and Gay Parenting Resource Fair: tables of lawyers, complementary service providers, and community organizations
12:45 – 14:00: Lunch and Gay Parenting Resource Fair: tables of lawyers, complementary service providers, and community organizations.
Осим тога, испод можете видети и фотографију где је јасно видљива ова реченица.
Међутим, уколико уколико пажљивије погледамо целокупан садржај програма видећемо да би, заправо, целокупан догађај требало на носи назив сајам а не конференција.
Наиме, сам програм и економски термини који се користе као што су ”аранжман”, ”финансијска ограничења”, ”пружаоци услуга, буџетирање и финансијска подршка”, ”процењени трошкови”, ”извозни посао” итд. јасно и недвосмислено показују да је реч о јавном, специјализованом сајму где су мушке и женске полне ћелије и деца роба, а трудноћа и рађање услуга. Хомосексуалци овде, поред осталог, добијају и савете како да уштеде приликом куповине деце (”Cost saving best practices”), како да максимално искористе попусте (”how to maximize discounts”) итд. Осим тога, могу да изаберу и “all inclusive пакете” који укључују све услуге: психолошку подршку, правну помоћ, обезбеђивање мушких и женских полних ћелија, обезбеђивање тзв. ,,сурогат мајки”, летова и хотела у земљама у којима ће се оне порађати итд.
Нема никакве сумње да је термин конференција интенционално употребљен уместо термина сајам како се, по народној изреци, ”Власи не би досетили”.
Истовремено се мора имати у виду да је у тачки број 6. Директиве ЕУ о борби против трговине људима експлоатација тзв. сурогат мајчинства експлицитно идентификована као облик трговине људима (ОВДЕ). На званичној страници Агенције Европске уније за сарадњу у кривичном правосуђу каже се да прекогранични аранжмани тзв. сурогатног мајчинства, где жена пристаје да роди дете и да га, по рођењу, преда другој страни, могу довести до трговине људима и продаје деце као и да организоване криминалне групе користе неусклађено национално законодавство о тзв. сурогат мајчинству у државама чланицама ЕУ (ОВДЕ).
Тако ће нпр. на овогодишњем Сајму деце у Бриселу (14. новембра од 10:00 до 10:45) једна од тема бити и ”Дестинација за сурогатно мајчинство: правна разматрања при избору места за сурогатно мајчинство” (Surrogacy Destinations: legal considerations when choosing where to do surrogacy) где ће учесници имати прилику да чују ,, водеће стручњаке о правном статусу сурогатних путовања и донацији јајних ћелија” (Hear from leading experts on the legal status of surrogacy journeys and egg donation).
Како би трговина децом биле вршене легално једна од сесија подразумева да ће амерички, канадски и европски правни стручњаци ”дискутовати о томе како се родитељска права могу успоставити у САД и специфичним правним аранжманима потребним за сваку земљу како би се бебе вратиле, и како би се обезбедило пребивалиште и родитељска права у свакој земљи”.
У вези са претходним је важно да скренемо пажњу да то да се овде говори и о бебама јер је у неким гласилима са ових простора било покушаја да се као једина тема и предмет овог догађаја истакне тзв. сурогатно материнство и на тај начин избегне веома осетљива тема о трговини људима, у овом случају децом, која може изазвати, и изазива, негативне реакције јавности.
Тзв. сурогатно материнство је једно од поља где се сустичу феминистичка и идеологија хомосексуализма, са једне, и неолиберална идеологија као тржишни фундаментализам, са друге стране, при чему мушке и женске полне ћелије и деца постају роба, а трудноћа и рађање услуга (нпр. На Сајму се експлицитно користи и термин surrogacy providers, што значи пружаоци услуга тзв. сурогатног материнства).
Брак је могућ једино између мушкарца и жене због чега се заједнице хомосексуалаца не могу називати браком. У Светом Писму Старог Завета се каже да ће ”оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело” (1Мој. 2,24).
Усвајањем идеологије хомосексуализма одбацује се и Божија заповест о рађању које је могуће једино у супружанској заједници мушкарца и жене. ”И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу” (1Мој. 1,28).
Да би створили привид породице хомосексуалци користе услуге тзв. ”сурогатног материнства” (мушкарци), донације или куповине мушких полних ћелија (жене) или усвајају децу.
Током једне сесије на Сајму деце за хомосексуалце обрађује се и питање ”Каква су искуства деце рођене путем сурогатства?”. Из следеће реченице није тешко закључити да се искуства овакве деце представљају искључиво као позитивна: ”Разговараћемо о истраживањима о сурогатном мајчинству и доказима из студија о томе како сурогатно мајчинство утиче на добробит детета, целе породице детета, сурогат мајке и њене породице”.
Оно што се притом не сме превидети јесте да није реч о породицама већ о заједницама хомосексуалаца.
О одрастању деце у хомосексуалним заједницама проф. др Роберт Оскар Лопез (Robert Oscar López), кога су и самог одгајиле две жене, написао је књигу чији назив говори довољно – ”Јефтајеве ћерке: Невине жртве истополног родитељства” (Jephthah’s Daughters: The Innocent Casualties of Same-Sex Parenting). Књига садржи личне и веома потресне приче деце коју одгајају хомосексуалци, односно истополни родитељи. Одломке неколико прича из ове књиге смо превели пре неколико година. (ОВДЕ) На пример, Бронах Касиди (Cassidy Bronagh) коју су одгајале две жене у својој причи каже: ”Хомосексуални партнери желе право на дете, али не размишљају како ће се то дете осећати. Сама могу да потврдим да се никад нисам могла ослободити осећаја да сам само лабораторијски експеримент“. Сличан закључак износи и Чарлс Мичел (Charles Mitchell), кога су заједно са двојицом његове браће усвојила два мушкарца који су живели у хомосексуалној заједници: „Усвајање од стране хомосексуалних парова је трагичан друштвени експеримент”. Једна девојка, анонимна, коју одгајају две жене прича: „Већину времена проводим са мојом најбољом пријатељицом. Са њеним оцем, кога ја никада нисам имала. Фантастично је (подвачење је наше, Д.М.)… Не знам мог оца, нити ћу га икада упознати. Чудно је, али ми недостаје. Недостаје ми особа коју никад нећу упознати“. Још једна анонимна особа, коју одгајају два хомосексуалца овако описује свој живот „Моја биолошка мајка (донатор јајне ћелије) долази код нас кући често. Има 38 година. Желим да је ословљавам ”мајка”, али моји очеви се страшно буне када то покушам. Шта мислите о томе? Не кажем да мрзим хомосексуалце, ја бих само желео да су моји родитељи хетеросексуалци. Јесам ли зао кад то тако осећам? Сви желе да прихватим оно шта ја не могу и не желим“.
Осим тога, у неколико чланака смо навели већи број примера злостављања и убистава деце у хомосексуалним заједницама. На пример, четворогодишњи Џандре Бота (Jandre Botha) је одбио да жену са којом је његова мајка живела у хомосексуалној заједници назове “тата” и то платио својим животом (ОВДЕ).
Рекли смо већ да се заједнице хомосексуалаца не могу називати породицама нити њихов суживот браком.
У „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве” о браку се каже: ”Разлика међу половима је посебан дар Творца људима које је Он створио. И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их (1. Мојс. 1; 27). Будући да су мушкарац и жена у једнакој мери носиоци лика Божијег и људског достојанства, они су створени ради њиховог целовитог сједињења у љубави: Зато ће оставити човек оца својега и матер своју и приљубиће се жени својој, и биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24). Супружански савез, који је Господ благословио, оваплоћује првобитну вољу Господњу о творевини и постаје средство продужетка и умножавања људског рода: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом(1. Мојс. 1; 28). Особености полова не своде се само на разлике у телесној грађи. Мушкарац и жена појављују се као два начина постојања у једној људској природи. Њима је неопходно општење и узајамно допуњавање.“
О тзв. Сурогатном материнству на истом месту, у Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве, читамо:
”„Сурогатно материнство”, тојест ношење, до краја трудноће, оплођене јајне ћелије од стране жене која, после порођаја, враћа дете „наручиоцима”, противприродно је и морално недопустиво, чак и када се остварује без новчане надокнаде. Овај метод доводи до рушења дубоке емотивне и духовне блискости која се успоставља између мајке и детета већ за време трудноће. „Сурогатно материнство” изазива трауме, како код жене која изнесе трудноћу до краја и чија материнска осећања бивају погажена тако и код детета, које касније може доживети кризу идентитета.
Оплодња неудатих жена уз коришћење донаторских полних ћелија или реализација „репродуктивних права” било неожењених мушкараца било лица са такозваном нестандардном сексуалном оријентацијом лишава будуће дете права да има и мајку и оца. Коришћење репродуктивних метода ван контекста Богом благословене породице постаје облик борбе против Бога, која се води под плаштом заштите људске аутономије, а уствари у име изопаченог схватања слободе личности”.
ТЕОДУЛИЈА 