Пише: Димитрије Марковић
Оно што је карактеристично за турбо-фолк историчаре јесу измишљена и лажна достојанства па се тако нпр. уз име Јована И. Деретића наводе звања ”доктор правних наука” (1) или ”академик” а негде је представљн и као ”професор” и ”руски академик”. (2)
На скупу лажинаучника у Петрограду (Санкт Петербург) 2009 године под називом ”Доћириловска словенска писменост и дохришћанска словенска култура” Деретић се представио као доктор историјских наука. (3)
Наравно, узалудно је тражити његово име на списку академика Српске академије наука и уметности или Руске академије наука. Слично је и са његовим звањем ”доктора правних наука” и ”професора” – не може се наћи на списку ни једног Универзитета. У вези са његовим образовањем наводе се различите информације али ни једна се не може узети као поуздана, укључујући и звање машинског инжењера. Неке информације указују на то да је могуће да има само изучен металостругарски занат, али како нису потпуно јасне тешко је извести коначан закључак. (4)
За Драгољуба Антића се наводи да је ”редовни… члан руске (царске) Петровске академије наука и уметности (ПАНИ) из Санкт Петербурга.” (5) То је, заправо, иста она академија чији је члан Јован Деретић. Њен члан је Милутин Јаћимовић али и други српски лажинаучници.(6)
Да бисмо стекли јасну слику о томе о каквој ”академији” је реч, а следствено томе о каквим ”академицима” је реч, довољно је погледати критеријуме за пријем и стицање звања академика. Кључни критеријум је садржан у следећој реченици: ”Издавање ПАНИ сертификата и дипломе врши се након плаћања чланарине”. (7) На њиховј интернет презентацији дати су и обрасци уплатница који могу да се преузму. Дакле, врло је просто – уплатите тражену суму и већ сте академик, а осим звања академика у ПАНИ можете стећи и звање професора.
Уз образац уплатнице који можете да преузмете налази се и важно упозорење: ”Пажња! Назив наше организације је МОО “Петровска Академија наука и уметности” без икаквих скраћеница (ПАНИ, Петровска Академија)”. МОО је скраћеница од ”Међународна јавна организација” што је нешто попут ”Удружења грађана” у Србији.
Пример који нам може помоћи да разумемо шта је ПАНИ у односу на Руску академију наука је тзв. ”’Црногорска православна црква” која је регистрована 17. јануара 2000. године код Одељења за безбедност (МУП) на Цетињу, и разлика између ње и Српске православне цркве.
Уз помоћ ПАНИ можете објавити и свој ”научни” рад . Нпр. на њихој презентацији на интернету можете видети ”Понуду за објављивање чланка у аутобиблиографској енциклопедији ”Златних имена Русије” ” а цена је 800 рубаља (”Трошкови објављивања једног чланка Клијента у збирци и ауторске копије збирке су 800,00 (Осам стотина рубаља и 00 копејки”). (8) То је око 1300 динара.
Провера адресе ПАНИ (9)потврђује да се на том месту не налази никакав објекат научне и уметничке установе, већ да је реч о сличној врсти пословања и деловања као у случају са Институтима Мирољуба Петровића у Америци, о чему ћемо сада нешто више рећи.
Петровић је оснивач Центра за природњачке студије, који описује као непрофитну организацију ”која је основана са циљем научне афирмације и популарисања концепта библијског стварања, као и принципа здравог живота.” (10).
Као што ћемо видети, бављење псеудонауком и материјална корист су код Мирољуба Петровића уско повезани, а како је Центар за природњачке студије само део система псеудонаучних организација путем којх Петровић остварује зараду, информацију да је реч о непрофитној организацији морамо одбацити као неистиниту.
Информација да је реч о организацији која ради на афирмацији и популарисању концепта библијског стварања могла би да изазове представу да је реч о организацији која афирмише и популарише православну веру, посебно ако се узме у обзир да се Петровић изјашњава као православац, али ћемо касније показати да је реч о неправославним и секташким учењима (учења секте Адвентисти седмог дана из чије средине Петровић, по неким информацијамаи, и долази, и сл.). Отварање неке од опција листе под називом ”Најважнија питања” на страници Центра за природњачке студије јасно показују да није реч ни о науци ни о православном тумачењу Библије. Тако, на пример, уколико изаберете опцију ”Тајна пирамида” сусрешћете се очигледно неправославним тумачењем Старог завета а уколико изаберете последњу у низу опцију под насловом ”Закони здравља” бићете преусмерени на нову страницу на којој вам се нуди више опција, међу којима су и ”Лечење неизлечивих болести” и ”Лечење рака и других болести на природан начин”. Мислим да сами ови називи говоре сасвим довољно о томе да ли је реч о науци или псеудонауци, а латентни исходи Петровићеве надрилекарске праксе, којих је нажалост било, то само потврђују. Такође, постоје и опције ”Биљни препарати за чишћење и јачање организма” и ”Пакет здраве хране” које вас преусмеравају на странице путем којих Мирољуб Петровић продаје своје надрилекарске и пољопривредне производе (11).
Петровић је оснивач и Института за националну историју (12) где се током једносеместралних студија стиче звање ”дипломирани историчар”.Нна интернет страници овог Института налазимо информацију да је овај ”факултет” пут који нас води не само у ”свет историје и метода за откривање важних чињеница о нашем пореклу” него и о ”сврси живота”. На истом месту, нешто ниже (”Колегијум, особље и стручни сарадници”), сусрећемо се са добро познатим именима турбо-фолк историје: Јован Деретић, Илија Петровић, Стеван Томовић и др. а међу њима је био и пок. Слободан Јарчевић. Списак предмета и материјала за студирање је такође занимљив. Међу предметима су, на пример, ”Античка Србија (до Свевладовића)” али и ”Семинарски рад” и ”Дипломски рад” , од књига су ту нпр. ”Кратка повјесница Срба”, Симе Лукиног Лазића и ”Одломци историје Срба” Милоша Милојевића а од материјала вреди поменути филмове ”Вук Караџић” и ”Бој на Косову”. Ипак, најзанимљивија ставка у оквиру ”Материјала за студирање” су свакако ”Мајице знаменитих јунака” (?!).
Када је реч о условима за пријем на овај ”факултет” довољно је само да попуните пријаву у електронској форми, а што се тиче завршене средње школе довољна је само часна реч о томе, диплома и сведочанства нису неопходни.
Коначно, на презентацији Института за националну историју дати су и резултати ДНК тестирања Мирољуба Петровића, његовог оснивача (?!).(13)
Како се садржај ових страница повремено мења, што смо уочили током посета у току неколико месеци, осим веза ка њима обезбедили смо и доказе у виду снимака екрана.
Мирољуб Петровић је оснивач и Института за природну медицину. (14) На овом ”факултету” (као и код Института за националну историју и овде се наизменично користе термини ”институт” и ”факултет”) може се стећи звање дипломираног лекара природне медицине, магистра природне медицине и доктора природне медицине, затим нутриционисте, хербалисте, киропрактичара али и бабице. За разлику од претходног о коме смо говорили, на страници овог Института наведен је и начин полагања испита: ”Испити се полажу тако што студент за сваки испит добија два Word документа – у једном се налазе питања, а у други треба да упише одговоре. Такође, за сваки испит добија се уџбеник у електронској форми (већина њих је већ постављена на овом сајту), а постоји могућност куповине уџбеника у књижари или преко неког од дистрибутера. Дакле, студент нема предавања, већ спрема испите искључиво из уџбеника, а полаже их попуњавањем документа са одговорима и слањем на е-маил факултета.”
Ту је поново и веза ка страници путем које можете купити Петровићеве надрилекарске производе.
Још једна у низу псеудонаучних установа чији је оснивач Мирољуб Петровић је и Институт за креационистичка истраживања (15). На овом ”факултету” можете да стекнете звање дипломирани креациониста, магистар креационизма и доктор креационизма а услови уписа и начин полагања испита је исти као и у претходним случајевима. Неке од могућности за запослење и примену стеченог знања које се наводе на страници Института су: аутор текстова о креационизму, дистрибутер књига и видео материјала из области креационизма, предавач или водич по различитим природним локалитетима који потврђују библијску историју, власник музеја стварања са експонатима који потврђују библијску историју итд.
Осим тога ”Институт за креационистичка истраживања нуди својим студентима бесплатну правну помоћ за отварање приватног бизниса, као и бесплатну помоћ око маркетинга, укључујући и израду веб сајта.”
Иако ови детаљи које наводимо можда делују као сувишни, они имају за циљ да боље разумемо мотиве бављења псеудонауком Мирољуба Петровића.
Мирољуб Петровић је оснивач и Института за органску пољопривреду, последњег у низу бар у тренутку писања овог текста. (16) Услови уписа и начин полагања испита су исти као и у претходним случајевима а звања која се стичу су дипломирани инжењер органске пољопривреде, магистар органске пољопривреде и доктор органске пољопривреде.
Адреса Института за националну историју, као и осталих Петровићевих института, како је наведено на њиховим презентацијама, је 8786 116th street # A 11 Richmond Hill, New York 11418. Ево шта о овоме каже новинар недељника ”Време” који је о томе писао у тексту под насловом ”Универзални Универзитет за ово и оно”:
”Институт природне медицине (на енглеском представљен као University: Natural Medicine) основан је 2009. године, али није јасно где, осим у главама својих утемељивача и на интернету. На презентацији овог, наводно америчког и наводно универзитета, пише да му је седиште у Ричмонд хилу, Њујорк, и то на броју 8786 у 116. улици. Бела породична двоспратница на тој адреси више личи на кућу из које ће Хомер Симпсон сваког момента кренути на посао, а мање на образовну установу. “Факултет је регистрован на поменутој адреси приватне куће где се налази седиште и канцеларија. Пошто су студије онлине, нема потребе за већим просторијама, учионицама…”, овако је на упит, који смо поднели као заинтересовани студент, одговорио Петар Калезић, секретар Института за природну медицину. Тако се номинално из куће у предграђу Њујорка будућим студентима обећавају велика знања и признате дипломе, чак и докторат природне медицине, студије за антистрес терапеута, шминкера (make up artist) и саветника познатих.”(17)
На презентацији Института за органску пољопривреду се каже: ”Диплома са овог факултета призната је у свим државама света за рад у приватној пракси. Признавање дипломе у државним институцијама и другим организацијама које се баве производњом хране, зависи од локалних закона.” Слично је и са Институтом за природну медицину: ” Са дипломом овог факултета може се радити у свим државама света у приватној пракси, и то у доменима природне медицине, здравствене едукације, хигијене и превентиве. Признавање дипломе у здравственим институцијама и лекарским ординацијама које се баве конвенционалном медицином, зависи од локалних закона.” Погледајмо шта се о овоме каже у поменутом тексту недељника ”Време”:
”Речене студије су по разним интернет форумима рекламиране као “проверене”, “јединствене у Европи”, а увек се у први план истицало да је факултет амерички, односно акредитован у САД. Америчко министарство образовања (Department of Education) има детаљну базу података о високошколским установама у земљи. Ипак, чак ни та, најопширнија листа, нема података о Универзитету природне медицине. Ни листе у државама Њујорк (где је наводна адреса канцеларије Универзитета) и Калифорнија (где је основан Центар за природњачке студије) не пружају више информација. Како оснивачи тврде да је факултет признат у свим земљама ЕУ, проверили смо и немачку датотеку anabin.kmk.org – која такође не признаје студије Универзитета природне медицине.
На питање где је заправо акредитован факултет чији је секретар, Калезић је одговорио: “Група лекара из Америке и Европе је основала организацију за доделу акредитација The International Accreditation Board for Studies in Natural Medicine а наш факултет има акредитацију те организације.” Иако “интернационално” име улива поверење, ова фиктивна “организација за доделу акредитација” заправо је и упарађена како би акредитовала факултет који то није, факултет који ни у једној земљи света не може да добије акредитацију и дозволу за рад. Наиме, свако ко нешто боље познаје интернет зна за страницу whois.net. На тој страни је могуће уписати било коју интернет адресу на свету и одмах видети податке о датом домену. Тако сазнајемо да је страница iabsnm.org (сајт The International Accreditation Board for Studies in Natural Medicine) регистрована на име Жељка Станојевића, упитног доктора наука и наводног стручњака за бројне области, иначе предавача свих факултета који постоје у оквиру Универзитета природне медицине и, уз Мирољуба Петровића, другог стуба читавог “бизниса”.”
На презентацији Института за националну историју налази се следећа информација: ” У процесу је добијање акредитације од стране министарства Републике Србије.”. Да ли је заиста тако проверавала је новинарка ”Вечерњих новости”:
” На сајту института наводи се да је установа у процесу акредитације код министарства. Нити је написано код ког министарства, нити иједно министарство, па било оно задужено и за просвету, издаје акредитације. То је досад био посао Комисије за акредитацију, а ускоро ће се њиме бавити Национално акредитационо тело, које би у наредним недељама требало да буде формирано. У Комисији, незванично сазнајемо, никада нису акредитовали овакву институцију, нити имају њихов захтев. У Министарству просвете кажу да они нису издали дозволу за рад овом институту.” (18)
Како пишу ”Вечерње новости” након што је једна особа оптужила Мирољуба Петровића за смрт свог брата сличне оптужбе изнели су и рођаци још неких људи који су се лечили код њега, а у Основном тужилаштву у Врању је у вези са тим покренута истрага. Они су користили његове тинтуре а неки од њих су се лечили у његовом ”Центру за здравствени опоравак” у селу Петровац недалеко од Лесковца. (19)
Уместо да ово код њега изазове саосећање и осећај кривице Мирољуб Петровић је сестру преминуле особе вређао и упућивао јој претње о чему су писали и неки дневни листови. (20)
Александар Митић, који се представља као историчар ,на интернет презентацији свог пољопривредног газдинства које се налази у селу Мајковац, у близини Лебана, такође продаје надрилекарске тинктуре. (20а) Колико ово може бити опасно најбоље показује пример тинктуре која носи назив ”Противотров” а у чијем опису стоји следеће: ”Помаже при посекотини на рђу, приликом тровања, змијског уједа, уједа инсекта. Користи се уместо тетануса. Помаже код тровања крви, прочишћава крв, код опекотина и осипа. Употребљава се као средство за испирање уста. које успешно може да елиминише појаву чирева у устима, уједно омогућавајући и искашљавање. Регулише лош холестерол, снижава шећер у крви, помаже код хемороида, умирује црева код затвора или дијареје, код лошег варења, ублажава бубрежна обољења и болести бешике.”
Остаје нам само да се надамо да је нико неће користити бар у случајевима уједа змије, озбиљних посекотина и тровања крви.
Све ове тинктуре носе ознаку ”По оригиналној рецептури Др. Ричарда Шулца” а како није тешко проверити ко је он, наилазимо на још једну потврду међусобне повезаности псеудонаучника.
Наиме, Ричард Шулц није доктор медицине већ надрилекар (20б) а на званичној интернет страници америчке Управе за храну и лекове, познатије под скраћеницом FDA (20ц), може се пронаћи писмо упозорења ”др” Ричарду Шулцу на бројна кршења Федералних закона о храни и лековима. У упозорењу се помињу и неки производи које продаје и Александар Митић као нпр. сет за ”Петодневни програм чишћења јетре” (20д). Код ”др” Шулца овај сет кошта 86 долара док је код Митића цена 4200 динара. (20е).
Горан Шарић, по сопственом признању, има ”докторат” управо са Института за националну историју Мирољуба Петровића. (21)На истом месту каже да је студирао и на АТФ-у и да је његова теза била ”Исус из Назарета повијесна особа.” АТФ је Адвентистички теолошки факултет у Марушевцу , у Хрватској. Према подацима хрватске ”Агенције за знаност и високо образовање” за 2020 годину АТФ нема акредитацију. (22) Факултет исте секте, иако под нешто другачијим називом постоји и у Београду (23)али ни он, према подацима Национално тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) нема акредитацију. (24)Према информацијама које се могу наћи на презентацијама ових ”факултета” они имају међународну акредитацију али већ из самог назива (Adventist Acrediting Association) (25) је јасно да је реч о њиховом сопственом акредитационом телу, тачније асоцијацији Цркве адвентиста седмог дана којој припадају и наведени факултети. Ово је слична ситуација као и са фиктивним акредитационим телом које је основао Мирољуб Петровић за своје институте. Ако имамо у виду да је Петровић следбеник управо ове секте (Адвентисти седмог дана) онда можда у томе треба тражити разлог чињеници да је Горан Шарић управо код њега ”докторирао” након студија на АТФ-у. И коначно, када је реч о тези коју наводи Шарић, уколико се њен назив (”Исус из Назарета повијесна особа”) унесе у интернет претраживач у резултатима се неће појавити никаква веза тог наслова са Гораном Шарићем већ књига са идентичним називом коју је написао католички свештеник проф. др Томислав Иванчић.
Оно што је нелогично јесте да неко ко је завршио државни факултет настави своје образовање на сумњивом (АТФ) и фиктивном (ИНИ) факултету и да се чак дичи звањем управо са тог непостојећег факултета. То би се пре могло очекивати од некога ко није испунио услове за упис на неки од факултета државних Универзитета.Због тога морамо да ставимо знак питања и изнад Шарићеве тврдње да је дипломирао на Богословском факултету.
Када је реч о оснивању акредитационих тела за сопствене потребе није реч о изолованим случајевима већ о правилу у свету псеудонауке о чему је говорио и академик Руске академије наука Едвард Кругљаков (Е. П. Кругляков), члан Комисије за борбу против псеудонауке и фалсификоања научних истраживања: ”Неки од њих стекли су сопствена акредитациона тела. Сада „пеку“ сопствене кандидате и докторе наука. На пример, Међународна академија за информатизацију штанцује специјалисте за сто и једну специјалност. Међу њима, наравно, постоје „астрологија“ и „уфологија“, „екстрасензорна перцепција, телепатија, телекинеза и друге нематеријалне појаве“ итд.” (26)
Колико су псеудонаучницима важна звања и каква је њихова сврха осим задовољења таштине (о чему смо говорили у вези са тактикама ”продаје” псеудонауке) показују и следеће речи Мирољуба Петровића: ”Није што су моји факултети, али мислим да су ови факултети које сам покренуо убедљиво најбољи и најјефтинији, за оне који хоће да имају диплому (подвлачење је моје, Д.М.). А знање је доступно бесплатно свима који то желе.” (27)
Божидар Митровић се испод текста ”Две цивилизације у Европи” у дневном листу ”Политика” потписао као ”професор” (28) међутим, нисмо успели да га пронађемо у својству професора ни на једном факултету, како у Србији тако и у Русији. На другом месту (29) представљен је као ”Руководилац Катедре међународног, словенског и еколошког права универзитета МНЕПУ, Москва” и као ”Директор Музеја непрекидности словенског права и културе од епоха Лепенског вира и Винче, Москва, МНЕПУ,” а текст је објављен у септембру 2019.године.
Међутим, Универзитет МНЕПУ лишен је акредитације још 29. септембра 2017 године а електронске адресе, на које сам почетком децембра 2019.године упутио молбу за информације о Божидару Митровићу, више нису биле у функцији. Презентација универзитета на интернету у тренутку провере била је још увек у функцији (30) па није било тешко утврдити да горе наведена катедра не постоји, као ни музеј, нити је могуће пронаћи име Божидара Митровића међу именима професора. Такође, Митровић се представља и као професор Руске академије правосуђа. Институција под овим називом не постоји а на Руском државном универзитету правосуђа нема његовог имена ма у ком својству. (31)
Име Божидара Митровића ипак може да се сретне у руским гласилима. Тако се нпр. помиње уз Милутина Јаћимовића, Драгољуба Антића, Милана Стеванчевића и друге турбо-фолк историчаре у листу ”Президент”. (32) Али, ако се упустите у истраживање сазнаћете да је оснивач и главни уредник ”Президента” Андреј Александрович Тјуњајев, познати руски псеудонаучник. Осим тога, помиње се и у тексту историчара Павела Тихомирова који пише о Митровићевом наступу на семинару ”Сербско-русское содружество: 20-40-е годы ХХ века и современность”. Како је Тихомиров оценио његов наступ и какво мишљење има о њему јасно је већ из самог наслова (”Тројански коњ фоменковштине”) (33) у коме га повезује са А.Т. Фоменком, једним од најпознатијих руских лажинаучника(термин који се користи у Русији) аутором псеудонаучне теорије ”Нова хронологија”.
Александар Шаргић се наизменично представља као економиста, теолог и историчар.
Српски турбо-фолк историчари се не задовољавају само чланством у руској ПАНИ већ оснивају и сопствене академије. Рачуница је проста – што више академија тим више титула којима могу да се диче. Осим њих, академије оснивају и други који немају довољно квалитета за чланство у САНУ или АНУРС али су жељни титуле академика.
Међутим, један од таквих академика, Јован Деретић, негира да су циљ достојанства. На оснивачкој Скуштини Крајишке српске академије наука и уметности је у вези са тим изјавио: ”Није мени стало ни до каквих титула, два пута сам биран за академика, већ је моја жеља и циљ да се борим за одбрану истине о српском народу“. (34)
Осим КСАНУ (Крајишке српске академије наука и уметности) постоји и СКАНУ – Српска Краљевска Академија научника и уметника. На интернет презентацији СКАНУ се каже: ”Српска Краљевска Академија научника и уметника има циљ да после 126 година, настави да испуњава задатке и обавезе негдашње Српске Краљевске Академије основане 1886. године а угашене на почетку Другог Светскг рата.” (35)Тиме поричу да је наследник Српске краљевске академије Српска академија наука и уметности. (36) Да апсурд буде већи међу члановима ове Краљевске акедемије су и Жељко В. Зиројевић потпредседник СУБНОР-а Србије и Славица Ђукић Дејановић, потпредседница Социјалистичке партије Србије и бивши члан ЈУЛ-а и Комунистичке партије Југоалавије.
Академик СКАНУ је и Драгољуб Драго Мирковић из Бијељине, власник фирме ”Евро мермер” и аутор књиге „Пророк Милош Милојевић“. (37)Мирковић је познат и по свом предлогу да се из звоника храма Светог Саве у Београду под углом од 61 степен усмери џиновски светлосни лук који би био остварен уз помоћ ”моћних мотора и рефлектора” ка ”југо, југо-истоку” а допринео би ” и у симболичном и у прагматичнем погледу на нашу веру, наше корене, наш род, наша огњишта, нашу отаџбину, наше васколико расејање”. (38) На који начин би светлосни сноп допринео нашој вери и отаџбини ни уз најбољу вољу нисам успео да докучим.
Осим Краљевске имамо и Европску академију наука чији је протектор бивши председник Србије Томислав Николић, који ће, осим по функцији председника Републике, остати упамћен и по оптужби да је купио диплому факултета. Почасни члан је политичарка Ирена Вујовић, која је студирала на ”Мегатренду”, приватном универзитету познатом по оптужбама за продају диплома. (39)
На ”историјском симпозијуму” (како га називају оснивачи) који је одржан у Београду 25. октобра 2019. године промовисана је Српска међународна академија наука и уметности. (40)Говорили су, између осталих, ”академик проф. др ” Јован Деретић, Весна Пешић (власник издавачке куће ”Пешић и синови”), Божидар Митровић, Александар Митровић Метаноја и др.
Осим ове, постоји и Међународна истраживачка академија наука и уметности која је специфична по томе што осим појединачних прима и колективне чланове. (41)
Колективне чланове, међу којима је нпр. ”Министарство дијаспоре” прима и Српска краљевска академија иновационих наука (СКАИН), а од појединачних чланова звање академика ове Академије носи и певачица народне музике Мерима Његомир (42).
Весна Пешић, осим што је академик Српске међународне академија наука и уметности, истовремено је и власник Центра за палеословенска истраживања. (43)
Спремност да се на овај начин дође до звања и хвалисање оваквим звањима говори да су ови људи несумњиво руковођени страшћу славољубља али истовремено и о степену обузетости овом страшћу.
Као и у свему другом што се тиче псеудонауке тако се српски турбо-фолк историчари не разликују од својих колега у свету ни по оснивању разноразних академија. Лев Клеин (Клейн, Лев Самуилович), доктор историјских наука и професор, о томе пише у чланку под насловом”Лажне академије” који преносимо у скраћеном облику:
”Добио сам писмо са прелепим службеним обрасцем на којем стоји да сам у знак мојих заслуга у науци изабран за пуноправног члана Академије наука у Њујорку. У приложеном опису Академије видео сам да у њој има 20-40 хиљада људи. Према томе нису сами одабрани научници. Надаље, показало се да свако може да приступи, чак и школарац. Поред тога, од мене је тражено да купим своју диплому за 40 долара, а ако је са златним ивицама и урамљена – онда за 100 долара. Такође, треба да се плати годишња чланарина од око 130 долара, а очекују се и добровољне донације за потребе Академије. Па, множећи 130 долара са 20.000 – 40.000, добићемо зараду од 2,6 – 5,2 милиона долара. Али други су сматрали вредним жртвовати толики износ у замену за знакове престижа… Не научници, наравно (за њих је то и сада велика сума), већ много псеудонаучних личности, које се не одликују посебном научном активношћу… Њима очајнички требају звучна звања да би отворили врата државних институција, и ко ће тамо знати, који академик куца на врата – стварни или лажни.
Ствар је у томе да се код нас раширио невероватан број јавних академија, аматерских и самопроглашених. Ту су Руска инжењерска академија, Академија војних наука, Московска академија природних наука, Академија нелинеарних наука, Међународна академија за информатизацију (извесног Јузвишина, диплома академика коштала је 1.000 долара). Сада их има више од стотину, у свакој – стотине академика, у многим – више од хиљаду. Академије су почели да организују и неопагани и друге секте (Академија за тринитаризам). Излазе књиге ових академика са уводима истих таквих академика. (44)
Осим већ поменутих ПАНИ из Петрограда и Међународне академије за информатизацију, постоје и разноразне друге попут Тихоокеанске академије информациологије и екологије разума (Тихоокеанская академия информациологии и экологии разума) и сл. а своје академије су (наравно!) основали и сарадници наших турбо-фолк историчара, Анатолиј Кљосов (Академије за генеалогију ДНК) и Андреј Тјуњајев (Академија фундаменталних наука Организмика).
У опису Кљосовљеве академије стоји, између осталог, следеће:
”Академија је замишљена по принципу класичних академија антике – састанак истомишљеника (подвлачење је моје, Д.М.) који објављују своју публикацију.
Пројекти Академије ДНК генеалогије – су нови поглед на историју наших предака (подвлачење је моје, Д.М.) проучавање прошлости свих народа Русије, објављивање књига, организовање научних догађаја и још много тога. Истраживања у области генеалогије ДНК не само да озбиљно промовишу науку, већ и друштву показује животно важне оријентире – ко смо ми, одакле и где се крећемо даље.” (45)
Осим националних академија наука (попут САНУ, АНУРС и сл.) постоје и различите међународне организације које их обједињују као што су нпр. Међународна асоцијација академија наука (Международная ассоциация академий наук (МААН)) основана 1993 године у Кијеву. (46)или Међународни научни савет (International Science Council (ISC)) који окупља 40 међународних научних унија и асоцијација и преко 140 националних и регионалних научних организација укључујући академије и истраживачке савете. Члан ISC-а су и Српска академија наука и уметности и АНУРС. (47)
Аналогно томе и лажинаучници оснивају међународне организације. Тако је нпр. 2009 године у Санкт Петербургу основана међународна Асоцијација словенских истраживача различитих специјалности за изучавање словенске историје до нове ере (Ассоциация славянских исследователей разных специальностей по изучению славянской истории до новой эры), (48) чији су чланови неки од српских турбо-фолк историчара (Драгољуб Антић, Божидар Митровић и др. а члан је био и покојни Слободан Јарчевић) али Весна Пешић, власник издавачке куће ”Пешић и синови”.
Аутор: Димитрије Марковић
Везе:
1. https://www.facebook.com/SlobodnaSrbijaSerbijana.Akademik.drJovan.Deretic/posts/1373728912803933
2. https://web.archive.org/web/20120416010941/http://www.serbijana.com/
3. https://chudinologia.livejournal.com/83379.html
9. http://www.xn--80ajkthhn.xn--p1ai/
10. http://www.creation6days.com/o_nama.htm
11. http://www.zakonizdravlja.com/
12. http://www.institutni.com/pocetna
13. http://www.institutni.com/dnk
14. https://www.institutpm.com/ipm.php?kontakt-13
15. https://institutki.com/?page_id=6
16. http://www.institutop.com/onama.htm
17. https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1096991
20а. https://hranailek.com/proizvod/protivotrov/
20б. https://healingtools.tripod.com/biosch.html
20д. https://www.herbdoc.com/5-day-liver-detox
20д. https://hranailek.com/proizvod/set-za-5-to-dnevni-program-ciscenja-jetre-i-zucne-kese/
21. https://www.facebook.com/RadicRadivoj/posts/2460514634061212?__tn__=K-R
22. https://www.azvo.hr/hr/vrednovanja/postupci-vrednovanja-u-visokom-obrazovanju/ishodi-vrednovanja
23. http://www.tfb.edu.rs/protestantska-teologija-u-beogradu/
24. https://www.nat.rs/ishodi-akreditacije-i-spk/
25. https://adventistaccreditingassociation.org/
26. http://www.nsc.ru/HBC/hbc.phtml?28+108+1
27. http://www.creation6days.com/diskusije/forum/viewthread.php?thread_id=4&pid=64554
28. http://www.politika.rs/scc/clanak/441422/Pogledi/Dve-civilizacije-u-Evropi
29. http://arsmedija.rs/dve-civilizacije-u-evropi-bozidar-t-mitrovic/
30. http://www.mnepu.ru/ последњи пут приступљено 07.12.2019
31. https://rgup.ru/
32. http://www.prezidentpress.ru/uploads/prezident49pdf.pdf
33. https://ruskline.ru/news_rl/2018/06/04/troyanskie_pegasy_fomenkovwiny/
35. http://kraljevska-akademija.edu.rs/?page_id=18
36. https://www.sanu.ac.rs/o-akademiji/istorijat-sanu/
38. https://www.rtvbn.com/3820273/mirkovic-predstavio-zanimljivu-ideju
39. https://eakademijanauka.com/clanovi/
40. https://www.facebook.com/SlobodnaSrbijaSerbijana.Akademik.drJovan.Deretic/posts/1423323831177774/
41. http://mianu.org/sr/%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%b0/
42. http://www.skain.rs/clanovi.php
43. https://web.archive.org/web/20120120041740/http://www.pesicisinovi.co.rs/srb/cpi_center.html
44. https://trv-science.ru/2010/03/30/lipovye-akademii/
45. http://dna-academy.ru/about/
ТЕОДУЛИЈА 
Комунистичко-усташка анализа и оптужница !
Сретна 7531 година Србска !