Пише: Димитрије Марковић
Крајем августа 2022. године одлучио сам да посетим манастир Покрова Пресвете Богородице у бугарском граду Самокову у коме се, према тврдњама проф. др Аксиније Џурове изнетим у тексту под насловом “Мошти Светог Саве Српског у девичанским метоху”, налази део моштију Светог Саве Српског. Тачније, реч је о малом прсту који недостаје на његовој руци која се чува у манастиру Милешева . Део моштију Светог Саве, како пише професорка Џурова у самоковски манастир је донео хиландарски јеромонах Серафим 1839. године. У манастиру Покрова Пресвете Богородице је, пише она, “12. јануара 1906. године преминуо хиландарски јеромонах Серафим. Пре своје смрти, немоћан због своје библијске старости од преко сто година, диктирао је свој духовни тестамент. У њему је монахињи Теоктисти оставио своју личну библиотеку и реликвијар који је донео 1839. године из Хиландара , у коме се налазе делови моштију Светог Пантелејмона и Светог Сава Српског”.Захваљујући љубави и разумевању мати Максимине из овог манастира добио сам благослов да видим, целивам и фотографишем поменути реликвијар. На унутрашњој страни поклопца налазе се два медаљона са ликовима Светог Пантелејмона, на левој страни поклопца, и Светог Саве Српског, на десној. Испред њихових ликова, у реликвијару, налазе се делови њихових моштију.
Међутим, по речима мати Максимине део моштију који се налази испред лика Светог Саве не припада њему већ и један и други део моштију припадају Светом Пантелејмону. Пошто не говорим бугарски нисам могао да затражим подробније објашњење за њену тврдњу која стоји у супротности са тврдњом проф. др Аксиније Џурове. Која од њих две је у праву? Моје лично мишљење је да је истина у овом случају на страни професорке Џурове. Аксинија Џурова је дописни члан Бугарске академије наука и инострани члан САНУ (2), редовни професор Универзитета у Софији и Директор Центра за словенско-византијска проучавања „Проф. Иван Дуйчев“ на овом универзитету а у њену област рада спадају словенска филологија, историја уметности и византологија. Колика је вероватноћа да би један овако угледан научник олако изнео горе наведену тврдњу? Верујем да је веома мала. Осим тога, колико је вероватно да би се у реликвијару испред лика и имена једног светитеља нашле мошти неког другог Божијег угодника? Мислим да је и у овом случају вероватноћа веома мала. Откуда онда тврдња мати Максимине да се у реликвијару не налазе мошти Светог Саве? Верујем да је реч о страху да би могли да остану без њих – да бисмо могли да тражимо њихов повратак. “У Бугарској је Свети Сава био веома поштован нарочито после свога престављења у Трнову, што се види из упорног одбијања цара Асена да допусти пренос његових светих моштију из Трнова у Србију,” пише Свети Јустин Ћелијски у житију Светог Саве. Из разговора са мати Максимином је било очигледно да се и данас у Бугарској гаји изузетно поштовање према Светом Сави. У неколико наврата је нагласила да је он и њихов (бугарски) Светитељ због чега сам уверен да би разлог за њену тврдњу требало тражити у љубави према њему и страху да ће изгубити његове мошти.
Манастир Покрова Пресвете Богородице у Самокову је основан као метох манастира Хиландара 1837. године. Самоковска епархија се у периоду од 1557. до 1766. налазила у саставу обновљене Српске патријаршије.
Изнад улазних врата у главну цркву манастира налази се троделна композиција у чијем средишту је приказана Пресвета Богородица, на левој страни Свети Јован Рилски а на десној Свети Краљ Милутин. Између осталих, приказани су и рилски и хиландарски монаси (1).
Тропар Светом Сави, глас 3
Био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот, јер, чим си дошао, светитељу Саво, просветио си одмах своју отаџбину и препородивши је Духом Светим, засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају. Зато Те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: Умоли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Аутор: Димитрије Марковић
Литература:
ТЕОДУЛИЈА 