На празник Светих Кирила и Методија који се прославља и као Дан словенске писмености 24. маја 2024. дневне новине ”Спутњик” објавиле су у свом електронском издању текст поводом тога, након чега је постављен и на њиховој званичној страници на Фејсбуку (Facebook). 

Изнад објаве је издвојена следећа реченица: “Браћа Кирило и Методије створили су глагољицу, прво писмо Словена и симбол су словенске писмености.”.

Ова објава изазвала је као 14. фебруара 2024. године (о чему смо писали ОВДЕ), на дан уснућа у Господу Светог Равноапостолног Кирила, Методијевог брата, лавину антихришћанских  коментара у којима су Свети Кирило и Методије етикеторани као педе.и (цензура је наша), чифути, ватиканци, унијати, кукавичје јаје убачено од стране Ватикана, грко-католички фанариоти и агенти који су крали србске књиге итд.

Шта је узрок оволике мржње према светим и равноапостолним словенским просветитељима Кирилу и Методију и према Православној Цркви уопште? Узрок су теорије псеудоисторичара о аутохтоности Срба на Балканском полуострву и постојању српског писма и пре светих Кирила и Методија. Ово измишљено писмо се назива различито а најчешће србица или винчаница (винчанско писмо).

Колико је штетно пропагирање винчанског и других измишљених писама, а истовремено и који је циљ њиховог пропагирања, јасно је из коментара које дајемо у фиду фотографија испод.

Веома је важно даскренемо пажњу и на то да се и у овим коментарима потврђује да су псеудоисторија и неопаганизам неодвојиво повезани. Ово се види нпр. из коментара извесне Весне Стефановић (Vesna Stefanovic) која пише да су свети Кирило и Методије ”осакатили језик Богова јер неке слогове нису могли изговорити па су их једноставно обрисали уверавајући наРОД да су непотребни”. Свакоме ко је боље упућен у учење и деловање неопагана извојена три слова ”род” у речи народ указују на следбеника неопаганизма. Наиме, новопагани уместо термина паганство или многобоштво за своја веровања користе назив ”родна вера” или ”родноверје”.

Уколико се погледа профил аутора овог коментара на Фејсбуку (Vesna Stefanovic) објаве које тамо налазимо недвосмислено потврђују претходно написано. Као пример наводимо објаву у којој се боје српске заставе доводе у везу са паганским боговима Сварогом, Перуном и Видом (фотографија испод).

У књизи „Руски неопаганизам. Историја, идеје, митови“ (Российско енеоязычество. История, идеи и мифы) члан Мисионарског центра Рјазањске епархије РПЦ, Максим Кузњецов (Максим Николајевич Кузнецов), не само да потврђује везу између неопаганизма и псеудоисторије него тврди да се неопаганизам темељи на њој и објашњава због чега је то тако.

„Група псеудоисторијских митова основа је новопаганске идеологије, створене, прво, да оправда потребу за повратком паганству, показујући невиђену моћ и напредак претхришћанске Русије, и друго, да се унизе сва достигнућа Русије која су се догодила после Крштења. Неопагани покушавају да докажу „наметање“ хришћанства помоћу митова „о крвавом крштењу Русије“, „зверствима црквењака у Русији“ итд. Мит о моћној паганској словенској држави веома је популаран,“ пише Кузњецов.

Све претходно написано без изузетка важи и за Србију и домаће псеудоисторичаре и неопагане. О свему томе опширно смо писали у књизи ”Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” коју у електронском облику можете прочитати ОВДЕ или је позајмити у библиотеци у сваком већем граду у Србији.

Да подсетимо овом приликом да је у одбрану псеудоисторије устала Јелена Миљковић Матић у раду под насловом ”Теза да су Срби староседеоци Балкана није у нескладу са хришћанством”, покушавајући да докаже да она по свом карактеру није антихришћанска, чиме је постала саучесник свих оних који се са несхватљивом и забрињавајућом мржњом острвљују на свете и равноапостолне словенске просветитеље Кирила и Методија и Православну Цркву уопште.

Димитрије Марковић