И ове године смо, као и претходних година, спровели добротворну акцију поделе помоћи угроженим српским породицама на Косову и Метохији.

Помоћ је овога пута добило дванаест српских породица а укупна вредност помоћи која је уручена износи 3850 евра и 333.760 динара (укупно око 6700 евра). Један део прикупљене помоћи је остао нерасподељен и биће уручен у наредном периоду.

С обзиром да нам је 2022. године забрањен улазак на територију Косова и Метохије (ОВДЕ) подела помоћи на терену је и овога пута извршена у сарадњи са нашим пријатељима. Захваљујемо се од срца Младену Марићу и Срђану Ђурићу који су учествовали и у прикупљању помоћи а онда отишли на Косово и Метохију да обиђу породице којима је помоћ била намењена и да им је уруче.

Наравно, захваљујемо се свим приложницима на њиховим донацијама, како у наше лично име тако и у име породица које су примиле помоћ. На крају извештаја дајемо списак приложника, а као и увек до сада њихова имена ће бити послата у неку од косовскометохијских светиња са молбом Господу за спасење и здравље драгих нам добротвора.

Петочланој породици Станка Станковића из села Врбештица у Сиринићкој жупи овога пута смо упутили 14.000 динара и 200 евра за куповину основних намирница, и нешт слаткиша за најмлађу Анастасију.

Станко и његова супруга су без сталног запослења а Анастасија, Андријана и Александра похађају школу у оближњем Штрпцу.

На молбу која нам је са Косова и Метохије упућена за Слађану Косић из Скуланова код Липљана обезбедили смо новчану помоћ од 60.000 динара.

Душици Стојковић, самохраној мајци двоје деце из села Прековце код Новог Брда, по благослову оца Христофора из манастира Драганац, уплатили смо 234.060 динара (приближно 2000 евра) за копање бунара за воду, пумпу и пратећи водоводни материјал.

Душици је нарушено здравље, оперисана је од канцера а живи примања која има износе свега 20.000 динара месечно.

Иако је вода у кући, што значи у кухињи и купатилу, нешто што се у данашње време подразумева, Стојковићи је до данас нису имали. Радује нас што смо им помогли да реше бар овај проблем и што смо им на тај начин олакшали свакодневни живот.

Акција је спроведена са пријатељима из ХО Косовско Поморавље којима се од срца захваљујемо.

Отац Небојша Секулић је пре неколико месеци добио и пето дете, прву девојчицу после четири сина, па смо дечицу поводом Божића и божићних празника даривали са по 5000 динара (укупно је уплаћено 25.700 динара).

Отац Небојши са супругом Александром и петоро деце живи у Истоку, метохијском граду између Косовске Митровице и Пећи у коме данас има свега око седморо Срба.

Након стварања првих људи , Адама и Еве, Бог их је благословио и рекао: ,,Рађајте се и множите се, и напуните земљу” (1Мој. 1,27). Важност ове заповести јаснија нам је данас вероватно више него икада јер убрзано нестајемо тешко притиснути смртном болешћу која се, не без разлога, зове бела куга. Само рађањем деце можемо да се исцелимо и опстанемо.
Осим тога, свако српско дете које се роди на Косову и Метохији обнавља јасноћу слова на тапији која потврђује наше власништво над овим нашим заједничким духовним огњиштем.

Отац Небојша и његова супруга Александра са њихово петоро деце светао су пример који би сви ми требало да следимо.

“Дете? – Гле, парче неба на земљи, гле, парче небеске истине, парче небеске правде, парче небеске бестрасности, ” пише Свети Јустин Ћелијски.

Све претходно речено важи у потпуности и за оца Ненада Стојановића који са супругом и петоро деце живи у порти храма Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, као једина српска породица у том делу града. На име божићних пакетића деци оца Ненада смо уплатили 250 евра.

Драгану Арсићу из Грачанице који са супругом и троје деце живи у Грачаници уручили смо помоћ у висини од 700 евра за куповину угаоне гарнитуре. Драган и његова супруга су без сталног запослења, недавно су од Р. Србије након дугог чекања добили стан, али ненамештен, па смо на овај начин желели да им помогнемо да се овај њихов толико жељени кров над главом што пре претвори у топли дом са свим неопходним условима за живот.

Милени Стојановић из села Севце код Штрпца, на обронцима Шар планине, овога пута смо поводом Божића уручили 200 евра, играчке и слаткише за децу. Миленин супруг се упокојио пре неколико година а она живи са две мале ћерке.

Ивану и Милици Ђорђевић из истог села овога пута смо уручили помоћ у висини од 200 евра. Иван и Милица живе само са мајком јер им се отац упокојио. Мајка је назапослена па живе од социјалне помоћи и новца који надничењем заради њихов брат Миленко. Ђорђевићи имају сестру Данијелу која је удата а којој смо пре три године помогли да добије стипендију за студије архитектуре у Косовској Митровици (ОВДЕ).

По благослову оца Бојана Јевтића породици Милоша и Иване Цветковић из села Кметовце код Гњилана овога пута смо уручили помоћ од 1500 евра за грађевински материјал који им је неопходан за завршетак радионице. Милош се бави негом аутомобила, то му је основни извор прихода, али је због неодговарајућег простора радио у ограниченом обиму и само у летњем периоду. Крајем октобра 2024. године смо им уручили донацију за почетак радова на изградњи радионице а овај пут за израду крова.

Осмочланој породици Милоша Костића из села Станишор код Новог Брда, по благослову оца Бојана Јевтића, уручили смо помоћ у висини од 1450 евра за опремање купатила (плочице, лепак, бојлер, умиваоник итд.).

Наташи Виријевић из Новог Бадовца код Грачанице којој смо у више наврата помагали овог пута смо уручили одећу за децу новчану помоћ од 100 евра за куповину намирница за Божић. Наташа и њен супруг Бојан подижу шесторо деце у тешким условима јер су обоје незапослени.

Лазар, Немања, Јован, Јелена, Јордан и Невена наслеђују одећу једни од других и недостаје им много тога што би њихово детињство учинило лепшим и срећнијим. Бојановог оца су отели и убили Албанци. Наташина и Бојанова најстарија ћерка Драгана је у 21. години преминула од тумора на мозгу.

Веселину Денићу из Новог Бадовца који живи од минималних примања, коме смо претходни пут купили шпорет на дрва и телевизор, овога пута смо уручили помоћ од 200 евра.

Косовски завет је по својој суштини завет љубави. Свети кнез Лазар је на Косовом пољу испунио обе заповести о којима “виси сав Закон и Пророци”: “Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.” (Мт. 22, 37-39) Прву и највећу заповест је испунио изабравши између Царства Небеског и царства земаљског Царство Божије – земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека. Другу заповест је испунио тако што је мученички пострадао у борби против некрста. О тој жртви се у Јеванђељу каже: “од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље” (Јн. 15,13) Спремност да се положи живот за ближње је највећи израз љубави али не и једини. Љубав се показује и на различите друге начине а прилике да је покажемо пружају нам се свакодневно. Један од начина на који “вера кроз љубав дела” (Гал. 5, 6) јесте милосрђе. Управо из тог разлога ми и спроводимо наше добротворне акције на Косову и Метохији. То је један од начина на који испуњавамо косовски завет као завет љубави. Трудимо се да макар на тренутак, попут Симона Киринејца (Мт. 27, 32) поделимо терет крста са нашом браћом на Косову и Метохији. “И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.” (1Кор. 13, 2) Али постоји још један разлог зашто говорим о милосрђу и добротворним акцијама. Бранислав Лазичић, припадник Југословенске војске у Отаџбини,у Кулашима код Прњавора 2. маја 1943. каже: „Треба увек имати на уму да се ми не боримо за слободу српских гробова него за слободу живих Срба. Нарочито у Босни треба да сачувамо што већи број живих Срба, јер ће се после рата свакако питати и народ чија ће Босна да буде.” Исто важи и за Косово и Метохију: узалуд нам територија без живих Срба. Због тога је важан сваки рад који доприноси опстанку Срба на Косову и Метохији. Али притом морамо имати у виду да је тамо, упркос свему, са протоком времена све више гробова а све мање живих Срба и да се, стога, ослобођење не сме одлагати. Да имамо макар са нечим да изађемо најпре пред Судију Праведног а онда и пред Лазара, Милоша и остале српске витезове. Али пре тога пред живе косовскометохијске Србе.

Димитрије Марковић

Ненад Јеремић