Како преносе информативне агенције терористи тзв. Исламске државе планирали су напад на фудбалској утакмици Албанија – Израел (ИС планирала напад на утакмици у Скадру?)
На Косову и Метохији и Метохији и у Албанији је хапшено неколико лица која су повезана са планираним нападом.
Утакмица Aлбаниjа – Израел требало jе да се игра у недељу 13.11.2016 у Скадру, али jе померена за дан раниjе и играће се у Eлбасану.
Шта би се десило да је до напада дошло?

Или, да проширимо питање, шта би се десило да су уместо 14 србских жетелаца у Старом Грацком код Липљана,уместо србске деце у Гораждевцу која су се купала на реци Бистрици,уместо србске деце у кафићу ”Панда” у Пећи итд. убијени израелски држављани ? Да су отимани и вађени им органи ?
Мислим да на основу свега онога што знамо о поступцима Изрела у сличним ситуацијама и односу према безбедности државе и својих грађана, није тешко извести закључак.

Ово је добра прилика да се подсетимо и Олимпијских игара у Минхену 1972 године.
Олимпијске игре у Минхену су остале упамћене по масакру израелских спортиста који се догодио током 5. и 6. септембра 1972 када је 8 палестинских терориста из организације „Црни септембар“ ушло у зграду где су били смештени израелски атлетичари и убили двојицу а деветоро држали као таоце.
Напад је почео 5. септембра 1972. године. Пет чланова терористичке групе „Црни септембар“ је прескочило два метра високу ограду која је била постављена око Олимпијског села. Били су обучени у тренерке и носили спортске торбе у којима је било оружје. Помогли су им амерички спортисти који су се у исто време из провода враћали у село, мислећи да помажу колегама спортистима. Након уласка у село, нашли су се са још тројицом терориста и кренули ка згради где је био смештен израелски тим.
Група је захтевала тренутно ослобаћање 234 палестинских затвореника из Израела као и ослобађање двојице терориста који су били затворени у Немачкој и њихов безбедан транспорт у Египат. Израелска власт је одмах одговорила и поручила да никаквих преговора неће бити. Немци под вођством канцелара Вилија Бранта и министра унутрашњих послова, Ханса Дитриха Геншера су одбили понуду израелске владе да пошаље своје специјалне јединице у Немачку. Уместо тога, пошто преговори нису успели а терористи су претили убиством свих талаца, одлучили су се за акцију спавања коју је имала да изведе полицијска јединица чији припадници нису имали одговарајућу обуку за овакве ситуације. Прерушени у спортисте са олимпијским тренеркама и наоружани аутоматским пушкама, они су заузели своја места. Не само да нису били обучени за противтерористичке акције, већ нису имали ни неки конкретан план.
У међувремену су стигле и телевизијске екипе које су из околних станова почеле све да снимају тако да су терористи могли да прате на телавизорима све што се дешавало напољу и да гледају полицију како се спрема да напад.Из тог разлога, акција је прекинута.
Око 22:10, после захтева терориста да им се омогући транспорт до Каира, са два хеликоптера су пребачени заједно са таоцима до војног аеродрома близу Минхена где их је чекао један Боинг 727 који је наводно требало да их пребаци у Каиро. Немци нису знали чак ни тачан број терориста,били су изненађени када су сазнали да их има осам. Одлучено је да се пуца на терористе када извиде авион и врате се до хеликоптера.
Акција је, како се могло и очекивати, доживела потпуни неуспех – сви таоци су убијени. Од осам терориста, петорица су убијени током акције спасавања док су тројица ухапшени и предати Либији мало мање од два месеца после напада. Тела погинулих терориста предата су Либији и сахрањена уз највеће почасти. Осталој тројици преживелих терориста, који су били у затвору, није никада суђено.
И сада долазимо до најважнијег дела ове приче:
Пошто је постало јасно да немачке власти неће судити терористима,тадашња премијерка Израела Голда Мејр дала је налог Мосад-у ДА ПРОНАЂЕ И ЛИКВИДИРА ТЕРОРИСТЕ. Операција је названа:„Операција Божји гнев“. У следећих 20 година припадници Мосада ликвидирали су двојицу од тројице Палестинаца који су преживели Минхен и најмање још 12 Палестинаца за које се сматрало да су учествовали у планирању акције у Минхену:
– Ваел Зуаитир, представник ПЛО-а у Италији
– Мухамед Хамшири, представник ПЛО-а у Паризу погинуо је од експлозивне направе на даљинско управљање
– још неколико осумњичених терориста је ликвидирано на Kипру, у Грчкој и Паризу.
– израелски командоси из јединице Сајерет Маткал заједно са оперативцима Мосада су 10. априла 1973. извели акцију и у самом Бејруту током које су ликвидирали: Абу Јусуфа (заменика Јасера Арафата и вођу терориста), Камала Адуана (заповедника Фатаха) и гласноговорника ПЛО-а Камала Насира.Акцијом је командовао Ехуд Барак, каснији премијер Израела.Командоси су дошли прерушени у туристе, од којих тројица укључујући и самог Ехуда Барака обучени као жене.
– Мохамед Боудија, операционални шеф терористичке групе Црни септембар погинуо је у експлозији аутобомбе 28. јуна 1973. у Паризу.
-Али Хасан Саламех је убијен у Бејруту 22. јануара 1979. од експлозије аутобомбе детониране на даљинско управљање.
Атиф Бсеису, учесник у планирању Минхенског масакра је убијен у Паризу 8. јуна 1992 године.
Тако то раде Израелци, а ми ? Можемо о Израелу да имамо овакво или онакво мишљење али једно је сигурно – да убијају њихове грађане,да убијају њихову децу,њихов премијер или неки од министара са терористима НЕ БИ ПРЕГОВАРАО !

Приредио: Димитрије Марковић