Кад сам моју Стоју повео на венчање, наше село било је чисто српско. Истина, малено, од десетак кућа, али сви доброг стања: жита доста, а стоке и на претек, јер су имали одличну испашу. Испод села, а поред реке Грачанке пружало се „Олато‘‘, погодна испаша за биволице, коње и кобиле којих је свака кућа имала по неколико, те читава ергела, која је тамо пасла без … Continue reading (Како је) БАДОВАЦ ПОСТАО APHAУTCKO СЕЛО