Пише: Димитрије Марковић Град Сервија или Србица (τα Σέρβια), који данас постоји у виду остатака сервијске тврђаве (Κάστρο Σερβίων), место је где су се у време цара Ираклија, у првој половини 7. века, доселили Срби из своје прапостојбине. Град је по досељавању Срба, према Константину VII Порфирогениту, добио назив Сервија које носи до данас. Србица је данас насеље од око 3000 становника и седиште је … Continue reading Град Србица (Σέρβια) у Грчкој
Напомена: Рад проф. др Драгољуба Марјановића ‘‘Нека запажања о византијском историчару Лаонику Халкокондилу и карактеру његовог дела” објављен је у часопису “Научне белешке” који издаје Теолошко историјски истраживачки центар “Архимандрит Василије Проњин” Мукачевске епархије Украјинске православне цркве. З благословення Високопреосвященнішого Феодора,Митрополита Мукачівського і Ужгородського НЕКА ЗАПАЖАЊА О ВИЗАНТИЈСКОМ ИСТОРИЧАРУ ЛАОНИКУ ХАЛКОКОНДИЛУ И КАРАКТЕРУ ЊЕГОВОГ ДЕЛА Драгољуб Марјановић, доктор наука, ванредни професор, Катедра и Семинар за … Continue reading О Лаонику Халкокондилу и карактеру његовог дела
На почетку ћемо дати кратак преглед историје Скадра и околине академика Александра Дерока из његовог рада ”У Бодиновој престоници: Путописне архитектонске забелешке из Скадра – града Росафа – и околине. ”Ради опште ориентације преписаћу прво неколико података из историје у колико се они односе на поједина поменута места. Српска су се племена населила у Приморје око половине VII. века. Околина Скадра била је њихова најужнија … Continue reading Српски Скадар
”Историчари су били склони да област Арбанона траже у унутрашњости данашње Албаније. Веровали су да се простирала од Дебра према западу до тврђаве Петрела, која је лежала источно од Драча на реци Ерзен. У правцу север-југ област Арбанона се по свој прилици простирала између река Мати и Шкумби, дакле остала је ограничена на брдовите крајеве унутрашњости Албаније,” пише академик др Божидар Ферјанчић. [1] О убикацији … Continue reading Арбанон и етногенеза Албанаца
