Како су у јуну, јулу и августу 2026. године на Тари планирани кампови ,,школе” под називом ,,Лицеј академија Шћетињина” (користи се и назив ,,Школа за трећи миленијум”) у наредном периоду ћемо објавити низ текстова који ће родитељима помоћи да стекну исправну слику о овој ,,школи” чији је оснивач  Михаил Петрович Шћетињин (Михаил Петрович Щети́нин). Наиме, у Русији, одакле и потиче, ова ,,школа” је означена као тоталитарна секта или култ.

Пошто ова ,,школа” долази из Русије, у оквиру Руске Православне Цркве постоји низ текстова који се баве њеним деловањем.

Текстови које ћемо пренети преузети су са странице Центра за религиозне студије Светог свештеномученика Иринеја епископа Лионског којим управља проф. др Александар Л. Дворкин, а који је основан уз благослов Његове Светости патријарха московског и све Русије Алексија II 1993. године.

Александар Л. Дворкин је један од водећих сектолога Православне Цркве, а 2025. године је боравио у Србији, у посети Одсеку за апологетску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, па више корисних информација о њему и његовом раду, али и о сектно-манипулативном деловању и антихришћанским учењима и праксама, можете пронаћи на званичној страници поменутог Одсека, под називом Апологетско слово.[1]

У случају потребе, за додатне информације и консултације, можете се обратити сарадницима Одсека за апологетску мисију путем контакт података који су наведени на званичној страници. [2]

У наставку следи преведени руски текст.

Како деца упадају у култове прерушене у школу

На природној жељи родитеља да детету пруже квалитетно образовање паразитирају многи: од нискоквалификованих приватних наставника (у најбољем случају) до такозваних „педагога“ који отварају своје, наводно, образовне установе са сумњивим садржајем. Из незнања, родитељи могу сами да одведу дете у секту или деструктивни култ.

Једно време је, на пример, био широко познат култ под називом „Школа Шћетињина“. Један од водећих сектолога у Русији, Александар Дворкин, причао је како је овај култ подржавао један високопозиционирани државни званичник, који се дивио прогресивним методама наставе у тој школи. Он се искрено чудио што тако дивну школу сврставају у секте и имао је план да тамо пошаље сопствену децу на школовање… Наравно, све то је преваранту-оснивачу пружало протекцију и релативну заштиту.

Овај култ постоји и данас, оснивача називају иноватором, школа се води као експериментална, а родитељи и даље тамо уписују децу.

Каква је то школа? Или, тачније, какав је то култ под маском школе?

Пре свега, мора се рећи да је то школа интернатског типа. Одвојеност од родитеља омогућава руководству секте да изврши свеобухватан утицај на децу, обликујући их према сопственим потребама. Можда би за неке родитеље била велика радост да се на тако легалан и друштвено некажњив начин ослободе своје неизмерно вољене деце, али обичне породице морају добро да размисле пре него што пошаљу децу у интернат у Краснодарском крају.

Као друго, у школи Шћетињина деца не изучавају предмете као у обичној школи: 45 минута алгебре, 45 минута руског језика, 45 минута хемије и тако даље. У школи Шчетињина правило гласи — не треба учити децу, већ треба учити од деце. Часови су тамо забрањени јер, према речима оснивача овог култа, сама реч „урок“ (час на руском) потиче од глагола „урочить“, „изурочить“, што значи оштетити или покварити. Терати децу на час, према мишљењу секташа из школе Шћетињина, значи кварити њихову првобитну чистоту, некакву посебну, недокучиву отвореност према свету и томе слично. А да би деца ипак била било чиме запослена, уместо класичних часова за њих су осмишљени „интегрални курсеви“. На њима су, на пример, заједно изучавали историју са астрономијом, хемијом и физиком — све одједном. Јасно је да од такве каше у глави детета не остаје ништа.

Шчетињин тврди да деца из његове школе увек изврсно полажу државне матурске испите (ЕГЕ и ОГЕ). Оцене су заиста знале да буду високе, а за то постоји једноставно објашњење.

Ствар је у томе што — пошто је школа Шчетињина, као што је већ поменуто, интернат — група испитивача и професора долази директно тамо како би организовала полагање државног испита. Тамо их дочекају, нахране, напоје и поткупе, након чега они свим ученицима упишу максималне оцене на испиту. Доказано је да ученици школе Шчетињина, када упишу факултете, нису способни да савладају елементарно градиво јер, једноставно речено, не умеју да уче.

На Западу постоји сличан пример, а то је Махариши универзитет, где се изучавају предмети попут „Махариши физике“, „Махариши историје“ и слично. Да ли уопште треба наглашавати да то нема никакве везе са стварним образовањем? (У кампу на Тари деца ће нпр. изучавати ,,ведску математику”, рад са шашкама тј. руском сабљом, лековито самоникло биље, плетење и сл. примедба Димитрије Марковић)

Трагање за новим начинима образовања своје деце и жеља да им се пружи најбоље школовање, које би постало темељ њиховог успешног живота, потпуно је нормална и разумљива жеља. Здраве, квалитетне алтернативе стандардном државном образовању могу и морају да постоје, а ако их из неких разлога још увек нема — нико нема право да забрани организовање таквог вида наставе. Ипак, треба имати на уму да култови увек профитирају на људским жељама и страховима, а жеља да се детету обезбеди добар живот представља сладак залогај за преваранте који набрзину скроје наводно прогресивне и наводно образовне установе, док у стварности врбују људе у секту.

Узгред буди речено, у школи Шћетињина једини предмет коме се посвећује заиста озбиљна пажња јесте физичка припрема. Вреди се запитати зашто се то ради, зар не?

Родитељи би требало добро да размисле и детаљно истраже информације, чак и о оним установама које поседују државну акредитацију. Покушајте да пронађете стварну особу која је завршила школовање у таквој установи и разговарајте са њом — погледајте какво знање има у глави, да ли разуме науку, уметност, историју, књижевност? Коју је професију овладала и како ће зарађивати за живот?

И запамтите да ризик за педагошке експерименте над децом родитељи преузимају искључиво на себе.

(крај руског текста)

Превео и приредио:

Димитрије Марковић

Стални стручни ссарадник

Одсека за апологетску мисију

Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке

Преузето са:

https://iriney.ru/pedagogicheskie/shkola-shhetinina/novosti-o-shkole-shhetinina/kak-deti-popadayut-v-kult-pod-vidom-shkolyi.html

---

[1] https://apologetskoslovo.rs/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%84%d0%b5%d1%81%d0%be%d1%80-%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b4%d0%b2%d0%be%d1%80%d0%ba%d0%b8%d0%bd-i-%d0%b4%d0%b5%d0%be-%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d0%b5/

[2] https://apologetskoslovo.rs/%d0%ba%d0%be%d0%bd%d1%82%d0%b0%d0%ba%d1%82/