Радован Дамјановић припада тзв. Српској аутохтонистичкој историјској школи, неформалној групи псеудоисторичара, псеудоархеолога, псеудолингвиста и других псеудонаучника познатих по тврдњама и теоријама да су Срби најстарији народ на свету, да је српски језик најстарији на свету, да смо аутохтони на Балканском полуострву, да смо имали писменост и пре Светих Ћирила и Методија итд. а најпознатији су, вероватно, по теорији завере о забрањеној, скривеној и фалсификованој историји Срба. Ова теорија завере је темељ на коме се граде све остале претходно побројане тврдње и теорије – уколико нема забрањене, скривене ни фалсификоване историје ни они немају шта да нам ‘’откривају’’.
Оно што је карактеристично за све тзв. аутохтонисте, укључујући и Радована Дамјановића, јесте искривљавање и фалсификовање не само опште историје него и историје Цркве, али и пропагирање неопаганизма и других јереси. (1)
Како би ‘’продали’’ своје теорије лажинаучници и псеудоисторичари прибегавају тактици производње кредибилитета која подразумева кићење различитим лажним звањима као што су нпр. доктор наука, професор или академик. Због чега? Јер кредибилитет спречава постављање питања. Ко смо ми да сумњамо у неког ”доктора”, ”професора” или ”академика” ма колико његова теорија звучала невероватно и сулудо?
Тако се нпр. Горан Шарић лажно представља као доктор историјских наука, Божидар Митровић као професор, Јован И. Деретић се лажно представљао као академик итд. (2)
Радован Дамјановић се најчешће лажно представља као професор док се на местима где може да се преузме његова апликација под називом ”Дневна доза Радовања” представља као ”проф. др Радован Дамјановић”.
Понегде на интернету (на форумима) може да се наиђе на информацију да Дамјановић предаје историју у некој од средњих школа у Београду али су ове информације непоуздане и непотврђене. Али чак и да прихватимо претпоставку да су ове информације тачне остаје чињеница да се Радован Дамјановић лажно представља.
Наиме, према Уредби о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору (“Сл. гласник РС”, бр. 43/18) у оквиру ‘’Радних места у предшколском, основном и средњем образовању’’ налазимо радно место ‘’наставник предметне наставе’’. Дакле, чак и да заиста ради у некој од средњих школа назив Дамјановићевог радног места не садржи у себи реч ‘’професор’’. Професоре налазимо искључиво у оквиру ‘‘Радних места у високом образовању’’ (редовни професор, ванредни професор).
Након једног покушаја злоупотребе епископа крушевачког господина Давида од стране Александра Шаргића на званичној интернет презентацији Епархије крушевачке објављено је саопштење у коме се, између осталог, каже следеће:
„Обавештавамо православне хришћане Епархије крушевачке да Ми, епископ крушевачки Давид и сав клир црквени немамо никакву везу са јеретичким проповедањем, учењем и деловањем Александра Шаргића из Крушевца. Своје медијске наступе, које је он користио и које даље користи да би наудио православним хришћанима епархије, бивше нишке и садашње крушевачке (порнографија и проповедање старог словенског многобоштва), Ми анатемишемо и свега тога се гнушамо.
Због злоупотребе људи у свом окружењу и због погубног деловања на њих, те због злоупотребе гостопримства, лика и чина епископа Давида, Ми Александру Шаргићу ускраћујемо приступ епископији крушевачкој.’’
Након овог саопштења Александар Шаргић је упутио бројне увреде на рачун епископа крушевачког.
Упркос анатеми, а у складу са народном изреком да не пада снег да покрије брег него да свака звер покаже свој траг, један број људи је пружио подршку јеретику Шаргићу и на тај начин се одрекао Христа и Цркве. Природно, уз њега су стали сви псеудоисторичари а међу њима и Радован Дамјановић.
О томе Шаргић каже следеће: ”Што се тиче подршке хвала пре свега људима који су рецензенти као што су господин Озимић, историчар, као што је Радован Дамјановић, као што је брачни пар Ћапин (Радмила и Ђорђе Ћапин, прим. Д.М.)…” (3)
Шаргићеве речи потврђује, између осталог, и Дамјановићево учешће у Шаргићевој емисији ‘’Срби су заслужни за историју Русије’’ (4) одакле и потиче издвојена фотографија за овај текст.
”Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако! Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело,” (1Кор 15-16) каже се у Светом Писму. Дамјановић се уместо са Телом Христовим (Црквом) свезао са телом духовне блуднице. Тачније, ако је крштен починио је духовну прељубу у складу са речима пророка Јеремије:
‘’Јуда као и Израиљ оскврни земљу јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом,’’ (Јерем. 3, 9) и требало би да сноси последице.
‘’Каква је то прељуба, коју учинише Израиљ и Јуда (тј. народ израиљски и јудејски) с каменом и дрветом?’’ пита се Свети Владика Николај и даје одговор: ‘’То је поклоњење идолима од камена и дрвета. Но пре овога греха они учинише један други, наиме: одвратише се од поклоњења Богу правоме, Богу живоме и јединоме. Зашто се њихово идолопоклонство назива прељубом? Зато што су они били везани првом љубави за Бога правога, за Бога живога и јединога, па су после изневерили ту љубав и предали се срцем туђим идолима од камена и дрвета. Зато Господ назива њихово идолопоклонство прељубом.
Да ли је овај укор Божји био заслужен само у оно старо време а не и у наше, и само од Израиља и Јуде а не и од хришћана? Нажалост, овај укор Божји потпуно је заслужен и данас од многих хришћана. У коме је год охладнела љубав према Богу правоме, Богу живоме и јединоме, и разгорела се ниска љубав према стварима од камена и од дрвета, према трулежним стварима и смртним створењима, тај прељубу чини, и тај навлачи онај укор Божји на себе. Тада је онај укор Божји и данас уместан као и некад, јер онда грешаху људи не познавајући Христа, а сада греше познавајући Христа.’’
Да није реч ни о каквој случајности или непромишљености када је реч о Дамјановићевој подршци Шаргићу и одрицању од Цркве и хришћанства за рачун паганизма јасно је свакоме ко је упознат са радом лажинаучника Радована Дамјановића.
Уосталом, Дамјановић има своју емисију на аутохтонистичко-неопаганском радију ”Сербона”.
Тако он у једној емисији јасно ставља до знања да је његова вера паганизам а не хришћанство:
‘’Наша вера стара је у ствари подлога том јудео-хришћанском веровању. Ја верујем да је наша вера старија,’’ каже Дамјановић. (5) Овде видимо да дели исте ставове са Шаргићем тј. да је ‘’наша вера стара’’ (словенско многобоштво) у ствари ‘’подлога’’ хришћанству које он назива ‘’јудео-хришћанским веровањем’’.
Александар Шаргић је анатемисан управо због тога што је изнео лаж да је епископ крушевачки Давид подржао ту његову теорију (о наводном континуитету словенског многобоштва и хришћанства) изнету у књизи „Српски поглед на свет“, (6) а сам сусрет са епископом Давидом Шаргић је описао овако: „Кажем ја њему чиме се бави нова књига.. старом вером Срба и њеном везом с православљем данашњим.. а он мени каже ‘Јесте, фали нам тај континуитет’,“
У истој емисији, на констатацију водитеља да су неки од 70 Христових апостола дошли на Балкан Дамјановић каже ‘’На нашим просторима је рађена хришћанска пропаганда.’’ Како у биграфији на једној од својих интернет презентација (7) (има их најмање две) Дамјановић пише да се 30 година бави палеолингвистиком док на другој (8) пише да је ‘’историчар, књижевник и лингвиста’’ нема никакве сумње да реч ‘’пропаганда’’ није употребио нимало случајно. Шта значи ‘’пропаганда’’?
‘’Пропаганда , ширење информација – чињеница, аргумената, гласина, полуистина или лажи (подвлачење је моје, Д.М.) – да би се утицало на јавно мњење.
Пропаганда је мање-више систематски напор да се манипулише веровањима, ставовима или поступцима других људи помоћу симбола (речи, гестови… итд.) . Намерност и релативно велики нагласак на манипулацији разликују пропаганду од необавезног разговора или слободне и једноставне размене идеја. Пропагандисти имају одређени циљ или скуп циљева. Да би то постигли, они намерно бирају чињенице, аргументе и приказе симбола и представљају их на начин за који мисле да ће имати највише ефекта. Да би максимизирали ефекат, они могу изоставити или искривити релевантне чињенице или једноставно лагати, (подвлачење је моје, Д.М.) и могу покушати да скрену пажњу реактора (људи на које покушавају да утичу) од свега осим од сопствене пропаганде.’’ (9)
Потврду да реч ‘’пропаганда’’ није употребљена случајно уместо речи ‘’проповед’’ налазимо у другој емисији где Дамјановић каже да‘’неће да улази у сукоб са верским естаблишментом.’’(10) Шта значи реч ‘’естаблишмент’’? Естаблишмент су ‘’људи у предузетништву, влади, итд., који имају моћ над другим људима у друштву’’ или ‘’део одређене групе који има моћ или контролу’’.
Као што речи ‘’пропаганда’’ нема места у речнику православног хришћанства тако је нема ни за ‘’естаблишмент’’. Од тврдњи да је апостолска проповед једнака пропаганди а црквена јерархија једнака естаблишменту до тврдње да је религија опијум за народ (Карл Маркс, “Die Religion … ist das Opium des Volkes”) кратак је пут.
Шта каже Свети Владика Николај о апостолима и њиховој проповеди?
Свети Владика најпре каже да је ‘’Господ Исус назван Сином Божјим не од људи него од самога Бога Оца’’, док за Апостоле каже да су ‘’верни… и истинити сведоци, који ово говоре народима, и саопштавају оно што њихове очи видеше и њихове уши чуше. Ко не верује апостолима, тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону, гонитељима апостола и издајницима истине. Ко не верује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима, тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима. Дан сваки не свиће низашто друго него да се људи определе за једне или за друге.’’
Радован Дамјановић се определио за Јуду, Кајафу, Ирода и Нерона, гонитеље апостола и издајнике истине .
Штавише, Дамјановић Апостоле представља као гонитеље:
‘’Да видимо шта прво значи реч ”паган”. Од чега то долази? Па, кол’ко сам ја мало успео да расветлим себи па ево сада и вама, долази од људи који су прогоњени и погоњени. О чему се ту ради? Ширењем хришћанства по – ајде задржаћу се на европском континенту и на острвима – они који нису хтели да прихвате хришћанство одлазили су у све пасивније и лошије делове Европе погодне за живот. Бежали су на исток, крајњи исток, крајњи запад и крајњи север. И они су у ствари били погоњени. Ето, то је… Тај прелазак после ”а” у ”о” није ништа необично то имате код израза хром човек – он не хромље него храмље. Тако је и паган, то је у ствари онај ко је погоњен.’’ (11)
Урушавање поверења у Цркву и удаљавање од православља је процес који тече истовремено и преплиће са процесом урушавања поверења у историјску науку и води ка циљу урушавања националног идентитета. Псеудоиисторичаре без изузетка карактерише не само искривљавање историје Цркве него и различита јеретичка учења и рехабилитација многобоштва.
У књизи „ Руски неопаганизам. Историја, идеје, митови“ члан Мисионарског центра Рјазањске епархије РПЦ, Максим Кузњецов не само да потврђује везу између неопаганизма и псеудоисторије него тврди да се неопаганизам темељи на њој и објашњава због чега је то тако. Наиме он каже да је група псеудоисторијских митова основа новопаганске идеологије, створене, прво, да оправда потребу за повратком паганству, показујући невиђену моћ и напредак претхришћанске Русије, и друго, да се унизе сва достигнућа Русије која су се догодила после Крштења.
Уочио је да Неопагани покушавају да докажу „наметање“ хришћанства помоћу митова „о крвавом крштењу Русије“.
Руски историчар Владислав Туљанов пише у свом раду о неопаганима у Русији на основу анализе часописа „ Родноверје“. Он каже на основу анализе да „у својој критици улоге хришћанства у руској историји, родноверци теже циљу оцрњивања православља. Истовремено, немају проблем ни са фалсификовањем ни апсолутно нетачним тумачењем историјских чињеница у ту сврху. „То се посебно односи на наводно постојећи „терор православне цркве над руским народом“, а уз оцрњивање православља и омаловажавање његове улоге у руској историји, у часописима родновераца се активно практикује уздизање незнабожачке Русије.
Као по правилу, критика православља и његове улоге у историји Русије родноверци уско повезују са „духовним препородом Русије“… наравно на основу нео-паганизма.(12)
Исто то се ради и у Србији а један од оних који то раде је Радован Дамјановић.
Даље, у једној емисији Дамјановић имплицитно каже како су Ћирило и Методије били Срби (13) чиме опет имплицитно али сасвим јасно каже да нас лажу Свети Петочлисеници, ученици Светих Кирила и Методија – Свети Наум, Свети Климент, Свет Ангеларије, Свети Горазд и Свети Сава. Али да нас лажу истовремено и Свети Немањићи на челу са Светим Савом и Светим Симеоном Мироточивим, тачније да прикривају тај податак. Односно, Радован Дамјановић себе представља истинољубивијим и родољубивијим од Светог Саве ‘’откривајући’’ нам да су Свети Ћирило и Методије били Срби.
За разлику од Дамјановића има међу псеудоисторичарима оних који су и експлицитно оптужили Цркву за наводно прикривање ‘’праве српске историје’’ а на њиховом челу се налазио Јован И. Деретић.
На другом месту Дамјановић имплицитно каже да Ћирило и Методије нису створили словенско писмо. (14) На тај начин поново оптужује Цркву и бројне Божије угоднике за лаж.
Да погледамо како се у житију Светог Равноапостолног Кирила описује тај догађај почев од молбе моравског кнеза Растислава византијском цару Михајлу:
‘’Растислав, наиме, моравски кнез, потстакнут од Бога, пошто се посаветовао са својим кнезовима и Морављанима, упути посланство цару Михајлу са поруком:
“Наши су се људи одрекли паганства и придржавајући се хришћанског закона, али ми немамо таквога учитеља који би нам на нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то нас следиле. За то пошаљи нам, господару, таквог епископа и учитеља. Јер од вас полазе увек на све стране добри закони.”
Цар, пак, сазвавши сабор, позва Константина Философа и, упознавши га са том ствари, рече му:
– Знам да си уморан, Философе, али треба да ти тамо идеш, нико други не може извршити тај задатак онако као ти.
Одговори Философ:
– Мада ми је тело преморено и мада сам болестан, радо идем тамо само ако имају слова за свој језик. Цар ће му на то рећи:
– Мој дед и отац мој и многи други тражили су то и нису нашли, како бих онда ја могао да их пронађем?
Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђељску беседу:
“У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч” и остало.
Цар се томе обрадовао и заједно са својим саветницима прославио је Бога, те пошаље њега са многим даровима, написавши Растиславу ову посланицу:
“Бог, који хоће да свако дође до спознаје истине и да се подигне на веће достојанство, видевши твоју веру и подвиг, учинио је и сада у наше доба откривши слова за ваш језик, што није било давано него само у првобитно доба, да се и ви придружите великим народима који славе Бога на своме језику.’’
Најпре да скренемо пажњу на чињеницу да су Свети Ћирило и Методије кренули међу Словене да проповедају и шире хришћанство након молбе словенског кнеза Растислава који каже да су се Словени одрекли паганства. Нису, како то Радован Дамјановић тврди, ширили хришћанство на силу притом прогонећи пагане.
‘’Историју велике мисионарске делатности Константина-Ћирила и Методија осветљавају њихова житија, чија је изворна вредност ван сумње,’’ пише Георгије Острогорски у ‘’Историји Византије’’. (15)
‘’Свето је оно, што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од ове србске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити до крви србски народ и навући проклетство од Св. Саве. Не, ако Бога знате, господо србска, ако сте и учени, будите паметни,’’ пише Свети Владика Николај.
И одбацивање чињенице да су прво словенско писмо створили Свети Ћирило и Методије ради се плански у сврху урушавања националног идентитета. Тврдња да смо имали своје писмо и пре Свете Равноапостолне Браће служи да се ћирилица представи као наметнута и одбаци као наше национално писмо и битан део националног идентитета. Уместо ћирилице као наше писмо нам се намеће измишљене винчаница, србица, куралица, буквица и сл. Образац је исти као и у случају хришћанства – намеће нам се лаж да смо силом покрштени како би се код нас јавио отпор и како бисмо лакше прихватили неопаганизам као нашу ‘’стару веру’’. (16)
Даље, овде видимо још једну потврду да Дамјановић као ни остали псеудоисторичари не верује у Бога па самим да није хришћанин.
Наиме, из житија Светог Константина видимо да је словенско писмо саставио након молитве, пошто му се јавио Бог. Да ли је ово нешто ново и непознато? Наравно да није. Од многих чуда која су резултат свемогућства (παντοδυναμία) као једног од својстава воље Божије, поменућемо само једно које је сродно са примером стварања писма по надахнућу Духа Светога. У питању је дар језика о коме читамо у Делима апостолским.
‘’И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гђе они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гђе они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи, чујемо гђе они говоре на нашим језицима о величанственим делима Божијим?’’ (Дап. 2, 1-11)
Даље, тврдњом да је Јероним је писао на српском (17) Радован Дамјановић поново имплицитно Цркву оптужује за лаж.
Спомен на преподобног оца нашег блаженог Јеронима вршимо у Цркви 15. јуна (по старом календару), када прослављамо и Светог Великомученика Кнеза Лазара. Преподобни Јероним је сам забележио да је рођен у Стридону (О знаменитим људима, 135) али постоје различита мишљења о томе где се Стридон налазио – на простору данашње Словеније, Хрватске или Босне и Херцеговине. Отуда и тврдње неких псеудоисторичара – међу њима и Радована Дамјановића – да је био Србин и да је писао српским језиком. На ово ћемо дати три кратка одговора.
Прво, Преподобни Јероним је рођен 347. године што значи у време када Словена и Срба још увек није било на Балканском полуострву.
Друго, у периоду када је живео Преподобни Јероним ( 347 – 420. године) српски језик није постојао. Тако чешки историчари Јармила Беднаржикова, Алеш Хомола и Зденек Мержински у књизи ” Селидбе народа и исток Европе. Византија, Словени и Арапи” пишу о језику и простору на коме се одвијала етногенеза Словена следеће:
”С обзиром на чињеницу да највећи број заједничких елемената словенски језик има са балтским, даље следе везе са германским и иранским а неке сличности је имао прасловенски и са келтским, илирским и трачким, његов развој је морао да се одвија на територији између германског етноса на западу, балтског на северу, иранског на истоку и келтског, трачког и илирског на југу. … Етногенеза Словена се према томе одиграла јужно и југозападно од Балта а њихови северозападни суседи су били Германи, којима су Словени после Балта језички најближи. На овом месту такође треба констатовати, да се почетак доба словенске експанзије према филолозима временски подудара са датовањем настанка тзв. класичног прасловенског језика или се на њега наставља. Он је временски одређен годинама 400-800 нове ере и у вези је управо са завршетком процеса етногенезе Словена и временом њихове експанзије. Експанзија Словена је пак у следећим вековима довршила језичку мапу Европе до оног облика који у грубим цртама траје све до данас.” (18)
На ово додајмо да је први књижевн језик свих Словена старословенски који је формиран средином IX. века. Структура старословенског језика је веома слична структури прасловенског који, да још једном нагласимо, није писмено посведочен већ се реконструише поредбеним путем.
‘’Дуги ток посрбљавања старословенског језика и образовања српске редакције – српскословенског језика – завршио се током XII. века.’’ (19)
Најстарији сачувани датирани српскословенски споменици су потписи великог жупана Стефана Немање и кнеза Мирослава а налазе се на уговору потписаном 27. септембра 1186. године о потпис кнеза Мирослава на повељи написаној 17. јуна 1190. године. Од недатираних сачуваних српскословенских споменика то су Мирослављево Јеванђеље настало у последње две деценије 12. века, затим Вуканово јеванђеље, јеванђелистар настао око 1200. године и Хиландарска оснивачка повеља Стефана Првовенчаног настала вероватно у другој половини 1198. године.
Као што видимо између периода када је живео Преподобни Јероним и времена појаве српскословенских текстова зјапи вишевековна провалија.
Треће, има мишљења, на основу имена Преподобног Јеронима, да су његови преци пореклом били Грци. (20)
Коначно, остало нам је доста његових списа писаних латинским а сам Преподобни Јероним нам указује да је то његов матерњи језик. Наиме, преводећи Свето Писмо на латински ‘’употребљавао је доста јеврејских и грчких речи које су се биле одомаћиле код латинских народа. Због тога се правда да је ‘’учећи јеврејски језик покварио свој матерњи’’ (Comment. In epist. Ad Gal. Lib. 3 Prologus).’’ (21)
Осим што је присталица теорије завере о забрањеној (скривеној, фалсификованој) историји Срба, Радован Дамјановић је истовремено присталица уфолошке завере, односно теорије завере чија су централна тема ванземаљци и летећи тањири. Ево шта о једној фресци у Високим Дечанима каже Дамјановић:
‘’Оно у Дечанима, распеће Христово. И сад мени кажу то је приказ Сунца и Месеца. Лево и десно од Христове главе возе двојица скутере неке свемирске, јуре се. Овај што бежи окрен’о се овако и гледа овога (притом Дамјановић симулира држање за управљач скутера и гледа преко рамена). А овај има јачу машину па га стиже, разумеш, овај иза. Свако може да узме – манастир Дечани – распеће Христово да погледа. И то наши историчари уметности рекли су пази то је приказ Сунца и Месеца. Какав бре приказ Сунца и Месеца?! Човек вози скутер свемирски! Има кабину, све. И сад оне мени треба… ја видим да он вози нешто и шиба пламен позади а он мени објашњава да је то приказ Сунца и Месеца. … Ја видим двојицу на моторима који се јуре по небу.’’ (22)
Ово није ништа ново, Дамјановић само понавља оно о чему су други њему слични већ писали, а међу њима и познати конспиролог и псеудонаучник Ерих фон Деникен. (23)
Познат је пример и Тодора Пештерског, још једног лажинаучника из тзв. Српске аутохтонистичке историјске школе који тврди да је на фасади Тршке цркве (недалеко од Жагубице) приказана пирамида а унутар ње мали васионски брод. (24)
У другој емисији (25) Дамјановић прича како му је његов пријатељ из Љубовије јавио да је видео летећег човека.
Научна истраживања која су се бавила конспиролошким теоријама (теоријама завере) указују на везу између веровања у ове теорије и бројна истраживања и психичких поремећаја, на првом месту параноидне шизофреније. Осим тога, наводе истраживања која су открила повезаност између веровања у завере и бројних релевантних променљивих, укључујући интерперсоналну параноју, нарцизам, опште неповерење, црте анксиозности, непријатности и макијавелизма (тј. у којој мери су људи спремни да искоришћавају друге за личну корист) итд. (26)
Једна од најчешћих тврдњи лажиисторичара и заступника теорије завере о забрањеној, скривеној и фалсификваној историји Срба јесте та да нам је изучавање наше националне историје забрањено на Берлинском конгресу 1878. године. Наравно, међу онима који ово тврде је и Радован Дамјановић:
‘’Овде су победили и наметнули берлинско-бечку историјску школу још у 19. веку. Године 1878. на берлинском конгресу потврђена је Србији модерна државност, али и наметнути стандарди који ће се примењивати у историјској науци,’’ каже Дамјановић. (27)
Оно што Дамјановић не зна јесте да теорија о наводној забрани Србима на Берлинском конгресу да изучавају сопствену историју потиче од новинара Миломира Марића, на шта је овај сам указао у Јутарњем програму TV Happy, у разговору са историчарем Александром Узелцем. ”То сам ја измислио, сви понављају то као папагаји,” каже Миломир Марић. (28)
Литература конспиролога и лажиисторичара је препуна случајева у којима су очигледно фиктивни производи, попут филмова, романа, видео игрица, народних песама и сл. истицани као тачни, чињенични прикази стварности.
Код припадника тзв. Српске аутохтонистичке историјске школе један од кључних ‘’доказа’’ о старости српског народа је изјава председника Владе Израела Бенјамина Нетанјахуа да ”пријатељство јеврејског и српског народа сеже хиљадама година уназад, још из доба Римске републике.” Нетанјаху је ову реченицу изрекао приликом сусрета са председником Владе Републике Србије 2014. године у Израелу и изазвао бурну реакцију српских лажиисторичара. Уколико ову његову изјаву потражите на интернету добићете велики број резултата са насловима текстова и видеозаписа попут ових: ”Шок изјава Нетањахуа о којој нико у Европи не сме ни да писне: Јеврејски и српски народ су стари хиљадама година…”, ” Деретић: Нетанијаху нас учи истини, Срби и Јевреји су пријатељи од пре Христа”, ” Срби и Јевреји су народи најстарији”, ” Нетањаху открио скривену историју Срба” итд. Александар Шаргић је, подтакнут овом изјавом, снимио две емисије (” Нетанјаху открио скривену историју Срба” и ” Срби су староседеоци Балкана – Нетанјаху и Ривлин”). Наравно, ни Дамјановић не заостаје за својим колегама.
‘’Пријатељство између јеврејског и српског народа траје хиљадама година уназад, још од времена Римске републике. Овако је говорио Натањаху приликом Вучићеве посете Израелу… Захваљујући интернету, то може лако свако да провери. Од овог говора израелског премијера на енглеском језику прошло је више од годину дана. Изненађује мук домаћих историчара. Кратко речено, изгледа да се они праве да то нису чули, јер ако су чули, морао је бар неко од њих да се обрати јавности и покуша да објасни о чему се ту ради. Халкокондилове речи – Срби су народ најстарији… као да добијају на тежини. Добро. Догодине у Призрену,’’ пише Радован Дамјановић. (29)
Пре него што на два примера покажемо колико су ”докази” попут ове изјаве Бенјамина Нетанјахуа поуздани да скренемо најпре пажњу на незнање лажиисторичара и лажилингвисте Дамјановића.
Наиме, Халкокондил не пише да су Срби народ најстарији. Професор Радивој Радић у својој књизи ‘’Срби пре Адама и после њега’’ најпре наводи оригинални грчки текст из дела позновизантијског историчара Лаоника Халкокондила („Μετὰ δὲ ταῦτα ἢλαυνεν ἐπὶ Μυσοὺς καὶ ἐπὶ Τριβαλλούς. τὸ δὲ γένος τοῦτο παλαιότατόν τε καὶ μέγιστον τῶν κατὰ τὴν οἰκουμένην ἐθνῶν”) а затим даје и његов превод: ” После тога је Мурат кренуо против Миза (Бугара) и Трибала (Срба). Овај род (дакле и Бугари и Срби!) најстарији је и највећи међу свим народима на свету.”
Наравно, за историчаре и лингвисте Дамјановићево незнање није ништа ново и непознато. Уосталом, о Радовану Дамјановићу и његовом знању је у поменутој књизи дао свој суд управо професор Радић.
‘’Нажалост, професори са Одељења за историју нису могли да га упамте као доброг студента, али су га упамтили као неког ко је на сваки начин настојао да буде у средишту пажње. … Сасвим случајно сам га чуо када је гостовао на једној од локалних београдских радио-станица где је уверавао и водитеља и (потенцијалне!) слушаоце да реч фамилија (familia) није латинска него српска и да треба да гласи вамилија (од: вама мили), као и да је реч бамбини (bambini) у ствари српско, од милоште, бабини. Нисам се ни трудио да установим да ли је збијао шале или је заиста тако мислио, али сам по гласу водитеља закључио да га је слушао са побожном усредсређеношћу. (Или је то био опрезни тон којим се разговара са чудаком, ко би га знао!?)”, пише о Дамјановићу професор Радивој Радић. (30)
Наведимо сада и два примера у вези са изјавом Бенјамина Нетанјахуа.
У фебруару 2018. године, приликом представљања мозаика за храм Светог Саве у Београду, председник Републике Српске Милорад Додик је изјавио да се овај Храм гради на месту где је погубљен Свети Сава. Општепознато је да је Свети Сава предао своју душу у руке Господа 14./27. јануара 1236. године у Трнову, у Бугарској, а да се Храм подиже на месту за које се веровало да су на њему 1594. године спаљене његове мошти.
Наведимо и други пример.
Драган Марковић Палма, бивши председник Скупштине града Јагодине и бивши градоначелник овог града, на питање новинарке у вези са музиком коју слуша, након одговора да слуша Цецу (Светлану Ражнатовић), додаје: ”Ја само да вам кажем, мени није свирао и певао… једино Бетовен и Шопен, јер сам био мали. А не постоји естрадни уметник, народни или забавни, који ми није певао…”. ”Како мислите били сте мали?”, пита новинарка несигурна да ли је добро разумела. ”Био сам мали, можда да сам био ових година би их довео на ноге да ми певају’‘, одговара јој Драган Марковић Палма. ‘‘ Ја мислим да сте ви направили лапсус, ви нисте били мали кад је Бетовен био жив.”, наставља новинарка са питањима верујући да је реч о грешци. ‘‘ Јесам. Па колико је Бетовен имао година? Колико је имао?”, закључује разговор на ову тему Драган Марковић Палма. (31)
После свега што смо до сада навели не би требало да чуди што се Радован Дамјановић позива на различите псеудонаучнике, домаће и стране, попут Милоша С. Милојевића, Радивоја Пешића, Андреја Тјуњајева или Анатолија Кљосова.
За српско издање књиге ‘’Порекло Словена – осврти на ДНК генеалогију’’ познатог руског лажинаучника Анатолија Кљосова, о коме су руски научници одавно и у више наврата дали свој суд о чему смо већ писали (32) Дамјановић је чак написао и предговор.
У поменутом предговору Дамјановић износи теорију завере о фалсификованој историји Срба и Руса. ‘’Лажна историја мора пасти. Срби и Руси имају много тога заједничког. И Србима и Русима су странци писали историју. Али не обични странци већ странци непријатељи, којима је главни циљ био и остао, до данас, поништавање словенства! По њима ни Срби ни Руси немају античку историју, односно не постоје пре средњег века,’’ каже Дамјановић.
Једна од карактеристика лажиисторичара (и лажинаучника уопште) је и интелектуално непоштење под којим се подразумева фабриковање (измишљање), фалсификовање и плагирање. Радован Дамјановић је и у овом погледу типичан представник псеудоисторије (псеудонауке). Тако он на својој страници на Фејсбуку износи следећу лаж (измишљотину): ‘’Српски календар по којем је свет настао 5508 године пре нове ере јесте најстарији календар.’’
Измишљени српски календар је једна од главних тема домаћих лажиисторичара а како смо о томе већ доста подробно писали у тексту под насловом ‘’О непостојећим “старим срБским календарима” турбо-фолк историчара’’ (33) читаоце који су заинтересовани за ту тему упућујемо на овај текст а овде ћемо само констатовати да никакав ‘’српски календар’’ не постоји већ да је реч о византијској ери.
Због чега кажемо да је у питању отворена лаж Радована Дамјановића? Због тога што свако ко је дипломирани историчар зна да никакав ‘’старосрбски календар’’ не постоји и да бројка од 5508 година указује на византијску еру.
Наиме, за добијање године византијске ере на године наше ере додаје 5508 за датуме од 1. јануара до 31. августа, а 5509 за датуме од 1. септембра до 3. децембра. Тако ће 1. јануара 2023. године бити 19. децембар 7531. године а 1. септембра 2023.почиње 7532. година.
Како се дошло до броја година од постанка света, односно стварања Адама, који се користи у византијској ери? Одговор нам даје професор В. В. Болотов: „ Неупоредиво више од ере Христовог рођења у старини је било раширено рачунање времена од стварања света – Έτη από τουΚόσμου, από τουΑδάμ. … Да бисмо стекли приближну представу о броју година од отварања света до Христовог рођења, прибегло се априористичкој теорији. У њеној основи налазе се мистички ставови. Према речима Библије, човек је створен шестог дана: при том је претпостављено да се стварање човека догодило у подне. Неоспорно је познато да је и Христос умро у петак (шестог дана) око подне. Дакле, види се потпуна аналогија између стварања човека и његовог обновљења. Међутим, на овоме се није зауставило. У Псалмима је речено да је пред Господом ,,година као један дан“. На основу овога одлучено је да, поред људског дана, постоји и Божији дан који износи 1000 година. Ако је Христос обновио човека половином шестог дана, претпостављено је да ово мора да се подудара и са поретком Божијих дана. На тај начин, добијен је заокружени број од око 5500 година од стварања света до Христове смрти. Међутим, када су хронолози, као разборити људи, схватили да овај датум не треба прихватати безусловно у тачном смислу, почели су да га користе само као приближан. … Дакле, број од 5500 година представља п р е д а њ с к и датум.“
Оно што карактерише јавне наступе лажиисторичара и лажилингвисту Радована Дамјановића јесу употреба жаргона (сленга), честа употреба поштапалица (”знаш”, ”разумеш”) и чест смех који он сматра не само пријатним него и лековитим о чему је говорио у својим наступима. Осим погрешне процене осећања која код случалаца изазива његов смех код Дамјановића је уочљива и погрешна процена сопствених интелектуалних способности и знања. Тако се често од њега могу чути речи самохвалисања. Тако нпр. у једној емисији за себе каже да је генијалан. (34)
Раскорак између незнања псеудоисторичара и њихове погрешне самопроцене није ништа непознато у науци, напротив. Неспособност да се правилно оцени степен сопственог знања познат је као Данинг-Кригеров ефекат. Овај когнитивни поремећај назив је добио по Дејвиду Данингу (David Dunning) и Џастину Кругеру (Justin Kruger) а резултат је серије експеримената спроведених на Универзитету Корнел (Cornell University). За свој рад (1) у коме се описује овај ефекат Данинг и Кругер су 2000. године добили Нобелову награду из психологије.
У једном чланку у коме говори о овом раду Дејвид Данинг погрешну самопроцену (илузију о сопственој супериорности) назива ”надуваним самооцењивањем”.
”Оно што је занимљиво је да, у многим случајевима, инкомпетенција не оставља људе дезоријентисане, збуњене или опрезне. Уместо тога, инкомпетентни су често благословени непримереним самопоуздањем, узнети нечим што им се чини као знање.
Ово није само теорија. Читава серија истраживања коју сам спровео ја и други потврдила је да људи који не знају много о одређеном скупу когнитивних, техничких или социјалних вештина имају тенденцију да прецењују своје способности и перформансе …
У суштини, ми тврдимо да су вештине које повећавају компетенцију у одређеном домену често исте оне вештине које су потребне да се процени компетентност у том домену – сопствена или туђа.
Због тога некомпетентним појединцима недостаје оно што когнитивни психолози различито називају метакогницијом (Everson & Tobias, 1998), метамеморијом (Klin, Guizman, & Levine, 1997), метаразумевањем (Maki, Jonas, & Kallod, 1994) и вештином самопосматрања (Chi, Glaser, & Rees, 1982).” (35)
Аутор: Димитрије Марковић
Литература:
1) https://www.youtube.com/watch?v=IUtGNCKuSpY
3) https://www.youtube.com/watch?v=g_9kzglBgyA
4) https://www.youtube.com/watch?v=iUZbyIzx4l4
5) https://www.youtube.com/watch?v=51x6nkdHnRY
7) https://radovandamjanovic.rs/strana-biografija-radovan-damjanovic
8) https://radovandamjanovic.com/
9) https://www.britannica.com/topic/propaganda
10) https://www.youtube.com/watch?v=Rl8VezuJ_mY
11) https://www.youtube.com/watch?v=51x6nkdHnRY
12) https://etos.press/post/7358
13) https://www.youtube.com/watch?v=51x6nkdHnRY
14) https://www.youtube.com/watch?time_continue=2101&v=OonyeEgxou0&feature=emb_logo
15) Георгије Острогорски, Историја Византије, Miba books 2017, стр. 257
16) https://www.politika.rs/scc/clanak/508126/Kad-doktori-nauka-i-akademici-fabrikuju-neku-novu-proslost
17) https://www.youtube.com/watch?v=51x6nkdHnRY
18) Stěhovánínárodù a Východ Evropy. Byzanc, Slované, Arabové. Praha : Vyšehrad, 2006. стр. 15-16
19) Зоран Ранковић, Граматика црквенословенског језика, Врњци 2016, стр 14
21) др Драган Л. Милин, Увод у Свето писмо Старог завета, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд 1991., стр. 116
22) https://www.youtube.com/watch?v=51x6nkdHnRY
23) https://www.kurir.rs/vesti/specijal/3836741/vanzemaljce-primecuju-i-na-freskama-iz-visokih-decana
24) Димитрије Марковић, Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква., Бајина Башта 2022, стр. 240
25) https://www.youtube.com/watch?v=Rl8VezuJ_mY
27) https://sloven.org.rs/srb/?p=16732
29) https://www.rasen.rs/2017/09/radovan-damjanovic-praotac/#.Y0hLnnZBy3A
30) Радивој Радић, Срби пре Адама и после њега, Еволута, Београд 2015.
ТЕОДУЛИЈА 